BAKE, TETKE I KUME STVARAJU MLADE ČITAOCE: LJiljana Habjanović Đurović o knjigam i očuvanju pisma

JOŠ od vremena kada je sanjala da će postati pisac, za Ljiljanu Habjanović Đurović je Beogradski sajam knjiga bio veliki praznik.

Foto Nemanja Maraš

Posle 35 godina uspešne književne karijere, vreme je pokazalo da romani koje je napisala traju, sa istim žarom raduje se susretima sa čitaocima i, kao i svake godine, svakoga dana je na štandu "Globos Aleksandrije", pod kupolom Hale 1. Ovo je godina njenih jubileja.

- Čitaoci su zaslužni što kao pisac trajem od davne 1988. godine kada je objavljena moja prva knjiga - kaže za "Novosti" Ljiljana Habjanović Đurović. - Njihova ljubav prema mojim knjigama čini me srećnom i zahvalnom. Ona mi govori da je to što radim potrebno još nekom osim meni i daje smisao mom radu, a samim tim i važnom delu mog života. Kada pred sobom na Sajmu vidim čitaoce koji se tokom devet dana neprestano smenjuju, kada vidim one koji čekaju strpljivo u redu ponekad i sat, sat i po, ili dva da bi dobili posvetu, srce mi je puno zahvalnosti i ljubavi.

* Na Sajam knjiga došli ste sa dve nove knjige za decu, "Iva i ptice" i "Pomeranka Lili - Moji slavni preci". Šta vas inspiriše da pišete za najmlađe?

- Prvu knjigu za decu napisala sam 2009. godine na poziv Izdavačkog centra Ruske pravoslavne crkve. Bila je to knjiga o Svetoj Petki i objavljena je prvo na ruskom jeziku. Godinu dana kasnije objavila sam je na srpskom. I tu sam stala. Godine 2015, dok sam istraživala pripremajući se za pisanje romana "Onda je došla Dobra Vila", shvatila sam kakvom su pogubnom uticaju izložena naša deca. Kako im se čak i kroz neke knjige, kroz laku i zabavnu priču, nude problematični sadržaji i nakaradne "vrednosti". Tada sam i odlučila da pišem za decu. Želela sam da pišem knjige koje će dotaći dečje duše i pomoći im, onoliko koliko to mogu pisac i knjiga, da postanu dobri ljudi. Već 2017. objavila sam tri knjige - "Iva i lutka" i "Iva i anđeo" i ponovljeno izdanje knjige "Sveta Petka". Danas me da nastavim dalje podstiču pitanja mojih najmlađih čitalaca kad će nova knjiga.

* Iako ste do sada objavili 11 knjiga za decu, među kojima i serijale o devojčici Ivi, dečaku Srećku i pomeranki Lili, čini se da su one nekako ostale u senci vaših romana...

- Te knjige su zaista ostale medijski skrajnute u odnosu na romane. Ali isti je slučaj i sa mojom poezijom i mojim radom antologičara. Objavila sam zbirku poezije "Žena u Hilandaru" i priredila pet antologija duhovne poezije. Ali i za mene samu to je sve bio nekakav uzgredni rad - i ja sebe doživljavam prvenstveno kao romanopisca. Za visoke tiraže i ponovljena izdanja mojih knjiga za decu zaslužne su, pre svih, moje čitateljke koje su istovremeno nekoj deci majke, bake, tetke, kume. One kupuju knjige, dovode decu na sajmove knjiga, na književne večeri. One od njih stvaraju čitaoce.

* Već 20 godina ste, moglo bi se reći, sami svoj izdavač.

- Godine 2003. odlučili smo da osnujemo porodičnu izdavačku kuću. Napustila sam tada najvećeg izdavača na Balkanu sa velikom marketinškom snagom i velikim brojem knjižara, i počela sama da objavljujem svoje knjige, prepuštena milosti Božjoj, ljubavi svoje porodice i naklonosti čitalaca. Vreme je pokazalo da smo dobro uradili. Naše prvo izdanje bio je roman "Igra anđela". Imamo sreće da su tiraži mojih knjiga zaista ogromni i da, od trenutka objavljivanja, pa dalje, decenijama, neprestano doštampavamo nova izdanja svake knjige. Zahvaljujući tome, ali i mudroj poslovnoj politici mog muža, u mogućnosti smo da objavljujemo knjige drugih autora koje nisu tiražne, ali su vredne i značajne za našu tradiciju i duhovnost. Uredno plaćamo sve poreze i doprinose, nemamo dugove ni kredite, ne primamo novac od domaćih i stranih sponzora, ni državne donacije.

* Kao izdavač i pisac ostali ste dosledni očuvanju ćiriličnog pisma, uprkos činjenici da je latinica umnogome isplativija?

- Pismo je, kao i jezik, bitno obeležje postojanja jednog naroda. Zagovornik sam očuvanja jezika i pisma, i nastojim da tome dam svoj skromni doprinos. Uvek pišem ćirilicom. Sve moje knjige, i sve knjige u našoj izdavačkoj kući, štampaju se ćirilicom. Pisac je dužan da brani i čuva nasleđe predaka. I srećan je da to može da čini. Naravno, svesna sam da zato što su štampane ćirilicom moje knjige ne mogu da dopru do nekih čitalaca u Sloveniji, Hrvatskoj, delovima Bosne i Hercegovine, pa čak i u dijaspori, i da bi njihovi tiraži bili još veći kada bi ih štampala latinicom. Ali, očuvanje pisma je jedan od onih svetih poslova gde nema mesta kalkulacijama i prebrojavanjima prodatih knjiga ili zarade.

Foto Nemanja Maraš

* Kako vidite budućnost književnosti u digitalnom dobu?

- Uverena sam da književnost ima lepu i prosperitetnu budućnost. Jer, ljudi nikada neće prestati da žele i da sanjaju, da se pitaju i da traže odgovore, da uče i obogaćuju svoje duše i umove, da uživaju u lepoti i ljubavi. A sve to nudi čarobni svet knjiga.

* Ove godine proslavili ste 45 godina braka. Kako uspevate da održite balans između uspešne književne karijere i porodičnog života? I, kako se brani porodica danas?

- Taj jubilej - 45 godina braka obeležili smo u crkvi Lazarici u Kruševcu jednim divnim i dirljivim molitvenim obredom koji je specijalno za nas sastavio otac Dragi Veškovac. Vekovni san žena da imaju i karijeru i porodicu ostvarujem zahvaljujući neprestanoj podršci koju dobijam od muža i sina. Kada im se u svojim knjigama zahvaljujem što me vole onako kako mi je potrebno, mislim upravo na taj trud da mi u svemu olakšaju rad. Stabilna porodica počiva na stabilnom braku. A stabilan brak počiva na ljubavi, poštovanju, odanosti, nesebičnosti, vernosti. I na razumevanju suštinskih potreba onog drugog. Počiva na svesti da čovek ništa lepo i vredno nije ni stvorio ni sačuvao ako se tome nije posvetio. I da svaki odnos mora da bude dvostran. Da moraš da daješ ono što želiš da primaš.

Susreti koji diraju srce

* MOŽETE li podeliti sa nama neko iskustvo tokom vaše karijere koje vas je posebno dirnulo ili promenilo?

- Menja me rad na knjigama. Svaka knjiga koju napišem nekako me dorađuje, otvara mi nova saznanja. Utiče na mene kao ličnost, kao ljudsko biće, kao vernika. Čini da zaranjam sve dublje u beskrajnu lepotu pravoslavlja. Istovremeno, obogaćuju me, i ponegde menjaju susreti sa čitaocima i njihove životne priče koje mi poveravaju kao da smo rod rođeni. Ponekad me obraduju svojom radošću. Ponekad potresu svojom nesrećom. Ponekad ne znam šta da im odgovorim, zanemela pred njihovim bolom. Bezbroj je tih susreta, sve ih pamtim, i zaista ne mogu da izdvojim ni jedan, ni pet, ni deset, jer mi se čini da bih se, pominjući njih, ogrešila o sve ostale koji su mi otvorili svoja srca i duše.

Preporučujemo

Kultura

0 1

NAPOLEONOVA I POVELjA KRALjA SUNCE PRED POSETIOCIMA SAJMA: Adligat u saradnji sa Udruženjem književnika i Poštom izložio vredne eksponate

21. 10. 2023. u 15:26

Svet

0 6

NEMA MIRA BEZ REŠENjA PALESTINSKOG PROBLEMA: Slovenački filozof podigao Frankfurt na noge

21. 10. 2023. u 07:26

Društvo

0 0

HIT IZDANjA „NOVOSTI” NA SAJMU KNjIGA

20. 10. 2023. u 10:59

Kultura

0 2

MOJA MIMSI JE HEROINA OVOG DOBA: Glumica Vanja Milačić, povodom premijere "Godišnjice" na sceni Madlenijanuma

19. 10. 2023. u 15:51

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije