DANTEOVI KRUGOVI NAŠIH ŽIVOTA: Sećanje na poslednji susret s Koljom Mićevićem (1941-2020)

Poštovani, Ukoliko vam odgovara, možemo se danas pred veče videti na stanici Belvil, gde postoji jedan prolazni kafić "La Vijelez", veoma vidljiv, a tu se ipak može razgovarati. Srdačno, Kolja Mićević.

Kolja Mićević

"La Vijelez" je dosta pristojna pariska kafana, tapaciranih polukružnih separea, sa zidovima ukrašenim motivima čvorova plemenitog drveta. Kamuflažni odsjaj šarenih staklića vitraža s plafona omogućuje privatnost usred opšte gungule. Služe sasvim prosečno vino s obala Rone. Za Kolju, ipak, samo produžena kafa. U to vreme, i dalje svakodnevno vežba i u punoj je fizičkoj spremi, zdravog duha i tela.

Najstariji bistro na radničkom Belvilu dobio je ime po srednjovekovnom muzičkom instrumentu vijeli, koji je neka dama s početka prošlog veka imala običaj da svira na trotoaru prekoputa. To je ono mesto gde danas na miru može da se razgovara o igri reči.

Kolja Mićević je velemajstor u ovoj ozbiljnoj igri. Ostvario je nesvakidašnjih poduhvat, prvi je čovek koji je u stihu preveo Danteovu "Božanstvenu komediju" na francuski jezik. Pa još u akrostihu! Sve je u tercinama. Zato Dante na zemlju šalje sekundante. Otkriva njihova imena. To su Branko Miljković, Rade Šerbedžija, Milovan Danojlić, Arsen Dedić. Bez rime i ritma sve je konfuzija.

- Rešenje može da se nađe samo ako se prvo uđe u mračnu šumu - objašnjava na Danetovom primeru važnost upornog traganja za pravim rešenjem.

Razgovor vodimo baš pred početak njegovih tromesečnih predavanja, u deset seansi, o Danteu, u Italijanskom kulturnom centru u Parizu, neposredno posle pojavljivanja iz štampe njegovog trećeg, sveobuhvatnog projekta, na kome je neprekidno radio četvrt veka.

- Otkrivam Italijanima Dantea na francuskom! - kao da su ga i samog iznenadili dometi njegovih čudesnih prevoda.

Posvećuje mi tom prilikom kapitalno izdanje, kome vizuelno značaj naglašavaju ilustracije Vladimira Veličkovića, još jednog od velikih koji nas je u međuvremenu napustio.

Uspeo je Kolja da u ogledalu oslika Aligijerovo delo.

- Ne postoje verni, nego tačni prevodi. Šta je verno, ako ne tačan odnos prema tradiciji i svom narodu? - kaže, oslanjajući se na ostvarenje koje počinje aktrostihom posvećenom naciji.

Pričajući o ljubavi borbe za državu, govori u "Vijelezu" o tome kako iz Dantea možemo da vidimo savremeni odnos prema sebi, društvu, udruživanjima, savezima. Dante diktira savremeni tempo življenja. Njegova "Komedija" je potpuno aktuelna i danas, iz različitih uglova. Pominje, kao primer, korupciju svetskih vladara. Na redu je da se kazni čovekova oholost. Zato su predavanja imala zajednički naslov "Dante, naš blizanac".

- Postavlja se samo pitanje da li je današnje vreme u svetu tragedija ili komedija - traži Kolja ključ.

Podseća da je kod Dantea tri važan broj.

- I mi se krstimo s tri prsta - kaže.

Učinio je Mićević nesvakidašnji elož svom narodu. U Kulturnom centru "Luj Aragon" u Le Manu ostavio je prevod šest Danteovih stihova iz završnog speva, na srpskom, kao trajni spomenik u bronzanom listu. Stihovi iz "Raja", ćirilicom.

Srpski pesnik, prevodilac i muzikolog objašnjava da je kod Dantea Srbija deo Evrope, čijeg kralja Stefana Uroša Drugog Milutina Nemanjića nije mogao da baci u pakao, jer nije bio falsifikator, već je samo izmenio leguru svojih groša tako da su ličili na mletačke srebrenjake. Zato je Srbija predstavljena u raju. Pored vidljive versifikacije, kod Dantea postoje i nevidljivi elementi koji drže strukturu:

- Danteova kula je kosa, stalno u opasnosti da padne, ali čudesno opstaje. Baš kao i naša!

Pričamo i o važnosti jednog kumstva, pesničkim večerima u Banjaluci, performansu "Zaljubljeno more" i već zvezdanom nebu. Danteu je astrologija bitna.

- Jesu li nam zvezde naklonjene? Šta je od tih krugova pakla prošla naša nacija? - pita Mićević i odmah daje odgovor da je najgore prošlo.

Kada su pre četrdesetak godina rušili pa ponovo dizali "Vijelez", od originalnog dekora sačuvali su jedino veliko ogledalo koje je polomila švapska "Velika Berta" 1918. godine. Ogledamo se u njemu.

Bio je veoma revoltiran iščašenim političkim revanšizmom koji je deo zapadnih krugova nakaradno upražnjavao prema Srbiji, tada, na stogodišnjicu Prvog svetskog rata. Kaže da je to bezoblični odnos prema prijateljstvu. Gledajući vedru stranu ružne spirale, dodaje da je dobro u svemu tome što posle toga može da bude samo bolje. Tako, bar, prolazimo naše krugove pakla.

- Sve ide ka srećnom završetku - bio je uveren Kolja.

Nismo ih sve prošli, te krugove. Ostali su od tada bili godina do "godine korone" i neke zapisane rečenice u notesu za poslednji pozdrav. Talasi korone, kao Danteovi krugovi pakla. Valjda će posle biti bolje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije