OD BELIH I CRNIH SLIKA DO EKSPLOZIJE BOJE: Predstavljanje kataloga Legata Milene Jeftić Ničeve Kostić iz pera Ane Popović Bodrože
POVODOM dve decenije postojanja, Kuća legata priredila je izložbu "Legat Milene Jeftić Ničeve Kostić", a dan uoči njenog zatvaranja, kao kruna, u sredu, 6. novembra u 12.30, biće predstavljen katalog u kome je temeljno obrađena i bogato ilustrovana ostavština naše značajne umetnice ovoj kulturnoj instituciji.
Izdanje "BELO vs. CRNO vs. BOJA", čiji je autor Ana Popović Bodroža, muzejski savetnik, objavljeno na trogodišnjicu smrti umetnika, kako sugeriše podnaslov je katalog celokupne zbirke, bavi se njenim pokretnim i nepokretnim delovima, iskustvima i perspektivama zaštite, obrade, prezentacije i popularizacije ovog legata.
U recenziji, profesor emeritus Irina Subotić ističe da je ovaj dvojezični (srpsko-engleski) katalog odličan primer posvećenosti jednom legatu, koji je detaljno obrađen, fotografisan i više puta, u raznim prilikama, izlagan. Katalog zbirke daje, kako tvrdi, širok i zaokružen uvid u kompletno stvaralaštvo Milene JNK u njen životni put do poslednjeg trenutka:
- Pored detaljnog i krajnje profesionalno urađenog kataloškog pregleda celokupnog Legata, Ana Popović Bodroža je u ekstenzivnom, veoma stručnom tekstu prikazala Milenin životni put, njena profesionalna i lična interesovanja, uspešan rad u pozorištima i paralelan angažman na likovnom planu, zajedno sa promenama koje su se dešavale u njenom stvaralaštvu, a koje se mogu pratiti kroz različite cikluse i pojedina dela darovana Kući legata. Posebno detaljno, gotovo emotivno je analiziran slikarev poslednji veliki ciklus monumentalnih radova sa inscenacijama.
Rođena u Tomaševacu 1943. godine Milena Jeftić Ničeva Kostić je zajedno sa Olgom Jevrić i porodicom Milenka Šerbana bila u grupi prvo troje darodavaca Kuće legata, još od 2007. Njen prvi dar brojao je 30 radova - 12 slika i 18 crteža. S vremenom se uvećavao poklonima iz novih ciklusa, da bi dostigao broj od 69 dela, pre nego što 2021. umetnik Kući legata poklanja i svoj stan-atelje, u kome se nalazio i dodatni dokumentarni i papirni materijal, akvareli, crteži, pasteli, skice, instalacije (42 dela u papirnom materijalu i 33 predmeta). Tako da njen legat sada ukupno ima 144 artefakta.
Pseudonim kao igrarija
OVAJ umetnik poznat je i kao Milena JNK, a inicijale njenog prezimena prvi je na taj način upotrebio Jovan Despotović u svojoj monografiji, ukazuje autork monografije:
- Ovaj pseudonim je za umetnika predstavljao svojevrsnu igrariju, neku vrstu novog identiteta za njenu poslednju umetničku i životnu fazu. Milena JNK bila je umetnik koji je bez oklevanja išao iz faze u fazu, uvek savlađujući nove i drugačije ideje. Bila je svestrana, višestruko talentovana i multimedijalna umetnička ličnost. Jedna od konstanti njenog rada bila je to što je umetničku praksu doživljavala kao poligon za istraživanje novog.
- Milena JNK je svoj slikarski rad započela unutar živih tokova beogradske postmodernističke umetničke prakse, i to u prvom redu, novog koncepta slike oličene u pokretima Nove figuracije i Nove predmetnosti, tokom osamdesetih godina - piše Ana Popović Bodroža, napominjući da su tada nastale njene "Bele slike" i "Crne slike". - U ciklus "Belih slika" mogli bi se uključiti Milenini "Beli pejzaži", slike i crteži na beloj pozadini, sa "naivnim" obrisima predela, kao iz slikovnica za decu, i laganog, akvarelskog pristupa koloritu. Jedan manji ciklus "Bele faze" posvećen je i serijama vozila kao što su tramvaji, autobusi, kola Hitne pomoći.
A kao možda najsmeliji poduhvat iz ciklusa "Crnih slika", na granici arhitektonskog, autor kataloga izdvaja 14 metara dug, blago uglačani "Grafitni zid", izlagan u Galeriji KCB (2004):
- Postavljen popreko - po dijagonali - menjao je prostor Galerije, a mogao se za(obići) samo uz osećaj teskobe. "Grafitni zid" je ostavljao utisak neke decidne, terminalne jednostavnosti, bespogovornosti, u svoj snazi monohromnog. Svakako, crne instalacije - crni monoliti - spadaju među najsugestivnije, najmoćnije radove ovog umetnika. U njima se odrekla svega "suvišnog", dodatnog i pogotovo "dekorativnog", i ostvarila celinu poruke prečišćenom formom i samo jednom bojom (odnosno, crnom kao skupom svih boja).
Sredinom osamdesetih, podseća Popović Bodroža, bavila se nizom slikarskih optičkih i kolorističkih eksperimenata, bliskih slikarstvu šablona, op artu i pop-artu, čiji je najpoznatiji domet jarko animalističko slikarstvo na ivici apstrakcije. Devedesetih su usledili ciklusi - "Žita", "Trave", "Krošnje", "Bulke", "Božuri", "Perunike", "Vode" i "Izbušeno nebo", koje nastaje u trenutku NATO agresije, a za koje je dobila nagradu Oktobarskog salona:
- Ciklus, rađen na tananom paus papiru, na kome je intervenisala cepanjem, grebanjem, bodenjem, tako da taj papir u trakama, sa rupama - "ranama", prikazuje nebo.
Poslednje dve decenije života Milena se, prema mišljenju autora kataloga, upušta u snažno, "rasno", "punokrvno" slikarstvo sve jačih, izrazitijih boja:
- Jedini motiv kome se tada okreće, da ga do kraja života ne bi napustila, predstavlja biljni svet (kao motiv otkriven u Australiji 2000. godine) - u početku mnoštvo raznovrsnih, raznobojnih cvetnica, a kasnije lisnate biljke, vitko drveće ili tropsko rastinje. Zbog ovoga, često je porede sa jednim drugim slikarom tzv. ženskog rukopisa i tematike, Džordžijom O'Kif.
Godinama je Milena JNK vodila "paralelni život" i u pozorištu, kreativno blistajući na polju scenskog dizajna, kostimografije, ali i kao inovatorka i majstor u oblasti lutkarstva.
- Dve karijere su se ponekad i stilski nadopunjavale, ali nisu se uvek uklapale u svakodnevnom životu - piše u katalogu. - Poslednjih dvadesetak godina života Milena napušta pozorište i opredeljuje se za slikarski mir, smatrajući da je u teatru sve rekla i da bi nadalje bilo ponavljanje. Ona pravi značajan iskorak ka čistoj umetnosti, tražeći inspiraciju za to stvaralaštvo na drugim geografskim širinama, kroz daleka, transkontinentalna putovanja, stvarajući svoje "eskapističke" cikluse, koji kao da su daleki srodnici "Tahićanskih dnevnika" Pola Gogena.
Kapitalno otkriće iz "fioke"
I POSLE odiaska ovog umetnika Ana Popović Bodroža nastavila je da istražuje njenu ostavštinu:
- Dva rada pronađena "u fiokama" u Mileninom stanu smatramo kapitalnim otkrićima vezanim za epistemologiju, morfologiju i genezu "Belog ciklusa". To su crteži u akvarelu i kombinovanoj tehnici "Lutka" i "Portret" iz 1971, zapravo dva dela diptiha, koji i nazivima i prizorom povezuju lutke, na kojima je umetnik radio u pozorištu, sa portretima, odnosno nežnim, najčešće ženskim likovima "bez lica", koji su prisutni u Mileninom "Belom ciklusu". Tako predstavljaju onu "kariku koja je nedostajala" u razumevanju ovog ciklusa.
Tako nastaju "Cvetanja" i "Tropi", kao i "Suton", koji, kako otkriva Popović Bodroža, nije poslednje što je izašlo iz njene ruke: Mileninim poslednjim delom može se smatrati serija od dvadesetak manjih crteža (u posedu porodice Jeftić), koji je trebalo da se sklapaju u zidnu instalaciju. Predvidela je da ih uradi tačno 40, ali je stigla da završi 23 pojedinačna komada:
- Crteži su tako ostali bez naziva, samo sa numeracijom na poleđini. Radila ih je već u doba fizičke klonulosti, poput svog uzora, Fride Kalo, koja je uspevala da slika i u danima kada je bila gotovo nepokretna... I Milena je u danima teže pokretljivosti zbog bolesti uspevala da crta jedino na drvenim tablama koje su bile pričvršćene iznad postelje. U ovim crnim crtežima umetnik napušta talas realizma i okreće se stilizaciji, iscrtavajući nizove i floralne preplete biljaka, nalik biljci adam, čiji je list u vidu srca - zaključuje Ana Popović Bodroža, o čijem delu će govoriti Filip Brusić Renaud, direktor Kuće legata i Irina Subotić, recenzent kataloga. Tekstove o Mileni JNK čitaće Bojana Zečević, dramski umetnik, dok će sećanja na velikog umetnika i svoju prijateljicu podeliti i Miljana Kralj, novinar "Večernjih novosti".
MERKELOVA PROGOVORILA O PUTINU: Jednu stvar posebno istakla - "Imao je osećaj za to"
BIVŠA nemačka kancelarka Angela Merkel opisala je u svojim memoarima prvi susret sa Donaldom Trampom, a takođe je govorila o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i Ukrajini. Odlomke iz knjige objavili su nemački mediji.
21. 11. 2024. u 11:45
RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine
RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
21. 11. 2024. u 11:32
MNOGI NE ZNAJU: Šta knez Mihailo pokazuje prstom
SPOMENIK knezu Mihailu Obrenoviću na Trgu republike postao je glavno gradsko sastajalište Beograđana i njihovih gostiju. Međutim, od mnogih ćete čuti da se sastaju ne kod Kneza već “kod konja”.
21. 11. 2024. u 09:47
Komentari (0)