NEDELJU DANA ZA ODLAZAK STRANIH TRUPA: Nove vlasti ne dozvoljavaju produžetak roka za povlačenje američkih i NATO vojnika iz Avganistana

D. SAVIĆ

23. 08. 2021. u 23:25

U OKRŠAJU na jednoj od kapija aerodroma u Kabulu, gde se hiljade Avganistanaca bore za pristup zapadnim letelicama kojima bi napustili zemlju pod vlašću talibana, juče ujutro poginuo je još jedan avganistanski bezbednosni službenik.

НЕДЕЉУ ДАНА ЗА ОДЛАЗАК СТРАНИХ ТРУПА: Нове власти не дозвољавају продужетак рока за повлачење америчких и НАТО војника из Авганистана

Foto AP

Iako su snage bezbednosti avganistanske centralne vlade uglavnom doživele poraz ili su pobegle, neki naoružani Avganistanci i dalje na aerodromu pomažu zapadnim zemljama.

Od 14. avgusta do danas SAD su evakuisale najmanje 37.000 ljudi. Dok američki predsednik Džozef Bajden tvrdi da se ubrzava "teška i bolna" evakuacija, desetine hiljada ljudi ipak još čeka.

Juče se Francuska pridružila Velikoj Britaniji i pozvala SAD da produže povlačenje svojih snaga i nakon isteka krajnjeg roka 31. avgusta koji su odredili u Vašingtonu kako bi se omogućio nastavak masovne evakuacije sa aerodroma u Kabulu. Sa svoje strane, talibani su objavili da ljudi mogu da napuste Avganistan komercijalnim letovima i posle 31. avgusta, "ako imaju pasoš, iako mi želimo da ostanu u zemlji i pomognu u obnovi".

Apelovali su i na sveštenike.

- Imami, smirite svoj narod, trebalo bi da indoktriniramo ljude da podrže islamsku vladu i Avganistan - apelovao je njihov portparol.

Ali, istovremeno su upozorili da će biti posledica ako strane snage ostanu posle 31. avgusta:

- Ako nameravaju da nastave okupaciju, to će izazvati reakciju - poručili su.

Talibani su izdali dekret o opštoj amnestiji za sve zvaničnike avganistanske vlade, uključujući i odbeglog predsednika Ašrafa Ganija. Imenovali su i vršioca dužnosti guvernera Centralne banke Hadži Mohameda Idrisa u pokušaju smirivanja ekonomskih previranja,

U međuvremenu, nove vlasti su zauzele okruge Bano, Deh Saleh, Pul e-Hesar u provinciji Baglan na severu Avganistana, dok se stotine njihovih boraca kretalo prema Pandžširu, jedinoj neosvojenoj provinciji, poznatom po otporu sovjetskim snagama od 1979. do 1989, kao i talibanima devedesetih godina prošlog veka. Ta regija je trenutno pod kontrolom Nacionalnog fronta otpora u Avganistanu (NRF), koji je osnovao Ahmad Masud, inače sin avganistanskog heroja otpora Ahmada Šaha Masuda, predvodnika otpora SSSR-u i talibanima, sve do ubistva 2001. Cilj NRF je decentralizovano upravljanje zemljom.

U ovoj provinciji na oko 150 kilometara severoistočno od Kabula živi više od 100.000 ljudi. Tamo su otišli ostaci avganistanske regularne vojske ali je Masud okupio i lokalne oružane frakcije spremne na otpor talibanima. Navodno, hiljade boraca se nalaze u ovom pokretu otpora talibanima.

Istovremeno, optužbe u Vašingtonu protiv glavnokomandujućeg najveće svetske vojne sile, Bajdena, kulminirale su trima rezolucijama za njegov "impičment" zbog "zanemarivanja dužnosti u Avganistanu", "kršenja imigracionih zakona" i izazivanja bezbednosne krize, republikanske poslanice u Kongresu SAD Mardžori Tejlor Grin.

Iako odnos snaga u Kongresu njenoj inicijativi daje malo šanse na uspeh, optužbe za naoružavanje neprijatelja SAD američkom vojnom opremom i oružjem padaju na plodno tle kod Amerikanaca koji dogodine glasaju za novi saziv Kongresa:

- Za samo sedam meseci, Džo Bajden je doveo do toga da Amerika izgubi poštovanje celog sveta. Dokazi su jasni, a njegovi potezi su toliko nečuveni da on mora biti opozvan - poručila je Grinova.

Džo Bajden, Foto AP

Napadu na Bajdena pridružio se i bivši britanski premijer Toni Bler rekavši da je napuštanje Avganistana "tragično, opasno i nepotrebno". On tvrdi da odlazak iz ove zemlje nije morao da se desi i da je sve učinjeno "u skladu sa imbecilnim političkim sloganom o okončanju večnih ratova". Bler je kao britanski lider 2001. godine poslao britanske trupe u Avganistan.

NEOPHODNA POMOĆ SVETA

FOND za decu Ujedinjenih nacija (UNICEF) očekuje pogoršanje humanitarne situacije u Avganistanu zbog velike suše, početka zime i pandemije kovida. Već sada 10 miliona dece živi od humanitarne pomoći, a UNICEF očekuje da će se ove godine još oko milion dece suočiti sa neuhranjenošću opasnom po život.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

ODREKAO SE RUSIJE, OSTAVILA GA NAJLEPŠA TENISERKA SVETA! Pukao čuveni teniski brak