Region

NAVALILI NA EVRE I ZEJTIN: Hrvatska u strahu za turističku sezonu

22. 03. 2022. u 09:47

HRVATSKI građani masovno kupuju u menjačnicama evre, a mnoge su ostale bez evropskog novca za zamenu za kune. Promet je skočio najmanje za 50 odsto, a ima i građana koji kupuju sve moguće valute koje se nude. Mnogi žele da zamene i veće količine, od 5.000 do 10.000 evra, ali menjačnice para nemaju.

НАВАЛИЛИ НА ЕВРЕ И ЗЕЈТИН: Хрватска у страху за туристичку сезону

Navala je i na zejtin, koji je gotovo nestao sa polica prodavnica. Cena litra zejtina je oko dva evra, a u ovom je času najtraženiji. Mnogi se pribojavaju da zejtina neće biti ili da će cene odleteti u nebo. Neki čak kupuju veće količine zejtina, računajući da bi mogli po višim cenama da ga prodaju evropskim državama koje su do sada suncokret uvozile iz Rusije i Ukrajine i kojima preti nestašica zejtina.

Eho ukrajinske krize dolazi sve više i do Hrvatske, jer ni rezervacije za turistički boravak na Jadranu ne idu po planu. Opet je najviše pogođen Dubrovnik, gde su dolazili brojni Rusi i Amerikanci i boravili u skupim hotelima sa pet zvezdica. Rusa neće biti ni u leto, a Amerikanci se boje događaja u Evropi i masovno otkazuju dolazak na Jadran. Na severnom delu takođe je manje rezervacija, pad je oko 30 odsto, ali sezona još nije počela, pa turistički radnici smatraju da je prerano govoriti o posledicama događaja u Ukrajini.

I dok turista nema kako se očekivalo, sve je više izbeglica. Hrvatski ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović kaže da "najgora faza rata" tek sledi, a da je Hrvatska spremna da primi 20.000 ljudi. Do sada je došlo oko 8.500 izbeglica, ali broj iz dana u dan raste.

Svako ko dođe u Hrvatsku, dobije i jednokratnu pomoć od oko 350 evra, a kako vlada nestašica radne snage u turizmu i delu industrije, mnogim se građanima Ukrajine odmah nudi posao. U pripremi je i internetska stranica "Hrvatska za Ukrajinu", koja bi trebalo da pomogne izbeglicama da se snađu i započnu novi život.

Sve su nervozniji i Rusi koji žive u Hrvatskoj, jer ne mogu do novca koji su imali na štednji u ruskim bankama. Oni koji dugo žive u Hrvatskoj i imaju prodavnice ruskih proizvoda u Zagrebu, normalno posluju i niko ne vrši pritisak na njih.