BOBUR IZUČAVA SRPSKU APSTRAKCIJU: Stručnjaci i mecene čuvenog pariskog muzeja zainteresovani za dela naših umetnika iz sredine 20. veka

PRE dve godine s galerijom "Rima" kontaktirali su kustosi čuvenog Bobura - Mišel Gotje i Aneta Petrovska, sa namerom da dođu u Beograd, jer su zainteresovani za početke apstrakcije na tlu Jugoslavije.

Foto galerija Rima

Kako, za "Novosti", otkriva Aleksandar Milojević, osnivač i vlasnik ova dva izložbena prostora, u Kragujevcu i Beogradu, objasnili su da ulaze u projekat istraživanja upravo tog perioda u našoj umetnosti.

- Nisu se još izjasnili da li će taj njihov rad rezultirati nekom izložbom, što bi bilo dragoceno i veliko za predstavljanje naše likovne scene u svetu, to ostaje da se vidi - nastavlja sagovorik, dodajući da su se predstavnici Bobura nedavno vratili u Beograd, ovoga puta u proširenom sastavu, od 15 ljudi, a uz njihov stručni tim, tu je bila i ekipa mecena, iz "Prijatelja centra Pompidu", starog 120 godina, koje finansijski pomaže tom svetskom muzeju. - Tokom prve posete u našoj galeriji upoznali su se bliže sa opusom Bate Mihailovića, sa početka njegovog boravka u Parizu, i ranim radovima Đorđa Ivačkovića.

Da podsetimo, upravo je Ivačković, zahvaljujući "Riminoj" monografiji, koju su poslali u Pariz, direktorki ove institucije, sa čak pet radova ušao u prestižnu zbirku Bobura. Tom prvom sastanku, uz kustosa "Rime", Nevenu Martinović, prisustvovali su i profesor Jerko Denegri i Ana Bogdanović, preko koje je ovaj kontakt i iniciran.

- Ponovni dolazak francuskih kustosa za nas je dobar signal - tvrdi Milojević, koji još kaže da je petnaestočlani tim obišao i Legat Olge Jevrić u SANU. - Bilo im je žao što nisu mogli da vide i ono što se čuva u Kući legata, gde su skulpture većeg formata. Pored "Rime", ponovo su obišli i MSU, kao i Fondaciju Mire Brtke.

Foto galerija Rima

Uz radove Ivačkovića i Mihailovića, sada su svoja interesovanja proširili i na dela Petra Omčikusa i Kose Bokšan, nastavlja sagovornik:

- Zaprvo, njih dvoje i Bata Mihailović, prvi su među našim likovnim stvaraocima zakoračili u apstrakciju, zahvaljujući tome što su 1952. otišli u Francusku i tamo se upoznali sa ovim vidom izražavanja. Interesantno je da je baš u tom periodu, u zemlji održana izložba Miloša Bajića, sa čuvenom slikom "Kotor", koja se označava kao početak apstrakcije na ovim prostorima. Kod nas su gosti iz Pariza uspeli da vide i njegove radove, tokom posete koja je trajala tri i po sata. Bili su veoma zadovoljni onim što su kod nas videli, i kako su primljeni. Žao im je bilo što MSU nema stalnu postavku, kako bi se na njoj upoznali sa periodom koji ih interesuje, ali su bili vrlo srećni što su videli izložbu Vladana Radovanovića. Mi smo im dali dosta literature, da mogu temeljnije da se obaveste o našim autorima.

Prilikom druge posete, kako za naš list otkriva Milojević, bili su zainteresovani da odmah otkupe jedan Omčikusov rad, ali naš galerista i kolekcionar tvrdi da nije bio spreman da se odrekne tog remek-dela iz svoje zbirke.

Foto galerija Rima

- Za dobru umetnost nije važno odakle potiče, jer pre ili kasnije bude vrednovana kako joj doliči. Socijalistički modernizam u Jugoslaviji, bilo je vreme kada smo napravili veliki iskorak. To uključuje i scenu u Hrvatskoj, grupu "Gorgona", Knifera, Mangelosa, koji su već zastupljeni u svetskim okvirima, a mi malo kaskamo, iako i te kako imamo šta da pokažemo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije