Kultura

POVELJE REMETIĆU I BELOM: Matica srpska saopštila dobitnike priznanja za negovanje srpske jezičke kulture

J. SIMIĆ

26. 03. 2021. u 06:36

AKADEMIK Slobodan Remetić, književnik Radovan Beli Marković, Kolarčeva zadužbina i posthumno akademik Milorad Radovanović laureati su Povelje Matice srpske za dostignuća u negovanju srpske jezičke kulture.

ПОВЕЉЕ РЕМЕТИЋУ И БЕЛОМ: Матица српска саопштила добитнике признања за неговање српске језичке културе

Odluku je juče jednoglasno doneo Matičin žiri u sastavu: prof. dr Isidora Bjelaković, prof. dr Veljko Brborić, prof. dr Mato Pižurica, prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske i prof. dr Rada Stijović.

Ugledni i neumorni istraživač srpskog jezika, akademik Slobodan Remetić, i ovo priznanje "koje dolazi sa najvišeg mesta iz Matice srpske", iskoristio je da naglasi da je jezik stožer identiteta i kontinuiteta jedne nacije, te da je briga o jeziku i pismu važno nacionalno i državno pitanje.

- Ja se zalažem za princip jedan narod - jedan bukvar i čitanka - naglasio je za naš list akademik Remetić.

RADOVANOVIĆ

ODLUKOM žirija posthumno će biti nagrađen i akademik Milorad Radovanović (1947 - 2020) za sveukupni doprinos izučavanju srpskog standardnog jezika, sociolingvistike i opšte lingvistike.

Književnika Radovana Belog Markovića Matica je nagradila za negovanje srpskog književnog jezika i njegovih izražajnih mogućnosti. Autor gotovo dvadeset knjiga, među kojima su romani "Lajkovačka pruga", "Poslednja ruža Kolubare", "Knez Miškin u Belom Valjevu" i "Stojna vetrenjača" kaže za "Novosti" da celog života piše ono što mu je na srcu, te da mu je naročito drago ako je time dao dopris svom jeziku i pismu.

- Književnost ima osnovu u jeziku. Moj jezik je srpski a pismo ćirilica. Ovo priznanje Matice srpske čini me veoma srećnim, naprosto me je ozarilo, jer mi poručuje da sam svoj na svome - kaže Beli Marković.

Povelja za negovanje srpske jezičke kulture i ćiriličkog pisma dodeljena je Zadužbini Ilije M. Kolarca u Beogradu. Od 1932. godine ova institucija ciklusima predavanja i drugim oblicima edukacije na najvišem stručnom i naučnom nivou, utiče na razvoj kulturne sredine.

Povelja Matice srpske dodeljuje se od 2012. godine. Najnovijim laureatima biće uručena u junu ove godine.

Preporučujemo

ČUVARI PROŠLOSTI: Iduće godine započeće gradnja novog zdanja Biblioteke Matice srpske

Društvo

0 1

ČUVARI PROŠLOSTI: Iduće godine započeće gradnja novog zdanja Biblioteke Matice srpske

22. 03. 2021. u 13:30

SARADNJA MATICE SRPSKE I ZRENJANINA: Izučavanje i doprinos kulturi i istoriji Banata (FOTO)

Srbija

0 0

SARADNjA MATICE SRPSKE I ZRENjANINA: Izučavanje i doprinos kulturi i istoriji Banata (FOTO)

12. 03. 2021. u 19:51

VEK OD KOLONIZACIJE: Matica srpska pomaže obeležavanju jubileja u Opštini Plandište

Srbija

0 0

VEK OD KOLONIZACIJE: Matica srpska pomaže obeležavanju jubileja u Opštini Plandište

27. 02. 2021. u 15:36

I KUSTURICA I BELI KANDIDATI ZA SANU: Odeljenja Srpske akademije nauka i umetnosti daju predloge za članstvo

Kultura

3 8

I KUSTURICA I BELI KANDIDATI ZA SANU: Odeljenja Srpske akademije nauka i umetnosti daju predloge za članstvo

27. 02. 2021. u 08:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 59

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15