GRADNJA BERLINSKOG ZIDA POČELA NA DANAŠNJI DAN PRE 60 GODINA: Građani se sećaju priča iz ovog mračnog razdoblja (FOTO)

Novosti online

13. 08. 2021. u 11:22

„BRANDENBURŠKA vrata su zatvorena" – bila je to udarna vest kojom je novinska agencija AP u ranim jutarnjim satima 13. avgusta 1961. obavestila svet da je počela gradnja Berlinskog zida.

ГРАДЊА БЕРЛИНСКОГ ЗИДА ПОЧЕЛА НА ДАНАШЊИ ДАН ПРЕ 60 ГОДИНА: Грађани се сећају прича из овог мрачног раздобља (ФОТО)

Foto: EPA

Brandenburška vrata su se nalazila tačno između istočnog i zapadnog dela grada. Vojnici Narodne armije DDR-a su blokirali sve uobičajene prelaze u Zapadni Berlin – najpre bodljikavom žicom.

" Operacija osiguravanja granice" koju je predsednik Nemačke Demokratske Republike Erih Honeker tada počeo bila je završetak podele Berlina. Njome je sprečen beg građana DDR-a u Saveznu Republiku Nemačku – od 1949. u tu zemlju prebeglo je 2,6 miliona ljudi.

Foto: EPA

 

Masovni egzodus je bio ekonomski poguban za DDR kojem je u doba gradnje zida već nedostajao veliki broj zanatlija, ali i lekara. Službeno obrazloženje za gradnju je, međutim, bilo sasvim drugačije: „Očuvanje mira zahteva da se prekinu aktivnosti zapadnonemačkih revanšista."

Ta agresivna retorika je bila tipična za vreme u kojem su se komunistički Sovjetski Savez i kapitalističke Sjedinjene Američke Države ogorčeno nadmetali da pokažu ko ima bolji društveni sistem. Obe strane su se permanentno naoružavale i stvorena je takozvana „ravnoteža straha" – to stanje je trajalo sve do pada Berlinskog zida 1989.

Foto: EPA

 

ZAPADNI BERLIN – „OSTRVO SLOBODE U KOMUNISTIČKOM MORU“

Podeljeni Berlin je bio tako reći žarište borbe dva sistema. Pobedničke sile su ga 1945. podelile na četiri sektora: u istočnom delu grada su zapovedništvo imali Sovjeti, u zapadnom – Amerikanci, Britanci i Francuzi.

Tadašnji predsednik SAD-a Džon F. Kenedi nazvao je demokratski Zapadni Berlin „ostrvom slobode u komunističkom moru“. A DDR je zid dugačak 155 kilometara službeno zvao „antiimperijalističkim zaštitnim zidom“.

Foto: EPA

 

MESTO UŽASA I SEĆANjA: BERNAUER ŠTRASE

Tokom 28 godina postojanja Zida na njemu ili pred njim je nastradalo najmanje 140 ljudi. Sećanje na njihovu sudbinu oličeno je u komadu zida dugačkom 200 metara koji još uvek stoji u ulici Bernauer Štrase. To je mesto na kojem se povremeno organizuje okupljanje svedoka tog vremena.

Oni tu pričaju što su sve doživeli. Jedan od njih je, na primer, Joahim Rudolf koji je prebegao u Zapadni Berlin, a posle toga prokopao tunel dužine 140 metara – sa zapadne prema istočnoj strani, da bi drugima omogućio beg.

On priča da se neposredno posle zatvaranja granice s jednim prijateljem našao u blizini bodljikave žice pred kojom su stajali vojnici naoružani Kalašnjikovima. Vojnici su vikali na njih dvojicu. Rudolf kaže da mu je u tom trenutku bilo jasno da su spremni i da pucaju.
Bio je to nagli ulazak u jedno mračno doba.

Foto: EPA

 

PERSPEKTIVE MLADIH

Ali, u Bernauer Štrase na okupljanja svedoka vremena danas dolaze i mladi ljudi poput Lenarta Zibels. On je rođen 1995. upravo na jedinom mestu na kojem je nekad prolazio Zid. I to ga je podstaklo da se intenzivnije pozabavi tom temom.

Lena Kvinke, 22-godišnja studentkinja prava u Haleu, rođena je u Kamerunu, a odrasla u Etiopiji gde je išla u školu na njemačkom jeziku i učila po nemačkim nastavnim planovima. Otac joj je Nemac i još u detinjstvu je puno slušala o Berlinskom zidu. „Kada stojite ovde pred ostacima Zida, znajući čitavu priču, nije vam svejedno", kaže Lena. „Uvek sam se pitala kom delu Nemačke bih ja tada pripadala.“

Foto: EPA

 

Lena i Lenart imaju i nešto zajedničko. Kao mladi ljudi, kada čuju reč „zid“, ne pomišljaju samo na Berlinski zid, već i, na primer, na zid između SAD-a i Meksika, ili onaj između Izraela i palestinskih područja. „U svakom slučaju“, kaže Lena, „kad god čujem reč zid to je za mene nešto nepodnošljivo."

(Dojče vele)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (1)

NE POSEĆUJE RODNI KOSMET: Video sam ono čega sam se bojao