Kultura

POGLED ISKOSA: Bestseler likovnog izdavaštva - Momo Kapor: "Uspomene jednog crtača"

Dejan Đorić

24. 11. 2020. u 19:21

ČUVENI crtač Dragan Lubarda je na vreme ostario i četrdeset godina izgledao kao starac, najviše nalik Leonardu da Vinčiju sa autoportreta u starosti.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Бестселер ликовног издаваштва - Момо Капор: Успомене једног цртача

Momo Kapor (Sarajevo, 1937 - Beograd, 2010) ostao je večiti dečak naše likovne i književne scene, mlad duhom i likom, zainteresovan kao crtač i slikar za neke devojčice osetljivog duhovnog sastava. Pripadao je generaciji grupe Medijala, koju pominje u romanu "Beleške jedne Ane", a posebno u obimnom izdanju kome je ovde posvećena pažnja. Te genijalne umetnike sa iskustvom beznađa posle Drugog svetskog rata više su zanimali podrumi i tavani, tajne i čuda, onostrana lepota i čudovišno nego moderna umetnost i službena dešavanja.

Knjiga Mome Kapora "Uspomene jednog crtača" (tri izdanja), uz "Život slika" Stanislava Staše Živkovića, jedini je bestseler srpskog likovnog izdavaštva. Postoji u toj publicistici slično memoarsko-esejističko štivo, slikar i crtač Milivoje Mića Stojiljković ima i knjigu o savremenom srpskom crtežu, međutim, niko nije nadmašio Momu Kapora u šarmantnom, zavodljivom literarnom kretanju. Izvršio je tematsku, tačnije poetsku sintezu njegovog vremena visokog modernizma, tkivo njegove knjige je hibridno, poližanrovsko, između sećanja, omaža, istorije, esejistike, kritike i autobiografije o drugima. Slično je njegovom crtežu, za koji nismo sigurni da li je kroki ili studija, nastaje li u magnovenju zanosa kao brzi zapis ili je rezultat pomnog posmatranja i vizuelnog pamćenja. Mnoga, možda i većinska, svoja saznanja o umetnosti Kapor je pretočio u ovu knjigu. Može se reći da je pisao onako kako je crtao i crtao kao da priča. Ima tu i grešaka (Leonid Šejka nije bio semitskog porekla), ali pravili su ih i drugi, koji su se za razliku od njega predstavljali kao nepobitni stručnjaci. Kod ovog crtača, slikara i književnika to možda i nisu pogreške niti zablude već strasna uverenja, a strast sve više nestaje iz današnje umetnosti, u naslućivanju digitalne apokalipse i distopijskog sveta protiv koga se on tako duhovito borio. Razobličio je i neka pogrešna uverenja. Srpsko slikarstvo iz 1950-1960. nastalo je na osnovu iskustva sa malim crno-belim reprodukcijama. Putovanja, veliki muzeji, kapitalne izložbe, luksuzne monografije i časopisi bili su nedostupni.

Kada je pisac ove knjige u velikim svetskim muzejima video dela kojima se na taj način divio u mladosti, shvatio je da su sasvim drugačija nego što je zamišljala njegova generacija, ugledanje na njih bilo je zabluda, ali plodna. Nedostatak podataka nadgradili su mašta i uobrazilja. Kao što je toj generaciji umetnika crtač Dragan Lubarda dao pravo na grešku, kao što su veliki crtači Uroš Tošković, Miodrag Dado Đurić, Leonid Šejka i Miro Glavurtić stvarali na osnovu deformacije, mimo akademskog tipa izražavanja, ali krajnje originalno, tako se iz zabluda rađala velika umetnost, jer "duh diše gde hoće".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 58

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15