Kultura

DNEVNIK ZABLUDA: Ukleto zdanje Skupštine

Slobodan Maldini

21. 07. 2020. u 11:34

Na Dan ustanka 7. jula ove godine grupa huligana provalila je u Skupštinu Srbije. Brojne demonstrante okupljene ispred policija je zasula suzavcem, a na ulice izvezla hamere, pse i konje. Sukobi su trajali celu noć. Ali, zašto je ovo zdanje meta demonstranata?

ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Уклето здање Скупштине

Dom Narodne skupštine / Foto Lična arhiva

Na mestu Doma Narodne skupštine nalazila se rimska nekropola, a u doba Turaka Batali-džamija. Na ovom zborištu obznanjen je 1830. sultanov Hatišerif kojim Milošu Obrenoviću potvrđuje pravo naslednog kneza. Tu je 1892. arhitekta Konstantin Jovanović projektovao velelepno zdanje Skupštine, da bi 1901. bio raspisan konkurs na kojem je pobedio Jovan Ilkić plagijatom Jovanovićevog projekta. Gradnja je započeta 1907, iako su se mnogi protivili izgradnji na mestu antičkog groblja i džamije, pogotovo što je novi graditelj Petar I Karađorđević ne tako davno ustoličen na ubistvu svog prethodnika Aleksandra Obrenovića. Beogradske novine tada su objavile upozorenje vidovnjakinje Cane Jovanović "da se kralj mane ćorava posla, jer ni arhitekta ni on neće dočekati završenu zgradu". Ratom zaustavljeni radovi nastavljeni su 1920, a preminulog arhitektu Jovana Ilkića zamenio je njegov sin Pavle. I ova faza gradnje obustavljena je 1926, a neki su kao razlog predočili strah kralja Aleksandra da je zdanje "ukleto" i da će on po njegovom završetku nastradati. Po ubistvu kralja u Marselju, palatu je 1936. završio arhitekta Nikolaj Krasnov.

Monumentalna zgrada stila akademizma ukrašena je medaljonima vajara Jovanovića i Palavičinija, a ispred ulaza skulpturama Rosandića. Krasnov joj je dodao dekorativnu ogradu, a unutrašnjost su oslikali: Rački, Filakovac, Menegelo Rodić, Kralj, Slapernik. U enterijeru su postavljeni gipsani odlivci skulptura Arambašića, Palavičinija, Dolinara, Kerdića, Lukića, Zajeca, Hotka. Naručene su i štafelajne slike Tišova i Predića, a kupljena dela Aralice, Glišića, Dobrovića, Joba, Petrova, Pomorišca, Hakmana, Šumanovića i drugih.

Prilikom uređenja Trga Marksa i Engelsa 1956. odneta je Krasnovljeva ograda, a njeni delovi završili su na Belom dvoru i u vili "Biljana" u Ohridu. Tokom upada u Skupštinu 5. oktobra 2000. demonstranti su opljačkali i uništili 90 umetničkih dela. Nestale su slike Konjovića, Dobrovića, Milunovića, Zore Petrović. Rad Aralice je pocepan, Lubardina slika zapaljena, Šumanovićeva je bačena u vodu. Pojedine skulpture su razbijene, odnet je i nameštaj od slonovače iz Salona kneza Pavla. Neka ukradena dela su vraćena: slika Radonjića iz 1936. otkrivena je na buvljaku, a za Novu 2005. četiri slike su ostavljene na portirnici Narodnog muzeja. Slika Konjovića preuzeta je sa jedne aukcije, a knjiga "Protokol Svetoandrejske skupštine" iz 1858. kupljena je na buvljaku za 30 dinara! Još uvek nema traga 55 slika sa liste MUP-a. Veruje se da su lopovi upućeni u njihovu vrednost i nisu amateri. Za ovu pljačku stoleća niko nije odgovarao.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
SVETSKI DAN HRANE: Značaj zajedničkih napora u borbi protiv gladi

SVETSKI DAN HRANE: Značaj zajedničkih napora u borbi protiv gladi