KOMPROMISI ĆE POZORIŠTU DOĆI GLAVE: Zoran Đerić, v.d. upravnika SNP, o izazovima u održavanju repertoara

DA li će pozorište, kao jedna od najstarijih umetnosti, uskoro morati da ustukne pred drugim medijima i plati cenu svoje "neisplativosti"?

Foto SNP

Ovo je pitanje koje se uveliko postavlja, jer zbog angažmana članova ansambala u drugim projektima teatar pravi kompromise na sopstvenu štetu, i dalje nemoćno da bilo šta promeni. Reditelji se sve glasnije žale da se velike predstave graniče sa podvigom, budući da s naporom dolaze i do premijere, teško uspevajući da okupe glumce i održe probe. Nažalost, uprave ćute zarad mira u kući - s puno (ne) opravdanog razumevanja zbog činjenice da njihovi zaposleni "tu platu mogu da zarade za samo jedan dan snimanja"... Ipak, radnog mesta i tako "mizernih" primanja retko se ko odriče, jer se kao u Borinoj pesmi, zna koliko je (u našim, uvek nesigurnim vremenima) važno "socijalno, zdravstveno i redovna plata". U konačnom skoru i u zakonski nedefinisanim okolnostima svako bi da ušpara, pa ispada da niko nije na gubitku osim umetnosti i teatra, u koji se, inače, i dalje zaklinju čak i oni zbog čijih se odsustvovanja menja i prilagođava celokupan repertoar. Iako je situacija gotovo alarmantna, retko se ko odlučuje da o tome iskreno govori.

- To što su završili akademiju, ne znači da se svi i profesionalno odnose prema pozorištu. Često je njihov stav prema predstavi daleko od onoga što bi trebalo da bude - otvoreno je mišljenje Zorana Đerića, teatrologa i v. d. upravnika Srpskog narodnog pozorišta, o stanju u mnogim našim teatrima. - Zato se, neretko, čuje da pojedini glumci otaljavaju posao, pošto im je važnija tezga na televiziji, filmu, pa i u nekom drugom pozorištu, nego u sopstvenom teatru. Poslednjih desetak godina imamo ozbiljnu krizu u gotovo svim ansamblima. Tezga je postala prioritet, a poznat je i "sistem": pojedini članovi dođu i daju organizatorima pozorišta takozvana zauzeća, koja ponekad traju i po pola godine, što znači da za to vreme odsustvuju iz matičnih kuća. Kad u velikim pozorištima pogledate neke predstave, ne možete da ih prepoznate od premijere! Zato što su doživele neverovatno mnogo uskakanja, pa se dešava da su na repertoaru i naslovi u kojima nema nikog iz prve podele.

Naš sagovornik kaže da u takvim otaljavanjima dolazi i do nedopustivog preskakanja teksta i mešanja replika, na taj način se obmanjuje i publika;

- Događa se čak da na neki festival dođe predstava u kojoj fali pola glumaca! Onda to neko od kolega pokriva, preuzimajući važnije replike da bi izvođenje moglo da funkcioniše...

Ima slučajeva i da neki od glumaca, dok pripremaju novu predstavu ne pročitaju ceo komad, već samo svoje replike...

- U pozorištu, ili reditelj bira ansambl, ili se ponekad pravi izbor na audiciji, ili upravnik nametne nekog koga treba angažovati po svaku cenu - bez obzira na to da li mu ta uloga leži. Kad im se tako nešto nametne, oni to često odrade rutinski, bez strasti i energije. Ima, naravno, i dobrih i odgovornih primera, kao i što ima puno glumaca koji dolaze u pozorište samo da prime platu, gledajući da što manje budu angažovani. Poneki neće ni da prisustvuju probama, dok na njih ne dođe red u radu na predstavi.

Na pitanje ko je zato kriv, uprava koja dozvoljava takvo ponašanje ili reditelj koji prihvata da mu je glumac odsutan, Đerić kaže:

- Mislim da su svi krivi, jer svi hoće da jedni drugima izlaze u susret, a na kraju to uvek bude na štetu predstave. Često postoje klanovi, pa, na primer, direktor Drame rado bira iste ljude; one koji su mu odani ili dovodi nove kojima obećava posao... Tako se dešava da direktor odabira ekipu, a reditelj se najčešće složi jer mu je stalo da uzme honorar. Tek posle može da vidi da li mu to odgovara ili ne, pa onda, eventualno, traži zamenu za jednog ili dva glumca - ako shvati da baš ne ide...Najčešće je sve prepuno kompromisa. Uprava je ponekad u nezgodnoj situaciji, jer nije popularno da se meša u podelu. Događa se i da progleda kroz prste glavnim glumcima koji nešto snimaju... Pošto su snimanja po ceo dan, događa se da stignu potpuno razbijeni na predstavu. Ponekad se pitam kako uopšte i "pohvataju" tekst...

Đerić je ubeđen da će stanje vrlo brzo postati neodrživo, jer je prisutnost nekih umetnika u matičnim kućama svedena na minimum, "pa tako neko drugi koji je više vezan za pozorište nosi repertoar, a zvezde samo protrče da privuku publiku".

- Uskakanja u tuđe uloge, s jedne strane, spas su da se održi predstava, ali se vrlo često gubi kvalitet. Na kraju, kad je uporedite s premijerom, vidite da to više i nije ista predstava - zaključuje Đerić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije