U TEMELJIMA SRPSKOG IDENTITETA : Narodni muzej sinoć svečano obeležio 180 godina postojanja
NARODNI muzej predstavlja jednu od temeljnih ustanova moderne Srbije. Ako pogledamo naš nacionalni kalendar videćemo da je 10. maj, na jedan način, dan golgote. Na taj dan pre 430 godina spaljeno telo Svetoga Save na Vračaru. Ali, i dan vaskrsa, jer je na ovaj dan 1844. vaskrsla srpska želja za uzdizanjem i čuvanjem vlastite kulture, osnivanjem našeg nacionalnog muzeja.
Na proslavi 180 godina Narodnog muzeja Srbije, ovo je sinoć istakao ministar Nikola Selaković, dodajući da je te 1844. godine, u vreme vladavine kneza Aleksandra Karađorđevića donet Građanski zakonik i sačinjen srpski nacionalni program "Načertanije", u vreme vlade Ilije Garašanina, a ukazom ministra prosvete Jovana Sterije Popovića osnovan Muzej serbski.
- "Načertanije" je zaista bilo dokaz delovanja i razvoja srpske političke elite i srpskog naroda. Sve do kraja Drugog svetskog rata Građanski zakonik bio je u aktivnoj primeni. A ono što je ne samo preživelo nego i raslo i razvijalo se, prolazilo kroz Scile i haribde, to je naš Narodni muzej. To je dokaz koliko su bitne institucije koje su zadužene da čuvaju i neguju kulturu. Taj posao je nezamisliv bez Narodnog muzeja.
Prema Selakovićevim rečima, posle višegodišnje rekonstrikcije, Narodni muzej je ponovo otvorio vrata i beleži veliku posećenost:
- Ali, to ne znači da smo posao završili, pred nama je još mnogo toga što treba uraditi. Zato kao neko na je na čelu ministarstva kulture, evo nedelju dana, razmišljam da u ovom mandatu moramo da otvorimo Galeriju fresaka, kako za domaću, tako i inostranu publiku i učinimo dostupnim, jednu od najlepših galerija likova, svetaca, koji su nastali u periodu od 12. do 15. veka. To je nešto čime Beograd može da se podiči kao ni jedna druga prestonica u Evropi. To jeste veliki zadatak, i pozivam vas da merite vreme od danas šta ćemo raditi.
Sećanje na "Mali Monmartr"
MINISTAR Selaković je otkrio i da je Narodni muzej obeležio jedan period njegovog odrastanja, kada je kao osnovac, od svoje sedme do desete godine, svakog vikenda pohađao umetničku školu "Mali Monmartr", u teško vreme za našu zemlju, od 1991. do 1993, kada već nije bilo grejanja:
- Narodni muzej bio je najlepše mesto gde su me roditelji dovodili subotom i nedeljom.
Direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković istakla je da o istorijatu, trajanju ove kuće, ali i uspešnim arheološkim iskopavanjima, izuzetnim publikacijama, konzervatorskim poduhvatima i ostalim dometima ove ključne institucije i njene izuzetnosti može da se pripoveda satima.
- Dan Narodnog muzeja istovremeno predstavlja sam početak sistematske brige o kulturnom nasleđu u Srbiji - rekla je Borić Brešković. - Narodni muzej se godinama potvrdio kao istrajan, dinamičan, kreativan i uspešan.
Direktor Državnog arhiva Srbije dr Miroslav Perišić podsetio je da su te godine kada je osnovan Narodni muzej prokopavane i kaldrmisane mnoge ulice u Beogradu, sagrađeni kesteni na Terazijama, a zabranjivano da se uveče hoda bez fenjera, a građani kopajući temelje za kuće pronalazili su razne starine.
- Danas je svečani dan za srpsku kulturu, jer muzej je ustanova svih nas, bez obzira koji posao obavljamo - kazao je Perišić.
Kako je rekao pisac Vladimir Pištalo, direktor Narodne biblioteke Srbije, primetno je da su lice grada ulice, ali ono ne može da se razume ako se ne poseti muzej, ili biblioteka.
- U njima je ona kultura zbog koje se i zemlja brani - dodao je Pištalo i istakao izuzetno blisku saradnju koju imaju te dve važne nacionalne kulturne insitucije.
Povodom svog dana, Narodni muzej uručio je zahvalnice dobrotvorima, ali i pojedincima i ustanovana sa kojima sarađuje, među kojima su Ministarstvo kulture, Ministarstvo odbrane, SANU, Filozofski fakultet (katedre za arheologiju i istoriju umetnosti), Državni arhiv Srbije, NBS, Etnografski muzej, Istorijski muzej Srbije, Muzej Jugoslavije, Galerija Matice srpske, Muzej primenjene umetnosti, FLU, FPU, mnoge muzejske i druge ustanove širom Srbije, ali i Dom kulture u Gračanici. Od medijskih kuća zahvalnice su dobili "Politika" i "Večernje novosti".
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
"I ZEMUNCI SU GA SE PLAŠILI": Kako je Beli postao Zver - priča o Sretku Kaliniću
"KALINIĆ je bio zver od čoveka. Zapravo, zver je blaga reč" - rekao je tada Bagzi, nakon čega je Kalinić kojeg su članovi klana do tada oslovljavali sa "Beli" dobio nadimak "Zver".
24. 11. 2024. u 11:09
Komentari (0)