PRESUDIO "EFEKAT KANJONA": Još prošle godine se znalo da će se desiti teroristički napad u Nemačkoj

NA adresu nemačke Savezne kancelarije za migracije i izbeglice još je lane upućeno upozorenje o napadaču na božićnoj pijaci u Magdeburgu, koji je, u petak uveče, automobilom uleteo u posetioce vašara i ubio petoro ljudi, među kojima devetogodišnje dete.

Foto: Tanjug/AP

Ovo je saopštila Federalna kancelarija za migracije i izbeglice, uz tvrdnju da je "to shvaćeno ozbiljno, kao i svako drugo od brojnih upozorenja", ne saopštavajući detalje o tim upozorenjima. Budući da, kako se navodi, kancelarija nije istražni organ, informacije je prosleđivala nadležnim organima, sledeći propisanu proceduru. Policija je saopštila da su pored dečaka Andreja Glajsnera, poginule četiri žene starosti 45, 52, 67 i 75 godina.

Povređeno je dve stotine ljudi, od kojih je 41 osoba u teškom stanju. Predstavnik savezne vlade za žrtve Paskal Kober očekuje da će za nekoliko stotina ljudi možda biti potrebna psihološka podrška.

"To je bio jedan od najvećih napada koje smo imali do sada. Ako uključite svedoke, broj pogođenih ljudi postaje trocifren", rekao je on.

Napadač, Taleb el Abdulmohsen (50), lekar, specijalista psihijatrije, koji je u Nemačku pre skoro dve decenije došao iz Saudijske Arabije, izveden je u subotu uveče pred sudiju, koji mu je odredio pritvor.

Javno tužilaštvo u Magdeburgu zatražilo je nalog za hapšenje zbog ubistva i višestrukog pokušaja ubistva, koji je izdao okružni sud. Šef Federalne službe kriminalističke policije Holger Minh izjavio je da su motivi ubice i dalje suviše nejasni za jasnu procenu, ali da, uprkos prirodi zločina, nema naznaka da je napad bio motivisan islamističkim principima.

Federalnom tužiocu, takođe, još nije jasno kako bi se činjenice klasifikovale, navodi tabloid "Bild" i dodaje da je osumnjičeni imao islamofobične stavove i bio aktivan na ekstremističkim platformama. Ne može se, međutim, nedvosmisleno reći da je zločin politički motivisan, poručuju iz Federalne kriminalističke policije. Napadač je bio korisnik platforme "Iks", sa koje je delio na desetine objava o antiislamskim temama, kritikujući religiju i čestitajući muslimanima koji su se odrekli vere. Pretpostavlja se da je bio pristalica antiimigraciono nastrojene desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD), iz čije centrale su danas stizale izjave da "nikada nije bio član ove partije, niti je podneo zahtev za članstvo".

Desničari širom Evrope kritikovali su Berlin što je dozvoljavao visok nivo migracija i zbog "bezbednosnih propusta". El Abdulmohsen je, takođe, više puta primećen u Meklenburg - Zapadnoj Pomeraniji pre nekoliko godina pretnjom da će počiniti zločine. Okružni sud u Rostoku ga je 2013. godine osudio na 90 dnevnica zbog narušavanja javnog mira pretnjom da će počiniti zločine, rekao je državni ministar unutrašnjih poslova Kristijan Pegel.

Kako prenosi magazin "Štern", ekspert do čije izjave je list došao, "demontira koncept bezbednosti Magdeburga i opisuje fatalni efekat kanjona". Ovaj efekat nastaje kada žrtve ne mogu da se kreću ni levo, ni desno, kao da plimni talas juri kroz kanjon. "Žrtve nisu imale šanse", ističe stručnjak za bezbednost Kristijan Šnajder. - Krećući se brzinom od 50 do 60 kilometara na sat, automobil je dostizao 14 do 17 metara u sekundi. Dok su ljudi shvatili šta se dešava, vozilo je već ušlo 45 metara duboko u gomilu - objašnjava Šnajder i tvrdi da nije bilo ni najmanje zaštite i da "uz primenu priznatih pravila tehnologije, do ovakve tragedije ne bi došlo". Prepreke, koje su bile uobičajene od napada na berlinski Brajtšajdplac, 2016. godine, u kome je poginulo 13 osoba, mogle su, tvrdi Šnajder, da spreče incident. "Ono što smo videli u Magdeburgu ne odgovara opšteprihvaćenim pravilima tehnologije", dodao je Šnajder i dodaje da je u pitanju "prelazni zločin". Navodni počinilac je, naime, odabrao rutu napada koja je verovatno rezultirala najvećim brojem žrtava.

- Ušao je na božićnu pijacu sa mesta sa kog je odmah mogao da napadne ljude i nedugo zatim skrenuo na dugačku ravnu stazu, oivičenu tezgama sa leve i desne strane - ističe Šnajder.

Preporučujemo

Svet

0 0

LAVROV: Zapad želi da okrene svet protiv Rusije kroz zastrašivanje i diktaturu

10. 11. 2024. u 22:51

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije