DNEVNIK ZABLUDA: Poslednja oaza

Слободан Малдини

26. 01. 2021. u 10:54

RADI "proširenja pozicija sa kojih bi se grad snabdevao pijaćom vodom", beogradski čelnici rešili su da od Velikog ratnog ostrva načine teritoriju gde će biti sagrađeni novi reni bunari.

ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Последња оаза

Foto lična arhiva

Ovo ostrvo na ušću Save u Dunav uvršćeno je 2005. u spisak prirodnih dobara Srbije. Bez obzira na to što je zona ostrva u režimu prvog i drugog stepena zaštite prirode sa karakterom specijalnog rezervata, po međunarodnom statusu IBA značajno područje za ptice i nalazi se na Emerald listi Evropske mreže zaštićenih prirodnih dobara, doneta je odluka o izgradnji sistema gradskog vodosnabdevanja na ovom prostoru. Zbog čega je Beograd posegao za industrijalizacijom svoje poslednje, međunarodno priznate zelene oaze?

Uprkos protivljenju stručne javnosti, radi izgradnje satelitskog grada i početne stanice metroa na području Makiškog polja, Beograd se odrekao svog najznačajnijeg vodoizvorišta koje zdravom vodom napaja prestonicu duže od jednog veka, od 1892. Urbanizacija ostala tri - na novobeogradskim blokovima duž obale Save, u Progaru i na Adi Ciganliji, drastično je smanjila kapacitet snabdevanja grada vodom. Jer, sva četiri postojeća gradska izvorišta vode danas su zagađena. Hiljade bespravno sagrađenih kuća na Savi ispuštaju otpad bez kontrole, a Makiško podzemno jezero odavno je zatrovano višedecenijskim prodorom fekalija iz septičkih jama okolnih naselja, posebno nakon incidenta krajem osamdesetih kada se toksični ksilol izlio iz cisterne voza i dospeo do izvorišta.

U situaciji kada Beograd ostaje bez pouzdanog snabedavanja vodom, a imperativ brzog rešenje tog problema postaje noćna mora, grad je posegao za očajničkim činom - zahvatanjem vode pod Dunavom - najprljavijim raspoloživim izvorom vodosnabdevanja sa reke poznate kao "otvorena kanalizacija" i "kloaka maksima". Beograd je jedina evropska prestonica koja ispušta nefiltrirane otpadne vode u Dunav. Oko trećine stanovnika grada nije povezana na kanalizaciju i oslanjaju se na septičke jame, čiji sadržaj se svakodnevno izbacuje cisternama direktno u Dunav, što je zločin protiv reke. Iako svoje otpadne vode i Beograd i Novi Sad odlivaju u Dunav, naša prestonica razvija projekat vodosnabdevanja pijaćom vodom sa ove divlje "deponije fekalija"! Brojna istraživanja u zemljama uzvodno od Srbije pokazala su da je Dunav najzagađenija reka u Evropi.

Prema merenjima izvršenim u Austriji, nivo smrtonosnih hemikalija u Dunavu četiri puta je veći od dozvoljenog, prisustvo fekalnih bakterija u srpskom delu reke je kritičan, koncentracija antibiotika zabrinjavajuća, što je globalna zdravstvena pretnja jer te bakterije postaju otporne na lekove. S obzirom na ova uznemirujuća saznanja, neverovatno je da naša prestonica razvija strategiju koju građani prepoznaju kao apokaliptičnu preradu sadržaja sopstvene kanalizacije u nameri da im potom bude prodat kao voda za piće.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (1)

IMAJU DOBRE IGRAČE, ALI OČEKUJEM PODRŠKU NAVIJAČA: Milojević pred meč sa Čukaričkim