ŽELJA ZA ZNANJEM VODILA GA PO SVETU: Publiku na vođenju kroz izložbu "Dositejev dolazak u Beograd" iznenadio i sam veliki prosvetitelj

KRUŽI kao šala, priča da sam u Srbiju doneo univerzizet i krompir, a da se samo krompir primio! Ali nisu u pravu. Jer, da je tako ne bi imali tolike škole, biblioteke...

Foro Z.Jovanović

U liku Dositeja Obradovića, u baroknom kostimu, sa perikom, ovim rečima je glumac Vladimir Cvejić, iznenadio posetioce na stručnom vođenju kroz izložbu posvećenu boravku u Srbiji našeg velikog prosvetitelja, u čuvenoj odžakliji na Dorćolu, tik uz zdanje u kome je nekada i sam hodio, i gde je bio smešten njegov prvi licej, koji je pohađao i Vuk Karadžić. Danas je tu Muzej Vuka i Dositeja, koji je u sklopu Narodnog muzeja, a čiji kustosi, Eliana Gavrilović i Miodrag Tomić, posetiocima otkrivaju manje poznate činjenice poslednje životne etape velikog erudite, svetskog putnika, pisca, prvog prosvetnog popečitelja, predstavljajući im postavku "Dositejev dolazak u Beograd".

Približavanje publici muzejskih sadržaja na drugačiji način, u Muzeju Vuka i Dositeja praktikuju već duže vreme. Tako je pre osam godina, u produkciji Narodnog muzeja Srbije i udruženja "Kultur net" nastala predstava "Moj otac Vuk Karadžić", koja se i danas igra, a potom i "Dosije Dositej", sa Cvejićem u naslovnoj ulozi, čije sledeće izvođenje je zakazano za 25. februar. Ova monodrama, koju je napisala Eliana Gavrilović, ušla je u hrestomatiju dramskih tekstova posvećenih Dositeju, koju je uradio Radomir Putnik, a objavila izdavačka delatnost RTS.

Foro Z.Jovanović

- Tekst obuhvata Dositejev život, sa akcentom na njegova putovanja, od rodnog Čakova do konačnog dolaska u Beograd 1807. - priča, za "Novosti", Gavrilovićeva. - Bavimo se njegovim avanturizmom, željom za znanjem, otkrivanjem... U želji da uči nove jezike, upoznaje nove ljude, kulture, nigde ga nije držalo mesto. Ta ideja ga je vodila iz grada u grad, a u ono vreme stići u Pariz ili London sa ovih područja, iz te banatske ravnice, u kojoj je rođen, bila je jedna vrsta podviga. A sve to nakupljeno znanje dao je na polzu srpskom narodu, iako u vreme kada je živeo u Beogradu, nije više ni pisao, ni prevodio. Bio je zato veoma aktivan u diplomatskim poslovima ustaničke vlade, osnivanju manjih škola, podizanju velike škole, otvaranju bogoslovije. Imao je želju da obrazovanje bude obavezno i dostupno svima. Ali, to za života nije postigao, kao što nije doživeo da se u Srbiji otvori štamparija.

Na ideju Jovana Skerlića i Srpske književne zadruge da se Dositej, povodom stogodišnjice smrti, ovekoveči spomenikom u Beogradu, podseća kustos Miodrag Tomić:

- Na konkurs je pristiglo 12 radova, a u najužem izboru našla su se dela Sime Roksandića, Tome Rosandića i Rudolfa Valdenca, hrvatskog vajara češkog porekla, koji je bio prvonagrađeni. Predlog je bio da se postavi na Terazijama, ali se od toga odustalo, a potom u Makedonskoj ulici. Na kraju je doneta odluka da to bude preko puta "Srpske krune", na kraju Knez Mihailove, a odakle je počinjala Aleja velikana na Kalemegdanu, gde je bio spomenik i Karađorđu, koji je Dositeja toliko poštovao da mu je poverio obrazovanje svog sina Alekse. Već 1914. spomenik je sklonjen, jer su znamenja počela da se skrnave tokom austrougarskih napada na Baograd. Tek je tridesetih godina prošloga veka u Studenskom parku postavljena Valdencova skulptura, koja ga predstavlja, u pokretu, kao velikog putnika, sa štapom, svitkom i knjigama u rukama. Bila je to prva skulptura u prirodnoj veličini kod nas - zaključio je Tomić.

Foro Z.Jovanović

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije