Panorama

BRAK BEZ LJUBAVI NIJE LOŠ? Porodični psihoterapeut otkriva - Šta su prave osnove za srećan život udvoje

Бојана Јовановић

22. 07. 2024. u 07:00

DAVNO smo izašli iz perioda u kom su se ugovarali brakovi, a budući supružnici bili upućeni jedno na drugo samo zato što ih je „obećala mama“.

БРАК БЕЗ ЉУБАВИ НИЈЕ ЛОШ? Породични психотерапеут открива - Шта су праве основе за срећан живот удвоје

Moderni brakovi najčešće se zasnivaju na ljubavi, međutim, postoje i oni u kojima ta komponenta nije gradivna karika. Italijanska izreka poručuje da „Ko se iz ljubavi oženi, taj po noći uživa, a po danju jadikuje“, dok Čehov kaže da je „privlačna samo ženidba iz ljubavi“. Oglasi za pronalaženje srodne duše govore svaki za sebe o pobudama za brak, „ponudi“ i „potražnji“.

S obzirom na to da se nemali broj bračnih zajednica sklapa iz nekog drugog, a ne emotivnog razloga, pitali smo Jovanu Jestrović, psihologa i sistemskog porodičnog terapeuta, koji su najčešći razlozi za ulazak u brak bez ljubavi:

- Neki bi rekli da su to razlozi ekonomske prirode, osećaj da nam „otkucava“ biološki sat, „papiri“... Meni se pak, u poslednje vreme, sve češće dešava da čujem da su ljudi već došli u neke godine, ostvarili se na ostalim poljima i nalaze se u vezi za koju ne misle da je „to to“, ali iz straha da ne ostanu sami biraju da sa tom osobom koja se trenutno nalazi pored njih uplove u bračne vode.

Postoji li komponenta u emotivnom spoju dvoje ljudi koja može biti dovoljno dobar ekvivalent ljubavi?

- Postoji, svaka ona koja je za konkretnu osobu dovoljno dobar ekvivalent. Svi mi imamo neke svoje kriterijume i nešto što nam je posebno važno. Iako se neki neizmerno trude da pokažu i drugima da su baš njihovi „pravi“, ovo su sve zapravo legitimni ekvivalenti, dok nas oni čine srećnim i ispunjenim. Ono na šta psihologija kao nauka stavlja akcenat jeste komunikacija i međusobno razumevanje, kao i posvećenost odnosu.

Da li takvi brakovi, generalno, duže opstaju od onih u koje se uđe u momentu „slepe“ zaljubljenosti?

- Postoje istraživanja koja pokazuju da su ugovoreni brakovi stabilniji od brakova gde su ljudi sami birali svog partnera i ovo može biti pokazatelj da oni duže opstaju. Svakako, ulazak u brak u fazi zaljubljenosti ima brojne nedostatke i ne savetuje se bez razloga da se u tom periodu ne donose tako značajne odluke kao što je izbor partnera „za ceo život“. Ipak, ovde je važno da naglasim da je zaljubljenost jedno, a ljubav drugo. I oni koji se nađu u ugovorenim brakovima možda ne mogu da „razviju“ zaljubljenost, ali da, upoznajući ga, zavole svog partnera, sigurna sam da mogu. Ista situacija je i sa svim brakovima gde osnovna motivacija za stupanje u isti nije bila isključivo ljubav.

DRŽAVLjANSTVO, POTOMSTVO ILI FINANSIJE

Ako je razlog ulaska u bračnu zajednicu dobijanje državljanstva, spaja li to dodatno partnere, jer su više upućeni jedno na drugo nego da su u rodnoj zemlji?

- Može biti i ne mora. Postoje istraživanja koja ukazuju na to da se parovi dodatno zbliže u toku krize, ali ono što ovi rezultati pokazuju jeste da oni koji su već dobro funkcionisali i imali neke kapacitete, dodatno razviju bliskost tokom krize, dok drugi, kod kojih su postojali problemi, obično prekinu vezu ili se razvedu. Dakle, ukoliko dvoje ljudi ne razvije dobar odnos, pa makar se našli i na drugom kraju sveta, bez ikoga poznatog, nisam sigurna da je moguće da se osećaju povezano i da se rodi ljubav.

A ako je razlog dobijanje potomstva?

- Postoji mnogo ljudi koji se odluče na brak zbog potomstva. Čula sam neke od svojih klijenata, koji dolaze kod mene nakon razvoda, kako govore da će se naredni put sa nekim venčati isključivo da bi imali decu. Između supružnika koji imaju decu postoje zapravo dva ključna odnosa – partnerski i roditeljski. I, iako su oni doista povezani, ipak postoji distinkcija između njih, koju su ljudi skloni da zanemare. Ukoliko se sa nekim venčamo isključivo zbog potomstva, mi zaista možemo biti dobar roditeljski par, ali možda ne možemo biti dobri partneri. Sa druge strane, kada sa nekim živimo, delimo svakodnevne radosti i tuge, prirodno je da se zbližimo i ukoliko imamo dobar odnos razvijemo emocije prema njemu.

Ukoliko je razlog finansijske prirode, da li je u redu takvu osobu smatrati sponzorom/sponzorušom ili su to ljudi kojima je, jednostavno, stabilnost, odnosno sigurnost na prvom mestu? Ili je, pak, nešto treće u pitanju?

- Nekako bih se više složila sa drugim objašnjenjem. Takođe, nikada ne znamo šta su istinski nečiji razlozi i ne možemo sve ljude koji ulaze u brak iz ekonomskih razloga „staviti u isti koš“, kao što to ne radimo ni sa svima koji se venčaju iz ljubavi. Svačija priča je posebna i uvek je u igri mnogo više faktora nego što nama može pasti na pamet kada posegnemo za takvim nazivima.

Zbog čega su kod nas tako ukorenjene predrasude o ljudima koji zbog finansijske obezbeđenosti ulaze u brak, dok se mnogo „blaže“ gleda na brak u kome su ljudi vremenom prestali da se vole, vređaju se, svađaju, otuđuju, a ipak uporno o(p)staju u njemu?

- Možda jer je ovo prvo uočljivije na prvi pogled. Ako malo porazmislite, retko kada ćete čuti o prestanku ljubavi, otuđivanju i vređanju u braku, osim ukoliko vam to nije neko blizak. Kada se neko, pak, venča sa „situiranom“ osobom, to je vest koja brzo odjekne.

VOĐENI RAZLIČITIM MOTIVIMA

Gubi li brak na ovaj način delimično svoju formu, pa i svrhu, suštinu?

- Rekla bih da ne. Suština braka je zapravo to što mu pridaju oni koji se u njemu nalaze. Kada bismo sada sproveli mini anketu o tome šta je suština braka, sigurna sam da bismo imali učesnike koji bi naveli neke različite stvari. Ljudi koji iz ovih motiva ulaze u brak drugačije posmatraju šta je njegova suština i mi ne možemo reći da to nije ispravno, jednostavno je samo drugačije.

JEDNOM LjUBAV, NIJE I UVEK

Može li ista osoba u prvi brak ući iz velike ljubavi, a u drugi iz bilo koje vrste interesa? Ako da, šta to govori o njoj kao ličnosti?

- Ovo pitanje me je podsetilo na moje klijente koji se u prvom braku, sklopljenom iz ljubavi, razočaraju, pa navode da će u drugi ući samo zbog potomstva. Nisam sigurna da govori išta o ličnosti, ali svakako ukazuje na neka iskustva koja je osoba doživela tokom i nakon prvog braka, koja su oblikovala njena kasnija očekivanja od budućnosti generalno, pa samim tim i partnerskih veza.

Da li je ljubav potrebna i takvim supružnicima, nedostaje li im uopšte?

- Ne znam odgovor na ovo pitanje, morali biste njih da pitate, ali pretpostavljam da ne. Nisam sigurna da li bi se ljudi kojima je ljubav najvažnija uopšte odlučili na taj brak.

Da li su neverstva češća u takvim brakovima?

- Mislim da ne postoji razlika. Prevare se zapravo dešavaju kada u odnosu dvoje ljudi nešto „ne štima“, a, iako živimo u ubeđenju često da je ljubav dovoljna, itekako se događa da ponekad ne štima i u brakovima sklopljenim iz čiste ljubavi i nula interesa.

Šta partneri dobijaju, a čega ostaju lišeni u ovakvom odnosu?

- Vrlo jednostavno – dobijaju ono zbog čega su taj odnos izabrali. Prisustvovala sam predavanju o partnerskim odnosima na kom nam je edukatorka rekla da je, kada biramo partnera, zapravo najvažnije jasno znati šta nam je najviše važno i bez čega nikako ne bismo mogli i po tome izabrati, budući da je sasvim jasno da nikada „ne može sve“. Sigurna sam da postoje stvari koje nedostaju ljudima koji su ovako ušli u brak, ali to je izvesno za većinu ljudi. Dok i dalje imaju ono što im je najvažnije i zbog čega su se odlučili na brak, ovaj odnos može da traje. Naravno, problem nastaje kada u nekom momentu počnemo da se fokusiramo na ono čega nema...

Dešava li se da se ljubav vremenom ipak razvije između bračnih partnera? Čime to objašnjavate?

- Apsolutno. Dokaz za to jesu ugovoreni brakovi koji su još popularni u nekim kulturama, a potencijalna objašnjenja ogledaju se u deljenju života sa tom osobom – mnoštvom zajedničkih iskustava, i lepih i ružnih, upoznavanje partnera i uviđanje neke njegove strane za koju, možda, pre braka nismo ni znali da postoji.

Da li se češće takvi brakovi sklapaju u životno, pa i društveno ekonomski, teškim vremenima?

- Moguće da je to slučaj, moguće i da ne. Ukoliko se baziramo samo na ove brakove gde je glavna motivacija ekonomske prirode, možda, za druge navedene opcije ne verujem. Nekako mislim da je sve zapravo do toga šta je kome važno i kako ko od nas definiše i posmatra brak.