Kultura

BORI DRAŠKOVIĆU NAGRADA S IMENOM PROFESORA: Proglašenjem najboljih teatara, predstava, pojedinaca završeno 65. Sterijino pozorje

Јованка Симић

04. 10. 2020. u 15:20

U ATMOSFERI prigušenoj aktuelnom pandemijom korone, svetla 65. Sterijinog pozorja upaljena 26. septembra biće večeras pogašena pošto najuspešnijim teatrima, rediteljima i glumcima budu uručene Sterijine nagrade, a novoustanovljeno priznanje za životno delo dospe u ruke Bore Draškovića, barda među rediteljima.

БОРИ ДРАШКОВИЋУ НАГРАДА С ИМЕНОМ ПРОФЕСОРА: Проглашењем најбољих театара, представа, појединаца завршено 65. Стеријино позорје

Foto V. Danilov

Kada je o priznanjima reč, tradicionalno se imena laureata Sterijine nagrade saopštavaju u noći između subote i nedelje. Lista nagrađenih, međutim, proširena je ovoga puta priznanjem za rediteljsko životno delo "Hugo Klajn", koje su ustanovili pozorišni poslenici iz četiri države u našem regionu: "Sterijino pozorje" Novi Sad, "Međunarodni teatarski festival MES" Sarajevo, "Borštnikovo srečanje" Maribor, "Grad teatar" Budva i "Sarajevofest - umjetnost i politika" Sarajevo.

Foto V. Danilov

Žiri u sastavu: Miroslav Radonjić, direktor "Sterijinog pozorja", Aleš Novak, direktor festivala "Borštnikovo srečanje" Maribor, Dino Mustafić, umetnički direktor Međunarodnog teatarskog festivala MES Sarajevo, Milena Lubarda Marojević, direktorka festivala "Grad teatar" Budva i Haris Pašović, direktor festivala "Sarajevofest - umjetnost i politika" Sarajevo, nagradu "Hugo Klajn" za rediteljsko životno delo jednoglasno je dodelio Bori Draškoviću.

- Dao je nemerljivo veliki doprinos evropskoj režiji. Kroz svoj umetnički i pedagoški rad i pisanje, značajno je unapredio, modernizovao i inspirisao režiju u 20. i 21. veku. Nagrada "Hugo Klajn" je priznanje koje odražava zahvalnost i divljenje mnogih umetnika, direktora pozorišta i festivala, filmskih producenata i brojnih gledalaca za njegov dugogodišnji briljantni rediteljski rad - navedeno je u obrazloženju žirija.

POSLE "TIKAVA" PREŠAO NA FILM

ZBOG zabrane njegove predstave "Kad su cvetale tikve", Drašković je prestao da radi u pozorištu. Snimao je igrane, dokumentarne filmove i televizijske drame ("Horoskop", "Usijanje", "Život je lep", "Ubijanje kitova, "Zapisi iz Kine", "Kuhinja"... Godine 1976. bio je suosnivač Katedre za režiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde i danas predaje.

Drašković je diplomirao režiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, u klasi profesora Huga Klajna. Od 1959. režirao je u Narodnom pozorištu u Sarajevu, a 1965. godine postao je stalni reditelj beogradskog JDP u Beogradu. U Sarajevu i Beogradu režirao je niz predstava, među kojima su i Joneskova "Ćelava pjevačica" i Sartrove "Prljave ruke".

Vinuo se u vrh režije u Jugoslaviji u to vreme, a 1969. njegova predstava "Kad su cvetale tikve" Dragoslava Mihailovića, bila je simbol progresivnog teatra. Na zahtev predsednika SFRJ Josipa Broza Tita i beogradskog Gradskog komiteta SKJ, uprava i glumci Jugoslovenskog dramskog pozorišta su skinuli tu predstavu sa repertoara iz političkih razloga.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
USKORO PADA KLJUČNI GRAD, RUSI NADIRU SA SEVERA, ISTOKA I JUGA: Detaljna analiza ukrajinskih stručnjaka o stanju na frontu

USKORO PADA KLjUČNI GRAD, RUSI NADIRU SA SEVERA, ISTOKA I JUGA: Detaljna analiza ukrajinskih stručnjaka o stanju na frontu