Kultura

POZORIŠNA KRITIKA: Muške suze u Antošinim "komedijama"

Dragana Bošković

28. 10. 2024. u 06:15

JEDAN od najčešćih pseudonima Antona Pavloviča Čehova, Antoša Čehonte, zgodno zvuči kao izvornik novog (dramskog?) teksta, koji je, po motivima četiri kratke drame i jedne pripovetke napisao David Jakovljević.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Мушке сузе у Антошиним комедијама

foto privatna arhiva

Niti je pseudonim tačno ime pisca, niti je Jakovljevićev tekst u vezi sa Čehovljevim dramama i pripovetkom. Apokrifno, mladi pisac, po ideji reditelja, Aleksandra Popovskog, koristi likove iz tekstova "Šala", "Prosidba", "Medved", "Tatjana Rjepina" i "Krčma na drumu" u cilju da prikaže majstorstvo, valjda, velikog pisca da svoje glasovite likove stavi u situacije da zbog ljubavi pate, plaču i umiru. To scensko istraživanje (ako treba naći bio kakvu vezu sa Čehonteom), Popovski je smestio u postapokaliptičnu radnju u urušenu krčmu na Glavnom drumu, u vreme neke konačne ćelijske oluje (scenograf Vanja Magić). Sveta koji znamo i mi i Čehov više nema, pa su i nastojanja individua, koji bi bolje naselili Beketov i Joneskov, nego Čehovljev svet, uzaludna u muci da se prave da su živi u normalnom, poznatom okruženju.

Vojin Ćetković, koji predvodi ovu bulumentu (igra Grigorija Stepanoviča Smirnova i Medveda) se dobro snalazi u bezobalnom žanru, uspešno dovodeći u vezu, sam sobom, Medveda iz Čehovljeve jednočinke u vezu sa Jakovljevićevom i rediteljevom predstavom.

Sanja Marković (Tatjana Rjepina i Dama u crnom) vrača, kune, čara i prorokuje svet bez Boga, u koji srljamo, ružni i rđavi, beznadni (opet Beket). Markovićeva se, jasno je, razvija u rasnu glumicu, jer poseduje moć da opravda svoje likove sopstvenom strašću, nažalost, neprimerenom za sumnjičavog, skromnog, tihog i višeznačnog A. P. Čehova. Nenad Jezdić, markantan, glasan (Hajdindej) je iz miljea Gogoljevih junaka, a u "Muškoj suzi" lik koji će stvoriti veoma slikovitog antijunaka, sa interesantnim obrtom identiteta, uprkos neprepoznatljivosti sa izvornikom. To se odnosi i na Miodraga Dragičevića (Gizmo), glumca koji jedini, čini se, može da odigra histeriju ovog veka na motivima sasvim drugačijeg dramskog prosedea. Iščašenost Zanzibara, krčmara na Glavnom drumu (Zoran Cvijanović), u krčmi koju je kataklizma već odnela, mala je studija (velikog) glumačkog umeća da suvereno vlada osećanjem mere, i kada ima priliku da se razmahne u parodiji i karikaturi, koju je David Jakovljević (uz mnogo vulgarnosti) utrpao u Čehovljev svet. Milena Živanović (Farfafusija, Starica, Marija Jegorovna), Teodora Dragićević (Vera) i Teodor Vinčić (Fikus), našli su pravi ton da budu zanimljivi u svojoj igri, ali bez mogućnosti da doprinesu smislu i razumevanju predstave.

Zašto se inventivni reditelji i njihovi saradnici ne bi upustili u avanturu da o suzama zalivenoj muškoj patnji sačine sopstveni tekst, makar i sa znanim likovima iz svetske drame, bez referisanja na pisca koji je, svedoče njegova pisma i sve što se o njemu zna, iz dna duše mrzeo "buku i bes" u interpretaciji svojih "komedija", to jasno govorio i o tome ostavio pisani trag?!

Pod "novim čitanjem" A. P. Čehova se, svakako, ne podrazumeva njegovo poništavanje.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
CRNOGORCI KIPTE OD BESA ZBOG SKANDALA NA CRNOGORSKOJ TELEVIZIJI: U sopstvenu državu ne možemo da čujemo himnu!

CRNOGORCI KIPTE OD BESA ZBOG SKANDALA NA CRNOGORSKOJ TELEVIZIJI: "U sopstvenu državu ne možemo da čujemo himnu!"