CIA JAVNO TRAŽI RUSKE ŠPIJUNE: Analiza "Novosti" - Šefovi američkih obaveštajnih službi otvoreno nude saradnju građanima Rusije

DA američke i druge zapadne obaveštajne službe, pogotovo one iz bogatijih zemalja, vrbuju u inostranstvu saradnike, nije nikakva tajna ni novost. Ali, koliko su se osilili dokaz je nedavna izjava jednog od ključnih ljudi američke obaveštajne službe: CIA je javno pozvala na saradnju građane Rusije koji se ne slažu sa specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini!

Foto Tanjug/AP

Zamenik direktora CIA Dejvid Marlou kazao je da oni traže po celom svetu građane Rusije koji imaju "osećaj odvratnosti" prema specijalnoj vojnoj operaciji, što je objavio i "Volstrit džornal", a informacija je izazvala buru negodovanja među građanima Rusije. Inače, Marlou je o vrbovanju Rusa, zajedno sa koleginicom iz službe Lindom Vajsgold, govorio u Analitičkom centru pri Univerzitetu Džordž Mejson.

Na vest o nameri da CIA vrbuje ruske građane reagovala je ambasada Ruske Federacije u Vašingtonu. Na telegram-kanalu ruske diplomate su ocenile da je izjava rukovodioca CIA da će tražiti potencijalne agente među Rusima dokaz "neprijateljskog kursa Vašingtona".

- Mi nismo imali iluzija o tome čime se bavi CIA. Oni se oduvek bave antiruskom delatnošću i mešaju u njene unutrašnje stvari. Izjava Marloa dokaz je da je ukrajinska kriza inspirisana Vašingtonom i da je glavni zadatak SAD da nanesu Rusiji strateški poraz - ističu ruske diplomate.

Teško je reći koliko obaveštajnim zapadnim službama mogu biti od koristi oni mladi ljudi koji su otišli u inostranstvo jer su im to mahom ponudile programerske kompanije, koje su preselile svoja sedišta nakon izbijanja sukoba u Ukrajini. Sigurno je sasvim da većina neće izdati svoju otadžbinu ni za kakav novac ili druge ustupke, što je ruskim građanima i pre izbijanja sukoba u Ukrajini, konstantno nuđeno u svakoj prilici kada bi, bar privremeno, živeli na Zapadu.

Foto Profimedia

Slične stvari dešavale su se i za vreme vladavine Borisa Jeljcina, kada je mnogo ruskih političara hodočastilo po zapadnim ambasadama. Kada su oni postali opozicija, neki od njih su za potrebe zapadnih ambasada pravili analize protiv Putinove vlasti i "imenike" njegovih bliskih prijatelja i saradnika. Osim toga, zapadne zemlje su svih ovih godina finansirale jedan broj sajtova u Rusiji. Nije nepoznato da u bivšim socijalističkim zemljama godinama i decenijama parazitira nemali broj novinara i drugih "aktivista" na račun raznih zapadnih fondova. Takvi sajtovi u Rusiji moraju ispod svakog teksta da napišu da su finansirani iz inostranstva.

Izjava Marloa pokrenula je još jednu debatu u Rusiji, a to je dodatno pooštravanje kazni za one koji rade protiv nacionalnih interesa. Posle početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, ruska Duma je sredinom juna usvojila izmene krivičnog zakona u kojem se prelazak na stranu protivnika izjednačava sa izdajom. Taj zakon je predsednik Putin potpisao 14. jula ove godine. Izmenama zakona je uvedena odgovornost za "tajnu saradnju sa stranim službama i pomaganje njihovom radu koji je usmeren protiv bezbednosti Rusije". Zakon je precizirao da se pod špijunažom smatra "predavanje protivniku informacija koje mogu biti korišćene protiv ruskih oružanih snaga u uslovima oružanih konflikata".

Foto Tanjug

Rusko državno tužilaštvo je upozorilo da će se smatrati nacionalnom izdajom bilo koja pomoć stranoj državi koja bi štetila Rusiji - od finansija, materijalno-tehničke pomoći, pa do konsultacija.

Delu ruske javnosti ni ovako izmenjen zakon nije bio dovoljno strog, pa su još u septembru u Dumi poslanici iz redova Liberalno-demokratske partije predložili povećanje kazni za špijunažu i nacionalnu izdaju. Predlaže se čak i doživotni zatvor i oduzimanje državljanstva.

- U poslednjih deset godina Rusija živi u neprijateljskom okruženju i strane tajne službe, uglavnom britanske i američke, sve su aktivnije. Sada u toku vojne operacije u Ukrajini raste geometrijskom progresijom broj onih koji su prešli moralnu crtu u odnosu prema svojoj domovini - kazao je poslanik Andrej Lugovoj.

Foto Tanjug/AP

Da treba pooštriti zatvorske kazne smatraju i drugi članovi Komiteta za bezbednost ruske Dume, kao što je Sultan Hamzajev, koji je uveren da odgovornost za nacionalnu izdaju mora biti pooštrena, pogotovo prema onima koji rade u državnim službama i korporacijama. Inače, za nacionalnu izdaju, tj. dokazanu špijunažu trenutno je predviđena zatvorska kazna od 12 do 20 godina i novčana od 500.000 rubalja.

Poslednje suđenje domaćim špijunima bilo je u septembru u Moskvi. Tada je na 20 godine zatvora osuđen savetnik rukovodioca "Roskosmosa", bivši novinar "Komersanta" i "Vedomosti" Ivan Safonov. On je bio optužen za saradnju sa češkom i nemačkom obaveštajnom službom. Safonov se branio da se bavio isključivo novinarstvom, a advokati su ponavljali da on nije imao pristup državnim tajnama. Putinov portparol Dmitrij Peskov nije želeo da komentariše sudsku presudu Safonovu, ali je ipak kazao da je ona surova.

ZAKON

SOVJETSKI zakon koji je za špijune predviđao najtežu kaznu, streljanje, promenjen je devedesetih godina u vreme liberalizacije društva, pa se takva stroga sankcija smatrala anahronizmom.

Foto Tanjug/AP

META OLIGARSI

UOPŠTE ne treba sumnjati da će obaveštajne službe pokušati da uspostave kontakte pre svega sa onim oligarsima čija je imovina na Zapadu. Njima će sigurno zauzvrat nuditi da im odblokiraju bankarske račune na Zapadu. Ali, prihvatanje saradnje sa stranim obaveštajnim službama automatski će značiti da će im se zatvoriti vrata u sopstvenoj zemlji.

ZAPAD HTEO DA IZJEDNAČI SOVJETSKI SAVEZ I ZLOČINE HITLERA

SOVJETSKA propaganda je bila efikasna. Naročito tokom rata, ali i kasnije, dok je sećanje bilo sveže. A potom je pokazala sav svoj formalizam, nemoć, apatiju, glupost. Neprestano je kasnila. Sećanje na rat je nestalo. Podvig je prelakiran i uglačan protokolom. Do osamdesetih godina prošlog veka nekako je sve utihnulo. Onda su došle bezumne devedesete i potpuna ravnodušnost prema svemu gde nema para - naše dvehiljadite.

Ovo je u knjizi "Rat: Mitovi SSSR 1939-1945" napisao dr Vladimir Medinski, ruski političar i publicista. Nekadašnji ministar kulture RF, poslanik u Dumi, nedavno rukovodilac ruske delegacije na pregovorima sa Ukrajinom, danas pomoćnik predsednika Rusije, koji je objavio više od 10 knjiga ujedinjenih pod zajedničkim naslovom "Mitovi o Rusiji", ukazuje da je važno da se zna koliko je u Drugom svetskom ratu bilo izdajnika, pomagača, kolaboracionista, onih koji su suočeni sa strahom od smrti počeli da sarađuju sa "hitlerovcima". Medinski naglašava da je Zapadu bilo važno da izjednači staljinistički SSSR i hitlerovsku Nemačku.

Foto N. Skenderija

- Preimenovati rat - zar to ne bi bio trag u nauci, pa još uz vrlo rafiniran i blag izgovor "da se spere blato" s imena onih koji su se borili protiv komunizma, pa makar i na Hitlerovoj strani. Ako je pola zemlje bilo među Hitlerovim saveznicima, nameće se pitanje s kime je Nemačka uopšte ratovala: sa demokratijama na Zapadu i još, sticajem okolnosti, sa staljinističkim režimom na Istoku. Sticajem okolnosti, jer je on bio blizak Hitleru po svim parametrima, treba se samo prisetiti predratnog prijateljstva. A, uz to je i pola Rusije svim srcem bilo za Hitlera.

Medinski, u ovom kapitalnom delu ističe... da je istina zapravo da se za Hitlera borila šačica Rusa i da je veoma malo "naših" ratovalo za Nemce:

- Pedeset hiljada vlasovaca, ako poverujemo u to da su oni zaista postojali i da nisu bili nikakva virtuelna vojska poput vojnika iz Zvezdanih ratova, to je ništa u poređenju sa 34,5 miliona sovjetskih vojnika koji su uičestvovali u ratu. To čak nije ni kap vode u moru. To je zrnce vodene prašine.

Medinski ukazuje i kako nije sklon da veruje da se radi o nekakvoj zaveri protiv njegove zemlje, uprkos takvom falsifikovanju istorijskih činjenica:

- Rusija je za Zapad oduvek bila i biće prirodni suparnik, konkurencija, a u određenim okolnostima i neprijatelj. Konkurente treba uništiti, inače će pre ili kasnije on to učiniti tebi. Da rezimiramo: SSSR nimalo ne duguje saveznicima za pobedu. Čak i pokušaj da se o tome govori podsmevanje je istorijskoj istini.      D. B. M.

Preporučujemo

Svet

1 1

AMERIČKI MEDIJI: CIA otkrila plan za regrutaciju nezadovoljnih Rusa

23. 11. 2022. u 22:17

Svet

0 0

AMERIČKI ZVANIČNICI ZABRINUTI: Da li će EU nastaviti da se suprotstavlja Rusiji?

11. 11. 2022. u 18:29

Svet

2 3

AMERIČKI MEDIJI: SAD su pozvale Ukrajinu da pokaže otvorenost za pregovore sa Rusijom, ali ne i da pregovara

06. 11. 2022. u 00:41

Svet

1 4

„VAGNER“ PROTIV "MOCARTA" U DONBASU: Imaju li Amerikanci šanse protiv Rusa?

22. 11. 2022. u 18:22

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije