TRENER JOCA JE HUMANISTA U KOPAČKAMA: Iza njega je više od 200 humanitarnih akcija

U svojoj 31. godini života fudbalski ponos juga Srbije Jova Ristić stavlja tačku na uspešnu fudbalsku karijeru, ali nije okačio kopačke o klin, već je odlučio da znanja koje je stekao učivši od plejade vrsnih trenera prenese na buduće fudbalere.

FOTO: Privatna arhiva

Međutim, život je nepredvidiv, tri godine kasnije na njega pada ogradni zid i ostaje bez 70 posto stopala. Mnogi koji se bave ovim sportom kažu da je fudbaler bez dela stopala kao hirurg bez ruku, ali ovaj čovek je pokazao, i svakog dana dokazuje da 70 posto stopala je nešto bez čeka može da se živi kvalitetno i danas daje 100 posto sebe ne samo u pedagoškom radu već i humanitarnom radu po kome je prepoznatljiv.

FOTO: Privatna arhiva

Iza njega je preko 200 humanitarnih akcija na kojima je prikupljeno preko tri miliona  udruženja i klinike koja zbrinjavaju decu sa retkim ili malignim bolestima.

- 26 januara 2009. godine u Sportskoj hali u Vranju na jednom treningu prilikom vežbe istezanja pada mi ogradni zid na noge. Posle četiri meseci teške borbe, agonije i neizvesnosti koje su sa sobom nosile operacije, od kojih  jedna u Vranju i tri u Kliničkom centru u Nišu ostajem bez 70 odsto stopala. Teška povreda me odvojila od terena godinu dana, a tada sam mislio da se nikada neću vratiti tamo gde mi je ostalo srce – priča se Joca dok se priseća najtežeg perioda u svom životu.

Ipak, posle životne agonije i vremena oporavka koje je teklo sporo, profesionalni fudbaler se vraća na teren. Na njegovim nogama su kopačke, u njegovom još uvek neoporavljenom telu bol, ali u srcu radost jer mu je ipak život pružio priliku, priliku da radi sa decom.

- Fudbalu se vraćam kao koordinator Omladinske škole Dinama 2010. godine i na tom mestu ostao  do leta 2017. godine. Organizovao sam preko 1.000 utakmica omladinske škole. Uporedo  radio sam i kao trener gotovo svih selekcija od petlića do omladinaca. Ostaće upamćeno da smo gostovali i Zvezdi, OFK Beogradu, Radničkom i još mnogim drugim poznatim klubovima. U leto 2017. godine počinjem da radim sa školom fudbala Prestiž, gde sam i danas - kaže omiljeni trener Joca.

FOTO: Privatna arhiva

Ti dečaci i ne znaju da treneru i posle toliko godina bol neda mira, navikao je da živi sa tim i on i njegova porodica, ali kao empata koji je u bolničkim danima video ne samo svoj problem već i mnoge druge odlučio je najpre skromno, a zatim i sve aktivnije da se bavi humanitarnim radom.

- Ne volim da pričam kako sam se lično odazvao svakom pozivu za bilo koju humanu akciju, ne brojim SMS poruke koje sam poslao za lečenje dece, ali o ovome sam počeo da javno govorim kada sam decu koju treniram počeo da animiram da pomažu u humanim akcijama. To što su deca dobre duše i što su odmah prihvatili je jedna vrsta motivacije, ali roditelji kojui zdušno pomažu govori da smo na pravom putu – kaže Jova Ristić.

FOTO: Privatna arhiva

Humanitarni turniri, akcije koje su pokrenule građane, Joca i fudbaleri su glavni volonteri na promotivnim štandovima. Jova organizuje akcije prikupljanja novca za lečenje bolesne dece i omladine, ali i prikuplja hranu za bolesne i stare. Saradnik je gotovo svih udruženja koje se bave humanitarnim radom, aktivan u akciji kojom se pomaže i jedna porodica i 100 ljudi.

- Uvek kažem i deci roditeljima, meni je cilj da decu naučim da budu fudbaleri, ali i da im objasnim da prvenstveno budu dobri ljudi koji neće okrenuti glavu kada vide neku muku – kaže Jova.

Zanimljivo je da u Vranju samo najbliži znaju da mu je Jova pravo ime, jer on je u sportsku istoriju grada ušao kao „ Joca trener“.

- Meni je bitno da me ljudi po dobrom pamte, a ime kao ime, priznajem i ja se iznenadim kad me neko oslovi sa Jova – priča ovaj čovek.

FOTO: Privatna arhiva

Joca je rođen u Vranju 31. oktobra 1975. godine gde je završio osnovnu i srednju školu. Prve fudbalske korake je napravio u Dinamu 1987. godine. Igrao je za selekcije petlića, pionira i omladinaca i prošao kompletnu omladinsku školu. 1994. debituje u prvom timu i od tada je stalni član ekipe. Do 1998. godine, igrao je u Dinamusa nepune 23 godine bio kapiten kluba. U zimu 1998. prelazi iz Dinama u drugoligaški Vrbas u kome ostaje pet godina. Aktivno je prestao da igra fudbal 2006. godine.

FOTO: Privatna arhiva

Antrfile:  Joca je čovek kome niko ne može da kaže “ne”

Trener Joca je postao sinonim za humanitarnu pomoć, desi se da ga ljudi zovu i mole za pomoć. Često odvoji novac od ličnih skromnih primanja. A onda pokrene lavinu humanosti,kuca na brojna vrata, moli za pomoć i budi u ljudima humanost jer Joca je dobar čovek kome niko ne može da kaže ne.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije