MIŠEL BARNIJE KAO DŽO BAJDEN? Čarobni štapić vitkog gorštaka

Vraški težak posao ima mandatar Mišel Barnije da pomiri rogove u vreći.

МИШЕЛ БАРНИЈЕ КАО ЏО БАЈДЕН? Чаробни штапић витког горштака

Foto Tanjug

Predsednik Emanuel Makron smatrao je da baš Barnije može da donese preko potrebnu stabilnost u zemlji. Ali, istovremeno, prema poslednjim ispitivanjima javnog mnjenja, čak tri četvrtine ispitanika smatra da šef države nije u tom imenovanju ispoštovao izbornu volju građana.

Protesti levice u subotu širom Francuske pokazali su da se javnost neće lako pomiriti s tom činjenicom. Za to vreme, Barnije ima neobično komplikovan zadatak da sakupi u celinu Francusku koja je politički rasturena natroje i pritom izabere ministre koji bi mogli da sprovode takvu politiku. Svaki pogrešan potez lupom će pritom loviti krajnji desničari, spremni da u bilo kom trenutku pritisnu crveni taster za premijerov pad za koji se već zalažu levičari.

Zli jezici ovde za Barnijea kažu da je "francuski Džo Bajden", neukusno aludirajući na njegove godine, mada je među njima decenija razlike u korist Francuza, ali ciljajući pri tom i njegov neoliberalni stav. U svakom slučaju, ne treba očekivati da će se birokratski izoštrenom bivšem evropskom komesaru, koji i dalje intelektualno funkcioniše kao švajcarski sat, događati gafovi poput onih iz bogatog repertoara američkog predsednika.

Ima očigledno neka "tajna veza" Barnijea s američkim predsednicima. Pre nego što je započeo političku karijeru, bio je opčinjen Džonom Kenedijem, a na samom početku su ga, možda i zbog toga, ali i elegancije, šarma i neposrednosti, nazivali i "francuskim Kenedijem".

Neki zameraju Makronu to što je izabrao najstarijeg premijera u Petoj republici. Verovatno istima je smetalo i to što je pre njega u Matinjonskoj palati sedeo najmlađi predsednik vlade. Oni kojima je Atal bio premlad, sada bar mogu da se osećaju sigurnim zbog Barnijeovog pozamašnog proživljenog iskustva. Nekadašnji evropski pregovarač za izlazak Velike Britanije iz EU moraće čarobnim štapićem da premosti dubok jaz na francuskoj političkoj sceni koji je možda isto toliko širok koliko i raspon od Kenedija do Bajdena, ili od najmlađeg do najstarijeg premijera.

Elegantni gorštak iz Savoje, fine siluete sa svojih 190 santimetara, uspeo je, kao i u svojoj pojavi, tako i u delovanju, da pomiri dijametralno suprotne stavove, kada se London razvodio od Brisela. Gotovo svi su bili ubeđeni da niko, pa ni on, neće uspeti da razmrsi Gordijev čvor "Bregzita", ali mu je to pošlo za rukom, čak i kada je reč o gorućem pitanju dve Irske. To mu je sada veliki plus, u situaciji kada Francuska traži ekstratalentovanog pregovarača u zemlji podeljenoj na gotovo ravne časti između krajnje levice, ekstremne desnice, liberala, ali i apstinenata i klasičnih republikanskih struja.

Barnije će morati da deluje u trenutku kada se 80 odsto Francuza protivi usvojenoj penzijskoj reformi, a levičari govore o "revoluciji". Zato su mali ili gotovo nikakvi izgledi da se levica pojavi u vladi. Niko iz krajnje desnice takođe neće u nju ući, jer bi se onda odmah povukli svi ostali. Zbog toga će se takva manjinska vlada, bar po sastavu, teško smatrati faktorom nacionalnog jedinstva.

Mnogo vremena je bilo potrebno da se iz "šešira" izvuče ime premijera, a može da se zamisli koliko će tek trebati da se sastavi kabinet koji bi koliko-toliko bio prihvatljiv u javnosti. Oni koji se slažu s Barnijeovim imenovanjem, nadaju se da će se okružiti oprobanim kadrovima, kao svojevremeno u Evropskoj komisiji.

Francuskoj se žuri. Barnije je poručio da će program rada predstaviti "za nekoliko dana ili sedmica". Verovatno se cilja sam početak oktobra. Odmah posle toga bi trebalo da bude izglasan predlog zakona o budžetu. Za isti dan sindikati su najavili štrajk, a vruća jesen nastaviće se najkasnije 31. oktobra, kada je Nacionalno okupljanje najavilo inicijativu za povlačenje zakona o penzijama. Ako do tada na dnevnom redu ne bude izglasavanje poverenja Vladi, postoje ozbiljni izgledi da se tada dogodi. Možda, u takvoj situaciji, Atalov mandat ne bude i najkraći.

GENERACIJSKE RAZLIKE   

Barnijeov prethodnik Gabrijel Atal, koji na funkciji nije bio ni osam meseci, poslao je video-zapis preko društvenih mreža u kome se zahvalio svojim saradnicima i Francuzima. Takve elektronske poruke neće se viđati od Barnijea, iako dobro poznaje evropski digitalni dosije. To je, jednostavno, generacijska razlika. Barnijeu protivnici zameraju i to što je 1982. godine glasao protiv dekriminalizacije homoseksualnosti, a ironijom sudbine zamenio je prvog premijera Francuske koji se otvoreno deklarisao kao homoseksualac. To je još jedna generacijska razlika, mada je Barnije kao osvedočeni Evropljanin tokom godina izvesno evoluirao u svom stavu.

NAJSTARIJI A NAJMLAĐI

Trenutno najstariji mandatar za sastav vlade u francuskoj Petoj republici bio je najmlađi regionalni odbornik sa svega 22 godine. Takođe, sa 27 godina, izabran je za tada najmlađeg poslanika u francuskoj skupštini, posle izbora održanih 1978. godine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

ZAVRŠENA ERA DOMINACIJE: Orban saopštio užasne vesti za Zapad