ERDOGAN PROTIV ATATURKA: Hoće li lider moderne Turske konačno sahraniti zaostavštinu kultnog osnivača republike?

PROŠLO je 100 godina od ukidanja monarhije u Turskoj, ali kuda zemlja ide sada?

Foto: AP Photo/Darko Bandic

Pre sto godina, 1. novembra 1922. godine,predsednik Velike narodne skupštine Turske Mustafa Kemal-paša zvanično je ukinuo Osmanski sultanat.

Tako je okončana monarhija čije je poreklo seže do 1299. godine. Osmansko carstvo je zamenila nova država, Republika Turska, koja je bila zasnovana na potpuno drugačijim političkim principima i modernoj ideologiji. Ali ništa ne traje večno: 100 godina kasnije, pojavio se još jedan harizmatični vođa koji svojim delima pokazuje da nasleđe ikonskog vođe Ataturka ne shvata kao jevanđelje.

Obnova od nule 30. oktobra 1918. potpisan je sporazum na britanskom ratnom brodu Agamemnon u luci Mudros na ostrvu Lemnos u Egejskom moru, čime je zvanično okončano učešće Otomanskog carstva u Prvom svetskom ratu. Borila se na strani Nemačke i Austrije i pretrpela je potpuni poraz. Bez saglasnosti ostalih članica Antante, Britanci su nametnuli teške uslove koji su podrazumevali gubitak ogromne teritorije, okupaciju njenih preostalih zemalja i prenos značajne količine svojih resursa na pobednike. Moć sultana Mehmeda VI de facto se svela na ispunjavanje volje okupatora. Samo četiri godine kasnije, 1. novembra 1922. monarhiji je došao kraj. Carstvo bi zamenila nova država, Republika Turska, na čelu sa Mustafom Kemalom, koji bi od parlamenta 1934. dobio prezime Ataturk („Otac Turaka“ ili „Veliki Turčin“). Sovjetska Rusija je Ataturku pružila veliku pomoć u oslobađanju nacije. 1921. godine, strane su potpisale ugovor o prijateljstvu u Moskvi, nakon čega je Turska rešila probleme sa sovjetskim zakavkaskim republikama. Ovo je omogućilo Ataturku da se fokusira na rat sa Grčkom, tokom kojeg su boljševici pomagali Turcima u finansijama, oružjem, pa čak i hranom, uprkos gladi u sopstvenoj zemlji.

Obnova od nule 30. oktobra 1918. potpisan je sporazum na britanskom ratnom brodu Agamemnon u luci Mudros na ostrvu Lemnos u Egejskom moru, čime je zvanično okončano učešće Otomanskog carstva u Prvom svetskom ratu. Borila se na strani Nemačke i Austrije i pretrpela je potpuni poraz. Bez saglasnosti ostalih članica Antante, Britanci su nametnuli teške uslove koji su podrazumevali gubitak ogromne teritorije, okupaciju njenih preostalih zemalja i prenos značajne količine svojih resursa na pobednike. Moć sultana Mehmeda VI de facto se svela na ispunjavanje volje okupatora.

Samo četiri godine kasnije, 1. novembra 1922. monarhiji je došao kraj. Carstvo bi zamenila nova država, Republika Turska, na čelu sa Mustafom Kemalom, koji bi od parlamenta 1934. dobio prezime Ataturk („Otac Turaka“ ili „Veliki Turčin“). Sovjetska Rusija je Ataturku pružila veliku pomocću oslobađanju nacije. 1921. godine, strane su potpisale ugovor o prijateljstvu u Moskvi, nakon čega je Turska rešila probleme sa sovjetskim zakavkaskim republikama. Ovo je omogućilo Ataturku da se fokusira na rat sa Grčkom, tokom kojeg su boljševici pomagali Turcima u finansijama, oružjem, pa čak i hranom, uprkos gladi u sopstvenoj zemlji.

Pobeda u ovom ratu bila je prekretnica u očuvanju nezavisnosti Turske, što joj je omogućilo da krene napred u novu fazu u svojoj istoriji. Dana 29. oktobra 1923. godine zvanično je proglašeno osnivanje Republike Turske, koju je Ataturk namerno izgradio kao antitezu Otomanskog carstva. Kemalizam se zasniva na šest principa (ili „šest strela“, kako kažu u Turskoj).

Prve četiri strelice su formulisane 1927. godine, a još dve su dodate 1931. Doktrina šest strelica je konačno upisana u Ustav iz 1937. Ovih šest principa su: republikanizam, populizam, nacionalizam, laicizam (sekularizam), etatizam ( državna regulacija), i reformizam. Ataturk i Erdogan U modernoj Turskoj, Ataturk je i dalje univerzalno poštovan kao vojni komandant koji je spasio nezavisnost zemlje, kao i veliki reformator. Ali tok mandata sadašnjeg predsednika ukazuje na duboko preispitivanje nasleđa osnivača moderne države koje, ipak, nikada sasvim ne prelazi Ataturkove crvene linije.

Viktor Nadein-Rajevski, viši istraživač na Institutu za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Ruske akademije nauka Primakov (IMEMO), rekao je za RT da se u današnjoj Turskoj opozicija striktno pridržava principa kemalizma, ali ne i predsednik države Redžep Tajip Erdogan. „S jedne strane, Erdogan ima kritički pristup Ataturku. On ne ističe svoje principe, ali ipak priznaje svoje zasluge kao vođe.

I simbolično poštovanje Ataturka ostaje: u Turskoj sada ima skoro više spomenika i njegovih portreta nego što je bilo posvećeno Lenjinu u SSSR-u. Dakle, jasno je da Erdogan ne može da vređa Ataturka. Štaviše, Ustav predviđa zatvorske kazne za ljude koji to rade. Međutim, Erdogan jeste jednom nazvao Kemala pijanicom, doduše, ne pominjući njegovo ime. Tačno je da je Ataturk umro od ciroze jetre“, kaže on.

Amur Hadžijev, istraživač na Institutu za orijentalne studije Ruske akademije nauka, složio se da, iako Erdogan zvanično ne odbacuje Ataturkovo nasleđe, on ga i dalje postavlja u širi kontekst turske istorije. „Na grbu predsednika Turske nalazi se 16 zvezda, koje predstavljaju 16 država u turskoj istoriji.

Erdogan pozicionira moderne Turske kao nastavak tih tradicija. U ovom kontekstu, Mustafa Kemal-paša, naravno, igra značajnu ulogu u istoriji turske državnosti. Erdogan nije u misiji da iskoreni Ataturkovo nasleđe. On razmišlja nešto u stilu: „Imali smo Otomansko carstvo, pa Prvi svetski rat, nakon čega je rođena nova republikanska Turska.

I ako su u to vreme ideje koje je proklamovao Kemal išle u korak sa vremenom, danas to više nisu. Samo što su se vremena promenila. Moramo da reagujemo na ovo i, ako je potrebno, dodamo nove odredbe.’ Ovde ne postoji kulturna namera da se ukine Ataturk i kemalizam, uprkos činjenici da njegovi pristalice sada predstavljaju glavnu opozicionu snagu“, rekao je analitičar za RT.

Nadejn-Rajevski ističe da je Republikansku narodnu partiju, koja je trenutno u opoziciji, stvorio Ataturk. Međutim, čak i za njegovog života, njen uticaj je postepeno počeo da jenjava. To je na kraju rezultiralo pobedom Demokratske stranke na parlamentarnim izborima 1950. godine, nakon čega je učinjen pokušaj oživljavanja islamizma. Ovaj pokret je, međutim, bio kratkog veka, jer ga je ugušila vojska uz pomoć državnog udara 1960. godine, objasnio je istraživač.

„U narednim godinama, islamisti su naizmenično dozvoljavani i zabranjeni u Turskoj. Godine 1983. stvorena je Islamistička Partija blagostanja, iz koje je nastala Erdoganova Partija pravde i razvoja. Aktuelni predsednik je svoju političku karijeru započeo kao šef omladinskog ogranka u Istanbulu“, rekao je ekspert.

Prema Hadžijevu, Republikanska narodna partija ne beži od revizije nekih Ataturkovih principa. Njegov sadašnji vođa, Kemal Kiličdaroglu, govorio je o potrebi da se ženama da zakonsko pravo da nose hidžab – potpuna anatema kemalističkoj ideologiji.

Pomozite Bogu- Erdoganova očigledna podrška religiji u sekularnoj državi je možda najuočljivije odstupanje od Ataturkovog nasleđa. Viktor Nadein-Rajevski objašnjava da je doživotna misija Mustafe Kemala Ataturka bila da odvoji državu od religije, nastojeći da postigne slobodu misli i nezavisnost od verskog uticaja u svim aspektima javnog života:

„Ataturk je zabranio fes koji je postao simbol tradicije, kao i obeshrabrio žene da nose čadore i burke. Svi simboli prošlosti spaljeni su javno. Ataturkov uticaj je bio ogroman; ljudi su ga slušali. Naterao je Turke da nose evropsku odeću. Njegovo najveće dostignuće bilo je oslobađanje od vakufa, sistema neotuđivih donacija u verske ili dobrotvorne svrhe, i oduzimanje kapitala verske ustanove. Time je džamijama odsekao novčanu podršku. To je bilo izuzetno važno. Posle toga, Ataturk je zabranio svaki oblik verskog mešanja u politiku; propaganda Otomanskog kalifata bila je kažnjiva zatvorskom kaznom.”

Velika džamija Aja Sofija, prvobitno izgrađena kao hrišćanska katedrala nazvana Crkva Svete mudrosti, bila je možda najprepoznatljiviji simbol reformi Kemala Ataturka – 1934. pretvorio ju je u muzej kako bi pokazao da je Turska sada oslobođena teških Islamski teret osmanske prošlosti. Međutim, 2020. godine Aja Sofija je ponovo otvorena za bogosluženje, uz prisustvo predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji je svoju odluku opravdao rekavši da je nacija potrebna ova promena. Iako su ovaj potez kritikovali Unesko, Evropska unija, Svetski savet crkava, Carigradska vaseljenska patrijaršija, Jerusalimska grčka pravoslavna patrijaršija i Ruska pravoslavna crkva, to nije sprečilo predsednika Erdogana da lično recituje iz Kurana unutar džamije u okviru svečanog otvaranja 24.07.2020.

2021. godine, u još jednom simboličnom potezu, predsednik Erdogan je otvorio novu džamiju na Trgu Taksim, oblasti koja je dugo vremena ostala centar bez religije u Istanbulu.

Prema Gajijevu, zvanično, sadašnja vlada ne skreće mnogo sa koloseka Ataturkovih reformi i Turska ostaje sekularna država koja svojim građanima daje potpunu slobodu vere. Takođe, još uvek postoji i funkcioniše Uprava za verska pitanja koju je osnovao Kemal Ataturk 1924. godine.

Pa ipak, situacija na terenu ukazuje da je u Turskoj u toku spora islamizacija i da za njom postoji određena potražnja u društvu. Čak i nakon sekularizacije, mnogi Turci su nastavili da idu u džamije ili da se mole kod kuće, uključujući i one koji sebe nisu smatrali religioznim. Jedina razlika je bila u tome što se više nisu molili pet puta dnevno, već jednom ili dva puta. Popularnost religije raste, zbog čega su manji gradovi i sela ovih dana velike pristalice Erdogana. U velikim gradovima stanovništvo je uglavnom na strani Erdoganove opozicije, poput Kemalističke Republikanske narodne partije i drugih, proširuje Nadein-Rajevski. Poslednjih 20 godina Turska je bila pod konzervativnom vlašću i više se naginjala tradicionalnim, a ne progresivnim vrednostima.

Kako Amur Gajiev to sumira, Ne može se reći da Erdoganova Partija pravde i razvoja podržava politički islam, iako ideološki, oni imaju tendenciju da budu prilično suprotni Kemalovom nasleđu. Međutim, u smislu tempa ovih procesa, ima više smisla govoriti o evoluciji, a ne o revoluciji. Koliko je Ataturkovih strela stiglo do Erdogana? Jedan od temeljnih principa Kemala Ataturka koji se u današnjoj Turskoj ne pridržava u potpunosti je etatizam (od francuskog etat, ili država) koji potvrđuje pravo države da određuje strukturu društva i društveni život, kao i da se meša u i kontroliše ekonomija države.

Tokom ranih dana Turske Republike, vlada je finansirala mnoge industrijske projekte kroz sistem državnih banaka zbog odsustva jakih privatnih preduzeća. Prema Gajievu, mnogo preduzeća u Turskoj je privatizovano između 1983. i 1991. godine kada je Turgut Ozal bio premijer, a potom i predsednik Turske. Tada je Turska postala uglavnom slobodna tržišna ekonomija, a etatizam je postao stvar prošlosti, rekao je on.

Istovremeno, kako ističe Nadein-Rajevski, učešće države u poslovanju je još uvek veliko, jer nastavlja da poseduje mnogo imovine i preduzeća u zemlji, kao što su rudnici. Finansijama zemlje upravlja Centralna banka Turske, koja je za samo dve godine na čelu imala četiri različita čoveka, jer ih Erdogan stalno pritiska da smanje ključnu kamatnu stopu, primetio je ekspert.

Gajiev veruje da bi se moglo tvrditi da je etatizam i dalje prisutan, iako uglavnom kao deo celokupnog koncepta Turske kao nacionalne države. Turci su uvek bili ponosni na svoju naciju. Danas veruju da Turska zaslužuje više i žele da postane jedan od centara multipolarnog sveta, objasnio je on. Princip reformizma koji je nastojao da pretvori Tursku u modernu državu kroz vesternizaciju u Ataturkovo vreme više se ne doživljava kao kamen temeljac državne politike.

Gajiev primećuje: Danas, i društvo u celini i establišment radije veruju da modernizacija ne zahteva zapadnjaštvo – posebno sada kada su odnosi EU-Turska u prilično zamrznutom režimu i kada je malo verovatno da će se zemlja pridružiti evropskom prostoru. uskoro.

Dakle, Turska se udaljava od ovog principa. Preostala tri principa (ili „strele“) ataturkizma, odnosno republikanizma, populizma (sa ciljem izgradnje prave populističke države) i suvereniteta („suverenitet bezuslovno pripada ljudima“) su, po mišljenju stručnjaka, još uvek na delu u Turskoj čak i sada, u 21. veku.

Ko će zaustaviti sultana? 2023. će svakako označiti važnu prekretnicu koja će odrediti budući razvoj Turske kroz predsedničke i parlamentarne izbore. Nakon što je republički ustav izmenjen 2017. godine, aktuelni predsednik Redžep Tajip Erdogan dobija još jednu priliku da se kandiduje za funkciju nakon što je dve decenije bio premijer i predsednik zemlje.

Analitičari kažu da bi ovog puta Erdogan mogao da izgubi predsedničku trku – i to najverovatnije od kemalista. Mnogo će zavisiti od kandidata kojeg tek treba da iznese opozicioni savez koji broji šest partija.

Dva velika argumenta protiv 68-godišnjeg Erdogana za mnoge sada su kurdsko pitanje i vrtoglava inflacija. Ipak, predsednik Erdogan je pun ambicija. On je 29. oktobra 2022. godine, u svom govoru posvećenom 99 godina od osnivanja republike, podelio svoju viziju budućnosti Turske u narednom veku i obećao naciji novi ustav.

Između ostalog, pomenuo je zaštitu prava žena koje žele da nose marame iz verskih razloga, kao i zaštitu porodičnih vrednosti od „pretnje koju predstavljaju izopačeni pokreti” (što najverovatnije podrazumeva suzbijanje LGBTK+ pokreta).

„Erdogan veruje da kemalizam više nije aktuelan, zbog čega predlaže usvajanje novog ustava 2023. godine kako bi se uhvatili novi temeljni principi za državu, zaključio je Gajiev. Maksim Hvatkov, ruski novinar koji se fokusira na međunarodnu bezbednost, kinesku politiku i alate meke moći.

RT

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Preporučujemo

Ekonomija

0 6

PUTIN: Mnogi kupci u Evropi će želeti da potpišu ugovore; čvorište gasa u Turskoj moglo bi biti uspostavljeno brzo

01. 11. 2022. u 07:31

Svet

1 1

ERDOGAN: "Da smo vodili politiku kao Evropa, sad ne bismo imali gas"

23. 10. 2022. u 11:38

Svet

0 1

ERDOGAN POPUŠTA AKO DOBIJE "TERORISTE": Finci dolaze u Ankaru, tema razgovora članstvo u NATO

22. 10. 2022. u 15:19

Svet

0 3

ERDOGAN ODOLEVA PRITISKU: Amerika insistira da Turska uvede sankcije Moskvi

20. 10. 2022. u 21:18

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije