OD ŽELJKA SA KOZARE DO DŽEKA IZ HOLIVUDA: Kako je mladić iz Bosanske Dubice odbijen na FDU, a zatim postao slavan u Americi

JEDAN od retkih srpskih glumaca koji mogu da se pohvale uspehom u Holivudu, Željko Dimić na filmu, televiziji i u pozorištu ostvario je više od 80 uloga. Scensko ime mu je Džek Dimič, a poznat je po zapaženim ulogama u serijama "Red i zakon", "Havaji 5-0", "Kasl", "Elementarno", "Odstrel", CSI, "Crna lista"... Film In the Name of the Son ("U ime sina"), u kome igra glavnu ulogu, 2009. kvalifikovan je za Oskara u kategoriji kratkog igranog filma, a pobedio je na 23 internacionalna filmska festivala.

Arhiva

Dimić je nedavno osvojio nagradu za najboljeg glumca, na međunarodnom filmskom festivalu "Red dirt" u Oklahomi, za ulogu srpskog naučnika Nikole Tesle u dokumentarnom filmu "Teslin narod", režisera i producenta Željka Mitrovića. Ova igrano-dokumentarna drama, u kojoj se pojavljuje više od 70 istaknutih Srba koji su svojim radom i dostignućima obeležili SAD, dobila je i nagradu za najbolji film na festivalu. Dimiću ovo nije prvi put da tumači naučnika svetskog glasa, autora više od 700 patenata. Prvi put je igrao Teslu 2013. u istoimenoj predstavi engleske autorke Šeri Graubert, na Of Brodveju.

- Sve uloge su mi drage i svakoj sam maksimalno posvećen, ali, ako moram neku da izdvojim, onda je to Nikola Tesla i u predstavi i u filmu. Tesla je veoma kompleksan lik i mnogo sam radio na njemu - priznaje nam. - Koliko sam uspeo u tome prepuštam publici i kritici da prosude. Te uloge su mi oduzele mnogo vremena, posvetio sam pažnju svim detaljima koji su bili potrebni da tumačim lik našeg velikog naučnika.

Moglo bi se reći da je životna priča ovog uspešnog glumca filmska. Rođen je pre 55 godina u Bosanskoj Dubici. Činjenica da nije uspeo da upiše glumu na Fakultetu dramskih umetnosti, ali i rat u SFRJ, presudili su da ode iz zemlje koju je voleo. Prvo u Češku, pa u Švedsku, potom u Ameriku. U početku mu nije bilo lako. Da bi opstao u Njujorku, Dimić je radio razne poslove - na građevini, u piceriji, restoranima, čistio je sneg, raznosio hranu, krečio, šetao pse, prodavao automobile... A kada je upisao glumu na Li Strazberg institutu u Njujorku, radio je sve što je morao da bi preživeo i, naravno, da bi platio svoje četvorogodišnje školovanje, koje je mnogo koštalo.

- Išao sam na časove od osam ujutru do četiri posle podne, a onda na rad u restoran u noćnu smenu da bih zaradio za život i za školovanje. I tako četiri godine bez pauze, osim za novogodišnje i božićne praznike - govori Dimić. - Bez obzira na to koliko je bilo naporno, to mi je bio jedan od najdražih perioda u životu.

Dimić je bio najstariji u klasi, ali mu to nije smetalo.

- Potrudio sam se da svoje godine tokom celog školovanja iskoristim na najbolji način - govori on. - Nikad nisam propustio niti jedan čas ili zakasnio na njega. Trudio sam se da na svakom od njih nešto naučim od svojih velikih profesora - Majkla Margota, Irme Sandrej, Dena Grimaldija, Roberta Kastla, Džordža Lorosa, Lole Koen i smatrao sam se, što bi naš narod rekao, srećnijim nego pametnijim, jer sam imao privilegiju da učim od njih.

Ponosan na svoje poreklo, Željko nije razmišljao da promeni ime. Međutim, profesoru Margotu, koji ga je primio u klasu, bilo je teško da ga izgovori i na jednom času mu je rekao: "Od sada si Džek!" Željku se to dopalo i po završetku akademije registrovao se kao profesionalni glumac pod imenom Džek Dimič. Pravo ime nije promenio i ono je u svim njegovim dokumentima i pasošima.

- Zahvalan sam Americi, jer sam u njoj dobio priliku da se bavim poslom koji volim - kaže Dimić. - Ne umem da objasnim zašto nisam primljen na FDU, više i ne razmišljam o tome. To je prošlost. Iz prošlosti samo učim. Nisam ljut na profesore FDU. Naprotiv. Zahvalan sam im, jer porazi čeliče a uspesi kompromituju.

Foto: Архива

POGLEDAJ GALERIJU

- Nisam spavao celu noć nakon što su mi javili da sam na kastingu dobio ulogu u tom filmu - seća se glumac. - Tako je počelo, a tek 11 godina posle diplomiranja počeo sam pristojno da živim od glume. Ne brojim ni uloge, ni kastinge, ali se trudim da mnogo radim. Mnogo pažnje i vremena posvećujem spremanju uloga i zahvalan sam svojim profesorima koji su me naučili takvom pristupu.

Dimić kaže da je razlika između srpske i američke filmske industrije samo u budžetima:

- U Americi imaju više novca, ali što se tiče profesionalnosti pristup je sličan.

Dimić je radio sa mnogim poznatim glumcima - Al Paćinom, Elizabet Šu, Selenom Gomez, Lusi Lu, Džejmsom Gondolfinijem, Tomom Hardijem, Martinom Frimenom, Džoan Džet...

- Trudio sam se da od svakog od njih nešto i naučim - priznaje on. - Imena mi ništa ne znače. Samo služim svom liku koji služi filmu, seriji ili predstavi koju radim i taj pristup imam bez obzira na to sa kim radim i koliko je zvučno ili nije njegovo ili njeno ime. Nikom se ne divim, pa ni samom sebi. Samo radim svoj posao.

Velika Dimićeva ljubav je pozorište. Ono ima posebno mesto u njegovoj karijeri. Glumio je u Čehovljevom "Medvedu", "Idiotu" Dostojevskog, Pinterovoj "Sobi"...

- Uloga je mnogo manje u predstavama, jer ovde u Americi to drugačije funkcioniše. Glumac nema matično pozorište i fiksnu platu, a uloge i u pozorišnim predstavama se dobijaju na kastinzima i na ugovor.

Dimić često dolazi u Srbiju, još češće ide u svoj zavičaj.

- Tamo žive moji roditelji, rođaci i mnogi dragi ljudi i prijatelji koje posećujem i sa kojima se družim - kaže on. - Tamo je moja divna planina Kozara na kojoj sam odrastao. Moj jezik. Moj narod. Moja kultura. Moje poreklo. Zbog svega toga sam veoma srećan i smatram se privilegovanim zbog toga odakle potičem. Svoju porodicu, zasad, nemam, a možda ću i to, jednog dana, ostvariti ako budem imao sreće. Družim se sa svim ljudima bez obzira na njihova zanimanja, a ne samo sa ljudima iz branše.

Iako je uspeo, Dimić kaže da nije dohvatio ni američki san, niti ostvario svoj.

- Mislim da san postoji samo dok ga ostvarujemo i dok radimo na njemu. Čim stanemo misleći da smo ga ostvarili, tada prestajemo da idemo ka njemu - zaključuje čovek sa neverovatnom biografijom.

ČELSI

DIMIĆ je vatreni navijač Čelsija. Bosanac u Njujorku, navijač kluba iz Londona.

- Tačno je da sam veliki navijač Čelsija - kaže Dimić. - Redovno pratim sve utakmice ovog kluba, a nekoliko puta sam išao na "Stamford bridž" da ih gledam uživo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije