ZELENSKI SE OPROSTIO OD VOJNIKA AZOVA: Ozlojeđeni ukrajinski vojni vrh tokom dana zapretio gađanjem Krimskog mosta

Branko Vlahović - stalni dopisnik iz Moskve

09. 05. 2022. u 21:09

PREDSEDNIK Ukrajine Vladimir Zelenski javno je priznao da ukrajinska vojska nema snage da odblokira Marijupolj i da oslobodi preostale vojnike koji se nalaze u čeličani "Azovstalj". Istpostavilo se da su ukrajinski vojnici koji su bili u dva metalurška kombinata u Marijupolju dobijali lažna obećanja da će im stići pomoć "samo da još malo izdrže". Umesto pomoći, rukovodstvo u Kijevu im je delilo odlikovanja da bi na kraju priznalo da vojnim putem ne mogu da povrate izgubljene pozicije. U Kijevu se opravdavaju da nemaju dovoljno teškog naoružanja da bi mogli da potisnu ruske snage iz tog velikog lučkog grada na Azovskom moru.

ЗЕЛЕНСКИ СЕ ОПРОСТИО ОД ВОЈНИКА АЗОВА: Озлојеђени украјински војни врх током дана запретио гађањем Кримског моста

Foto AP

Marijupolj je pod kontrolom ruskih snaga od polovine aprila, a preostali ukrajinski vojnici u čeličani su opkoljeni u nekoliko obruča jedinica Donjecke narodne republike, potpomognute ruskim snagama.

Zelenski kaže da su jedini način da se oslobode ranjenici i preostali ukrajinski vojnici u "Azovstalju" diplomatski pregovori. On je to rekao novinarima u Kijevu posle razgovora sa kanadskim premijerom Džastinom Trudoom. Jedan adut Kijev je već izgubio kad su u nedelju i poslednji civili napustili "Azovstalj". Donedavno su u Kijevu ponavljali kako se u podrumima čeličane nalazi više od hiljadu dece i žena, a ispostavilo se da ih je bilo najviše oko 300.

Sada se ponavlja priča da je u improvizovanoj bolnici za ranjenike u podzemlju "Azovstalja" ostalo oko 500 bespomoćnih ljudi. Koliko ih je stvarno, može samo da se nagađa, kao što niko tačno ne govori koliko je ostalo stranih plaćenika u "Azovstalju".

Zbog okrutnog ponašanja prema civilima u Marijupolju, lokalno stanovništvo nema nikakvih sentimenata prema opkoljenim vojnicima nacionalističkih bataljona Azov. Građani koji su se oslobodili straha sada otvoreno govore da su im sve nesreće doneli ti istetovirani ljudi sa hitlerovskim obeležjima.

Interesantno je da su mnogi građani Marijupolja mislili da će se situacija u Ukrajini bitno promeniti kada je Zelenski pobedio Porošenka na izborima. Pošto je Zelenski u to vreme koristio antiratnu retoriku, mnogi su poverovali, pa su i glasali za njega, misleći da će on normalizovati odnose sa Moskvom. U tom delu Ukrajine je mnogo mešanih brakova i naravno da im ukrajinski nacionalisti nisu bili po volji.

Mnogi u Marijupolju imaju rodbinu u Rusiji i tamo čak svi Ukrajinci govore odlično ruski i u prijateljskim su odnosima sa građanima druge nacionalnosti. Njih Petar Porošenko nije uspeo da okrene protiv Rusije, mada je u poslednjih osam godina promenio sve školske udžbenike i Rusi se predstavljaju kao glavni neprijatelji. Interesantno je da su za te antiruske udžbenike dali novac američki fondovi.

Foto AP

Tekst potpisa

Vojnici nacionalističkih bataljona Azov posebno su ogorčili građane Marijupolja, jer su bili u prvim redovima pljačkaša raznih prodavnica početkom marta ove godine. Nove vlasti u Marijupolju obećale su građanima da će krajem maja dobiti vodu i struju.

Ukrajinski vojni vrh planira veliku kontraofanzivu na jugoistoku kroz dva meseca, jer se nada da će do tada dobiti velike količine modernog naoružanja ne samo od Amerikanaca već i drugih članica NATO bloka. Ali, Ukrajini može da iskrsne novi problem, da nema dovoljan broj vojnika, jer je moral u njenim jedinicama veoma pao pošto se mnogo gine. Cele jedinice zbog toga napuštaju položaje i povlače se.

A ruski poznati vojni ekspert, penzionisani pukovnik Viktor Litovkin, kaže da su neozbiljne priče da će ovog leta Ukrajina krenuti u kontraofanzivu na istoku.

- Ukrajina više nema flote, a ni aviona. Osim toga, slaba im je PVO. Uništena joj je velika većina tenkova i oklopnih vozila. Zbog toga mogu samo da sanjaju kontraofanzivu - kaže Litovkin.

Da bi sačuvala pozicije, ukrajinska vojska je minirala mostove koji vode u Slavjansk, grad u Donjeckoj oblasti. U taj grad se može ući sa dve strane preko dva mosta. Jedan je železnički, i on je važan za promet na relaciji Slavjansk-Kramatorsk, a drugi koriste automobili preko reke Suhoj Torec.

Pošto su građani Hersona, Marijupolja, Berđanska, Melitopolja i drugih gradova koji su pod kontrolom vojske Donjecke narodne republike i ruskih snaga organizovali akciju "Besmrtni puk" u Kijevu prete da će ih gađati raketama i artiljerijom. Osim toga, preko društvenih mreža poručuju da nameravaju da gađaju Krimski most. Herson su u ponedeljak gađali sa pet raketa "točka-U", ali ih je oborio ruski PVO i nijedna nije stigla do cilja.

PLANOVI

PREDSEDNIK Putin izjavio je da bi Rusija iskoristila mogućnost da mirnim putem reši situaciju u Ukrajini, ali da nije imala priliku za to i izrazio uverenje da će specijalna vojna operacija u Ukrajini ostvariti rezultat. Putin je ocenio da se ostvaruju svi ruski planovi u Ukrajini.

- Rezultat će biti postignut, u to nema sumnje - poručio je Putin.

RUSI OPTUŽENI ZA BILOHORIVKU

PREDSEDNIK Ukrajine Zelenski izjavio je da je u školi u istočnom selu Bilohorivka u ruskom bombardovanju ubijeno oko 60 ljudi, koji su se tamo skrivali od granatiranja.

A generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres rekao je da je užasnut izveštajima o napadu na školu u Bilohorivki. Portparol UN Stefan Dižarik rekao je u ponedeljak da je Guteres ponovio da civili i civilna infrastruktura moraju biti pošteđeni sukoba, prema međunarodnom zakonu.

Foto AP

RAKETNI NAPAD NA ODESU

PREDSEDNIK Evropskog saveta Šarl Mišel bio je prinuđen da ode u sklonište tokom posete Odesi zbog raketnog napada na taj ukrajinski grad, javlja Bi-Bi-Si, pozivajući se na neimenovanog evropskog zvaničnika. Zbog raketnog napada je prekinut sastanak sa ukrajinskim premijerom Denisom Šmigaljom. Ukrajinska vojska saopštila je u ponedeljak da su četiri visokoprecizne rakete tipa "oniks" ispaljene prema Odesi sa poluostrva Krima pod ruskom kontrolom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

PREMINULA ČUVENA SPISATELJICA: NJene knjige su prodate u više od 91 milion primeraka