ITALIJANSKI POLITIČARI BIRAJU PREDSEDNIKA: Ko će da nasledi Serđa Matarelu?

Milica OSTOJIĆ, specijalno za "Večernje novosti" - RIM

25. 01. 2022. u 00:56

PREDSEDNIK Republike Italije Serđo Matarela, kojem ističe mandat 3. februara, ne želi ponovo, posle sedam godina, da se kandiduje na mesto prvog čoveka Kvirinala.

ИТАЛИЈАНСКИ ПОЛИТИЧАРИ БИРАЈУ ПРЕДСЕДНИКА: Ко ће да наследи Серђа Матарелу?

Serđo Matarela, Foto AP

U ponedeljak je završen prvi krug glasanja, a glasalo je 1.008 tzv. „velikih glasača“.

Model glasanja podrazumeva da je u prva tri kruga (od ponedeljka do srede) potrebna dvotrećinska većina, odnosno kvorum od 672 glasa, a od četvrtog glasanja (četvrtka) pa na dalje cenzus se spušta na prostu većinu, odnosno 505.

Glasali su senatori, skupštinski poslanici i 58 regionalnih predstavnika među kojima su i guverneri regiona. Zvaničnih kandidata nema, svako je glasao tako što je napisao ime koje je želeo na listić i ubacio u glasačku kutiju.

Glasali su, izvan aule Parlamenta, i pozitivni na kovid sa specijalnim merama kontrole, iz auta ili ambulantnih kola, ubacivši listić u glasačku kutiju koja je potom objedinjena sa glasovima iz aule. Večeras, to je i praksa jer traju u međuvremenu konsultacije lidera stranaka, kvorum su „dostigli“ beli glasački listići.

Nijedna partija nema kvorum da bi sama mogla da izabere predsednika Republike i u toku su paralelno sa glasanjem susreti lidera partija i na sceni su eventualni dogovori o figurama koje bi se nadmetale za mesto prvog čoveka Republike. Uslovi kandidata za tu ulogu jesu da ima više od 50 godina, da je italijanski državljanin i da poseduje građanska i politička prava. Stoga nije nedostajalo ni šala u predlozima za koga se glasalo.

Predviđanja ko bi mogao da postane 13. predsednik Republike su neuputna jer istinski vlada ogromno zamešateljstvo, ponajviše ono da li glasati, ako se partije i koalicije dogovore, za Marija Dragija, sadašnjeg premijera. Jer to znači da se onda opet mora tragati za novim premijerom, što samo i kao pretpostavka donosi strah da bi došlo do potpunog dekomponovanja Vlade koju je držao na okupu u vreme kovida Dragi bez obzira na predstavnike raznih političkih boja u njoj.

Italijanska istorija na planu izbora za predsednika Republike istinski je ispisana kuriozitetima i rekordima u broju glasanja, a prvi je na listi Đovani Leone (izabran 1971) posle 23 kruga glasanja, Đuzepe Saragat (1964) posle 21 put ili Oskar Luiđo Skalfaro (1992) 16 puta, kao i Sandro Pertini (1978) takođe posle 16 ponovljenih glasanja, a potom je bio jedan od najomiljenih predsednika Republike Italije.

BONUS VIDEO - RUSKI HELIKOPTERI „KAMOV-32“ STIŽU U SRBIJU: Najbolja mašina za gašenje požara

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (0)

SVET SE SMEJE HRVATIMA: Ovakva krađa još nije viđena, Englezi kipte od besa!