SEĆANJE NA GAVRIĆA: Dvodnevni simpozijum o nekadašnjem upravniku Muzeja savremene umetnosti
POSLE obeležavanja veka od rođenja osnivača i legendarnog upravnika, Miodraga B. Protića, ove jeseni, Muzej savremene umetnosti, podsetiće javnost na značaj još jednog izuzetno uspešnog stručnjaka koji je bio na čelu ove ustanove, od 1986. do 1993. godine: danas i sutra biće održan simpozijum "Dani Zorana Gavrića", od 10 do 17 časova.
Na predlog Društva za očuvanje sećanja na prof. dr Zorana Gavrića, MSU i Centra za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta BU, ovaj skup biće posvećen odnosu umetnosti i društva, kojim se Gavrić predano bavio. Teme debata biće i uslovi u kojima nastaje umetnost, njena uloga u privatnom i javnom životu, podrška koju dobija od institucija... Naime, ovaj istoričar i teoretičar umetnosti, likovni kritičar, profesor, kustos i upravnik MSU, bio je usredsređen na probleme "brakova iz interesa" između muzeja, galerija, kolekcionara i nauke, kritike i javnog pamćenja.
Cilj je da ovi susreti istoričara i teoretičara umetnosti, muzealaca, kolekcionara i galerista, u čijem središtu bi bili upravo odnosi umetnosti, nauke i sećanja, postanu bijenalni. Prvi "Simpozijum Dani Zorana Gavrića", tako je posvećen njegovom delovanju kako u muzejskoj, tako i akademskoj praksi. Učesnici su iz čitavog regiona, i različitih su generacija. Među njima su, kao domaćini Marijana Kolarić, direktorka MSU i kustos dr Rajka Bošković, akademik Pavle Pejović i profesori: Dragan Bulatović, Slobodan Mijušković, Jerko Denegri, Petar Ćuković, Zvonko Petković, Mladen Kozomara, Angelina Milosavljević, Tijana Žakula, Nikola Krstović, Goran Gavrić i Milan Popadić.
Učešće će uzeti i istoričari umetnosti i umetnici, među kojima su Žana Gvozdenović, Sava Ristović, Milica Petronijević, Julka Marinković, Ljubiša Simović, Tatjana Mihailović, Danijela Purešević, Saša Pančić, Vlatko Gilić, Radoš Mladenović, Jelena Krivokapić, Čedomir Janičić, Srđan Maraš, Bojana Spasojević, Maksimilijan Doroslovački, Dubravka Preradović, Andrej Vujinović, Ana Knežević, Iva Subotić Krasojević, Miloš Ćipranić, Jelena Pavličić Šarić, Nela Tonković i Milica Tomić.
SMENjEN POLITIČKOM ODLUKOM
ROĐEN je u Valjevu, 18. novembra 1949, a na Odeljenju za istoriju umetnosti, beogradskog Filozofskog fakulteta je diplomirao i doktorirao. Od 1972. godine objavljuje tekstove i prevode iz teorije umetnosti, nauke o umetnosti i filozofije umetnosti. Između 1978. i 1981. godine usavršavao se u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Francuskoj i Italiji. U MSU je od 1981. bio prvo kustos, potom šef Odeljenja umetničkih zbirki, a od maja 1986. do januara 1993 - upravnik, izabran na predlog Stručnog veća MSU. Smenjen je političkom odlukom. Od 2003. predavao je na Fakultetu primenjenih umetnosti, gde je stekao zvanje redovnog profesora. Dobitnik je nagrade "Lazar Trifunović".
Preporučujemo
TAČNO NA OVOM MESTU BI MOGAO POČETI TREĆI SVETSKI RAT: Putin ga smatra svojom teritorijom, NATO trupe već raspoređene
OVAJ snegom prekriveni granični most između dve srednjovekovne tvrđave u delu Estonije gde se govori ruski, mogao bi biti mesto gde će započeti treći svetski rat, piše Politiko.
26. 12. 2024. u 08:55
POJAVILA SE ŠOK TVRDNjA: "Rusi su oborili avion u Kazahstanu, pogledajte tragove eksplozije na repu letelice"
AVION Azerbejdžan erlajnsa, koji se 25. decembra srušio na putu za Rusiju, možda je oboren ruskom raketom zemlja-vazduh, prema izveštajima ruskih medija koji nisu naklonjeni Kremlju i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
26. 12. 2024. u 07:44
A POSLEDICE? Kina gradi najveću hidroelektranu na svetu - iseliće milione ljudi, "keširaće" neverovatne 35 milijarde dolara
PROIZVODIĆE trostruko više od 88.2 milijarde kWh, koliki je projektovani kapacitet trenutno najveće hidroelektrane na svetu - "Tri klanca" u centralnoj Kini.
26. 12. 2024. u 14:37
Komentari (0)