Kultura

POZORIŠNA KRITIKA: Dabogda bila majka!

Драгана Бошковић

13. 09. 2020. u 14:30

OD već kultnog romana, "Dabogda te majka rodila" Vedrane Rudan, Tatjana Mandić Rigonat je sačinila dramski test kao poručen za Atelje 212, gde se o tim i takvim istinama progovara scenskim jezikom.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Дабогда била мајка!

Novosti

Istine u ovoj predstavi su od najhermetičnijih, onih koje se događaju unutar četiri porodična zida, bilo da su krivci majke, ili očevi. Da nema nevinih, govori i ova predstava, iako je krivica deci nametnuta roditeljskim grehom.

Kao uvek, Vedrana Rudan pogađa u centar mete, ali, umesto literature, radnja o uspešnoj kćeri, koja smešta majku u luksuzni dom, jer ne želi sama da brine o njoj, podrazumeva dramsku, fragmentiranu dijegezu, u kojoj se saznaje o ćutanju majke i nepočinstvu oca nad junakinjom i njenom sestrom.

Svaka svaku kažnjava u predstavi Tatjane Mandić Rigonat. Njena je zasluga, kao autorke dramatizacije i rediteljke, što ova teška tema nije pokazana jednosmerno. Svaka od žena na sceni, bilo da su kćeri, ili majke, ima svoju krivicu, koju su, paradoksalno je - izazvali muškarci! Očevi, muževi, sinovi, partneri... "Porodico, mrzim te!", uzviknuo je, verovatno zbog patologije u četiri zida, Slobodan Selenić. Majka (istinita Svetlana Bojković) pati od teških bolova, kojima opterećuje i svoje, i tuđe. Kćer (potresna Marta Bereš) ima duševni neprebol, mržnju prema roditeljima, koji su joj, ona ćutanjem i alkoholizmom, on seksualnim uznemiravanjem, stvorili neizlečivu traumu. Žene, koje se teše kupovinom preskupih anđela u ćerkinoj galeriji, Depresija (Dara Džokić), Glaukom (Branka Šelić), Želja (Sofija Juričan) imaju problem sa muževima, nezasitim i nesolidnim, u svakom smislu. Gospođe, koje su neka vrsta (crkvenog) hora, na čelu sa Gospođom, sapatnicom iz Majčinog doma, ekspresivnom Ljiljanom Stjepanović, naoko nemaju takvih problema, ali njihov status i dob govore za sebe. Kao antipod, Anđeo (Mala), koju predstavlja Jovana Stojiljković, sve je što ženi za utehu treba: sagovornica, dušebrižnica, savetnica, kćer... Otac (Feđa Stojanović), u ulozi je Nečastivog u ovom duhovnom i pozorišnom misteriju, o grehu i pokajanju. Njegov smradni oganj sažeže porodicu i njihova emotivna, pa i fizička smrt oslobođenje su od sećanja na njegovo užasno delo.

Ćerka će preživeti katastrofu, smrtno kažnjena saznanjem da joj je majka, voljena (kako drugačije, i kada ne izgleda tako!), umrla u stvarnim, ne izmišljenim, mukama, od raka.

I Majka i Ćerka su, umećem Rudan i Mandić Rigonat "evrimen", svako, kome se bez sumnje veruje. Nema, niti će biti, u publici ikoga ko nije ponovo dete, sa svim mukama odrastanja, naročito ženski deo... Uz dečiju pesmu "Sve na svetu rodila je majka", nemoguće je ne regresirati i ne setiti se svog i roditeljkinog greha. Lekovito.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
OVO NIKAKO NE VALJA! Luka Dončić zbog povrede duži period van terena

OVO NIKAKO NE VALjA! Luka Dončić zbog povrede duži period van terena