NOVI NAPADI NA POJAS GAZE: Poginulih i ranjenih više od hiljadu

U IZRAELSKIM vazdušnim napadima, u noći između ponedeljka i utorka, poginulo je više od 413 ljudi, a 660 je ranjeno.

Foto: Printscreen/Tviter/@EastnewsOrg

Tokom krhkog dvomesečnog primirja, napadi nisu sasvim izostali, ali najnoviji, posle zastoja u pregovorima o produžetku primirja sa palestinskim terorističkim Hamasom, najveće su kršenje prekida vatre do sada. Zvaničnici izraelske vlade, kažu da je operacija otvorenog tipa i da će se širiti.

Palestincima je naređeno da evakuišu istočnu Gazu, uključujući veći deo severnog grada Bejt Hanuna, kao i druge zajednice južnije i da krenu ka središnjem delu teritorije. Ovo, kako piše AP, ukazuje da bi Izrael uskoro mogao ponovo da pokrene kopnene operacije.

Ministar odbrane Izrael Kac, kaže da će "ukoliko preostali taoci ne budu oslobođeni, u Gazi biti otvorene kapije pakla". Hamas insistira na potpunom povlačenju izraelskih snaga u zamenu za oslobađanje preostalih talaca, dok Izrael odbija da okonča rat dok ne uništi vojnu i političku strukturu Hamasa.

Šef diplomatije Gideon Sar, pozdravio je napade, "jer bi, inače, "situacija ostala u ćorsokaku". Ističe da je Hamas odbio dve različite ponude Stiva Vitkofa, izaslanika američkog predsednika Donalda Trampa za Bliski istok, kao i napore Izraela.

Zvaničnik Hamasa Izat al-Rišek, poručuje da je ovaj potez smrtna presuda za izraelske zarobljenike koji su još na palestinskoj teritoriji i upozorava da "Izrael ratom i uništenjem neće postići ono što nije uspeo pregovorima".

Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost SAD Brajan Hjuz, ocenjuje da je primirje moglo da bude produženo, ali je Hamas izabrao rat, time što nije oslobodio taoce. Diplomatski napori Egipta, Katara i SAD da posreduju u drugoj fazi primirja nisu dali rezultate, ističe AP. Još pre ove ofanzive na palestinsku enklavu, u kojoj su stradale 154 osobe sa severa Pojasa, Savet bezbednosti UN zakazao je za juče sednicu. Ministarstvo zdravlja Palestine očekuje da se broj ubijenih poveća zbog velikog broja žrtava ispod ruševina.

Bolnice u Pojasu Gaze nemaju kapacitet da se suoče sa posledicama iznenadnog izraelskog napada, a posle nakon višenedeljne izraelske blokade ulaska pomoći u enklavu. Na video-snimku, do kojeg je došao Rojters, vide se spasioci kako trče s nosilima preko zadimljenih ruševina, vozila hitne pomoci koja žure u bolnice, mrtvačnicu punu okrvavljenih tela u belim vrećama i žrtve koje leže napolju dok ih rođaci oplakuju.

- Primili smo ne manje od 400 slučajeva za manje od dva sata - rekao je Mohamad Kišta, član Lekara bez granica, u bolnici Naser, u Kan Junisu. - U bolnicu je dovezen veliki broj pacijenata sa opekotinama po licu, ranama na glavi i grudima, a bile su neophodne i amputacije.

Bela kuća podržava izraelske akcije, a odgovornost za obnovljene sukobe prebacuje na Hamas. Napad je osudilo niz zemalja, među kojima Kina, Rusija, Iran, Belgija i Malta. Turska poručuje da je nastupila nova faza u "politici genocida" protiv Palestinaca i poziva međunarodnu zajednicu da se zauzme za prekid vatre i dostavu humanitarne pomoći, jer je "neprihvatljivo da Izrael izaziva novi ciklus nasilja u regionu i ugrožava budućnost Bliskog istoka".

Italijanski ministar odbrane Gvido Kroseto izrazio je veliku zabrinutost zbog činjenice da, kako je ocenio, Izrael pooštrava svoj stav, kao posledicu stava Hamasa oko vraćanja talaca. Po njegovim rečima, to ne samo da prekida primirje, već ometa i put ka povratku svih talaca.

Izraelski premijer Izraela Benjamin Netanijahu, u nameri da za propuste koji su omogućili Hamasov napad 7. oktobra, odgovornost prebaci sa političkog rukovodstva na bezbednosni sektor, optužuje Ronena Bara, šefa izraelske bezbednosne službe Šin Bet. Zvanično, tereti ga za "organizovanje ucene", pošto je bivši šef te službe Nadav Argaman zapretio da će da otkrije "sve što zna o Netanijahuu, ako ovaj bude prekršio zakon". U toku je zajednička istraga Šin Beta i policije o navodnim vezama pojedinih Netanijahuovih savetnika sa katarskom vladom, pišu mediji.

U intervjuu za izraelski Kanal 12, Argaman je kritikovao Netanjahuovu odluku da od 2018. godine dozvoli dotok katarskog novca u Pojas Gaze, uprkos upozorenjima bezbednosnih službi da bi takva politika mogla da ima ozbiljne posledice. Netanijahu je optužio Argamana i Bara za ucenu. Argaman poručuje da Netanijahu treba da podrži istragu o mogućim vezama njegovih saradnika sa Katarom, ako veruje da nema ništa sporno i upozorio da bi potencijalni uticaj Katara na izraelsku politiku bio katastrofalan.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije