NA pitanje gde su granice umetničke slobode, odgovor je jednostavan: tamo gde počinje i završava se dobra knjiga. Ukratko: ako je Svetislav Basara napisao nezaboravan roman, koji će ostati beočug u istoriji srpske književnosti, onda ne samo da mu je sve oprošteno, nego je u takvom romanu i to upravo tako moralo biti. Ako, pak, nije, onda će mu presuditi sam roman, surovo i nemilosrdno - i u tome ne treba bilo ko da mu pomaže.
Tako jeste, ako je roman-delo dobro, to će ostati i sve je, onda, opravdano. Ako je sve samo egzibicija radi egzibicija bez toliko kopči između, onda je sve uzalud. Međutim, da li će imati neko ko će to znati da ''pročita''?
Komentari (3)