Kultura

MAČKA U KRILU MONA LIZE: Izložba belgijskog strip umetnika na Jelisejskim poljima (FOTO)

Goran ČVOROVIĆ, dopisnik "Večernjih novosti" - PARIZ

20. 04. 2021. u 15:05

PRVA mačka koja je zgnječila automobil. To je potpis ispod jedne od skulptura poznatog belgijskog umetnika Filipa Geluka (67), izloženih ovih dana duž Jelisejskih polja u Parizu, koje svojim humorističkim, ali istovremeno i duboko mislenim porukama, naoko na jednostavan način, oslikavaju suštinu života.

МАЧКА У КРИЛУ МОНА ЛИЗЕ: Изложба белгијског стрип уметника на Јелисејским пољима (ФОТО)

Autor čuvenog stripa "Mačak" (Le Chat), višestrani umetnik, humorista, slikar, pisac, skulptor, komičar i voditelj, Geluk je razgalio srca retkih prolaznika "Najlepšom avenijom na svetu", usred pandemije virusa korona. Na licima namernika, osmesi. Nije malo, u ova vremena.

Od Trga Konkord do Kružnog toka, postavljeno je dvadeset bronzanih skulptura visine 2,7 metara, od kojih svaka kazuje neku priču "antiheroja" rođenog 1983. godine, sa svim njegovim mudrostima i slabostima u isti mah, obučenog kao čovek, uglađenog, ali sa dobro zadržanim mačjim instinktom.

- Nadam se da sam publici doneo malo radosti, smeha i određenu vrstu nadrealističke poezije koju negujemo u Belgiji - poručio je Geluk, kome su za ovaj poduhvat bile potrebne dve godine rada, uz šezdesetak pomoćnika.

Na jednoj od skupltura, debeli mačak sedi nepomičan na jednom kraju klackalice, na drugom je, visoko u vazduhu, miš. Nekad preimućstvo ne znači mnogo, ili ništa. Na drugoj, dobro popunjenom baletanu, taj isti miš dizalicom diže nogu do perfektne poze. Na trećoj, ptičica od nekoliko grama nepovratno nakrivljuje teg u Mačkovim rukama. Na četvrtoj, ta ista ptica u kljunu drži lopticu za golf koju će Mačak ispaliti svakog časa. Naravno da će uhranjeni lenjivac biti prvi na trkačkom postolju, kada je na drugom mestu kornjača, a na trećem puž.

Na panou, na jednom od crteža kojima se uvodi u izložbu, "Mačak" leži u krilu Mona Lize, uz poruku: "Obožava me". Drugi put, izvaljen na livadi opušteno gleda u nebo, uz zaključak: "Hoteli bogatih najviše imaju pet zvezdica, a siromašnih nebrojeno više."

Imajući u vidu da su državne galerije i muzeji zatvoreni zbog pandemije, ovo je retka prilika da Parižani mogu da uživaju na nekoj izložbi. Bilo je i kritika. Nekima se nije dopalo to što sve ima lukrativnu pozadinu. U obližnjoj galeriji "Huberti end Brejn" (Huberty & Breyne) u ulici Matinjon, prodaju se virtuelnim putem Gelukovi radovi kojima je postavka na Šanzelizeu dobra vitrina. Cena jednog platna je astronomskih 29.000 evra. Sam Geluk je priznao da će mu ovaj novac dobro doći da privede kraju otvaranje budućeg muzeja posvećenog Mačku i humoru u Briselu 2024. godine.

Ima i onih koji traže veći umetnički nivo, žaleći za periodom kada su se, kao 1992. godine, na istom mestu izlagale Boterove skulpture. A kad smo kod forme, Gelukov humor sve objašnjava.

- Volim Đakometija - kaže nacrtana damica izdužene siluete u razgovoru s dobro pothranjenim Mačkom, a ovaj joj, takođe samozaljubljeno, odgovara: - A ja Botera.

13. 04. 2021. u 18:45

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 55

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15