DA JE ČOVEK SAM NA PLANETI ON NIKAD NE BI PEVAO: Dimitrije Golemović, etnomuzikolog, kompozitor i profesor, o našoj baštini

ZA etnomuzikologa, kompozitora i donedavno profesora na Muzičkoj akademiji Dimitrija Golemovića (1954) ova 2022. godina počela je i završila se priznanjima za životno delo.

Foto Petar Milošević

Početkom godine dobio je priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, takozvanu nacionalnu penziju, a nedavno mu je uručena i nagrada "Mile Nedeljković" za celokupan opus.

Golemović iza sebe ima bogat stvaralački opus. Autor je niza naučnih radova i petnaestak knjiga iz oblasti etnomuzikologije, koji su zasnovana na njegovom neumornom i višedecenijskom terenskom radu. Objavljivao je i CD-ove sa tradicionalnom narodnom muzikom, autor je brojnih kompozicija vokalne muzike, ali i opere... a bez obzira na zasluženu penziju, i dalje neumorno radi.

- Za više od 40 godina bavljenja tradicionalnom narodnom muzikom obišao sam oko 600 sela, uglavnom, kako bi se reklo, o svom ruhu i o svom kruhu. Učestvovao sam i u projektima Etnografskog instituta SANU i Etnografskog muzeja. Svaka nauka se bazira na podacima koji već postoje, ali moja koleginica Olivera Vasić, koja se bavila narodnom igrom, i ja, koji sam se bavio muzikom, nismo imali podatke već smo morali da radimo dve stvari istovremeno: da obilazimo teren i skupljamo materijal i da ga istovremeno beležimo i objavljujemo radove. Bio je to naporan posao, ali sada kada gledam na to, u 68. godini, veoma sam zadovoljan onim što sam uradio - kaže, za "Novosti", Dimitrije Golemović.

Po njegovim rečima, naša sredina nije sklona tradicionalnom stvaralaštvu.

- Vuk Karadžić se slavi kao najveći naučnik u istoriji Srbije, u pogledu odnosa prema narodnom jeziku i tradiciji, koji se veliča jer je skupljao narodne pesme, a kada danas bilo gde odete da promovišete i pričate o tom našem narodnom blagu, doživite fijasko.

To je taj naš dvojni moral. Često sam se zbog toga osećao kao da sam u gluvoj sobi, vičeš, a ne čuješ ništa. Ali, nisam dozvolio da me to zaustavi. Kad nisam mogao da objavljujem dela i radove u Srbiji, objavljivao sam gde mogu. Tako se desilo da je moja dva diska "Srpska tradicionalna narodna muzika" i "Ciganska narodna muzika u Srbiji" objavio Etnografski muzej u Ženevi, a ovde nije hteo niko.

Foto Petar Milošević

Odsek za etnomuzikologiju upisao je jer je hteo da komponuje muziku inspirisanu folklorom.

- Ali, i tada sam znao da moraš da odeš na teren, upoznaš ljude, čuješ ih kako pevaju, kako pričaju i o čemu pričaju i tek tada sve to postaje tvoja inspiracija. U međuvremenu sam shvatio da me nauka sve više privlači, pa sam se posvetio njoj. A etnomuzikologija je idealna jer, iako počiva na etnologiji, u sprezi je i sa drugim naukama, lingvistikom, sociologijom... Čovek živi u nekom društvenom miljeu, a muzika je društveno uslovljena, pa je tako muzika odraz tih odnosa. Da je čovek sam na planeti, on nikad ne bi pevao.

Njegovo najveće bogatstvo je, dodaje, to što je na terenu upoznao desetine hiljada ljudi i što se, iako je gradsko dete, zaljubio u selo.

- Mi se stidimo sela, a verujem da je to zbog toga što je velika većina jednu ili dve generacije ranije tu živela. Stide se seoske kulture, običaja, pa i naroda, a takvi danas nažalost sede i po ministarstvima, pa kad im predložite neki projekat koji se tiče narodne tradicije, jedva da ga i pogledaju. Folklor i narodna muzika danas se doživljavaju kao nešto nižeg roda, a prva igra na igrankama pre rata je bilo "Kraljevo kolo", pa je tek onda sledio kadril, polonez, valcer... Doživljam sebe kao deo naroda, ponosan sam na svakog onog seljaka, radnika. Mislim da je naš narod divan, beskrajno lep u svojoj jednostavnosti dok pojedinci, naročito intelektualci, znaju da budu užasni. Ali, time su rame uz rame sa svetskom "elitom".

Golemović s tugom primećuje da je srpsko selo, u onom tradicionalnom obliku, danas praktično nestalo.

- Seljaci su postali potrošači kao i oni u gradu koji u prodavnici kupuju mleko, hleb.

Kada više nema ljudi na selu, onda kako da očekuješ muziku i pesmu?

Poznati etnomuzikolog vraća se na problem naše "kvazielite", optužujući je da ne brine o kulturi širokih narodnih masa.

- Ne smemo da zaboravimo da je i popularna muzika takođe kultura. Da je Mocart danas živ pisao bi zabavnu muziku. U vreme kada je stvarao on je bio izuzetno popularan kompozitor. Samo danas kompozitori prave koncerte za 30 ljudi u publici, nemaju nikakvu komunikaciju sa ljudima. Nekada su i prodavci ribe na pijacama u Italiji pevali arije i horske melodije iz opera jer su toliko bile povezane sa narodom. Tu nije bilo akademizma, koji je, po mom mišljenju, najgora stvar u kulturi jer postavlja granice, deli je na kulturu i "kulturu". Čim ta naša elita oseti neku melodiju, nešto pevljivije, njima se nabere nos, optužuju te da "praviš kompromis". S kim? Za koga ti pišeš? Zaboravljaš da ti živiš i komponuješ zato što se od plate tog radnika u fabrici odvaja i za kulturu.

Taj čovek ima prava na svoju kulturu, a tvoj posao je da podigneš njegov nivo, a ne da ga ubijaš elitizmom i da ti se nabere nos na pomisao da pišeš za njega.

Kada je stvaralaštvo ušlo u domen masovne kulture, odnosno, tržišne ekonomije, moralo je, prema njegovim rečima, da se tome i prilagodi.

- Mi smo malo tržište pa da bi umetnici živeli od svog rada moraju mnogo kompromisa da prave, a posebno ako žele da se predstave i u svetu. Ipak, tvrdim da treba da budemo inokosni, samosvojni, da cenimo sebe. Treba da prestanemo da se stidimo, i da se svetu predstavimo sa onim što je kod nas najbolje, što je samo naše, da se malo prilagodimo ako treba, ali da ne prelazimo granicu sebe i svoga. Postoji taj stereotip o Balkanu da je prljav, krvav, primitivan, ali naš Balkan, koji jeste često bio bure baruta, istovremeno je i bašta predivnog cveća, čiste vode, ukusne hrane, prijaznih ljudi i, naravno, dobre muzike.

Ljudi se svode na formule

GOLEMOVIĆ je i autor romana "Ognjen" i knjige priča za decu "Tijani za laku noć", a trenutno priprema knjigu "Besan vo i gliste u kupusu". Naslov, kaže, potiče od one izreke "Ne izvodi besne gliste prebiću te ko vola u kupusu". Na naš komentar da se taj nasov baš i ne uklapa u novoproklamovanu političku korektnost, iskreno odgovara:

- Ta politička korektnost je termin za jednu krajnju glupost, za ograničenje uma, svođenje ljudi na formule, na svet floskula, a to sve zajedno je, najblaže rečeno, diskutabilno.

Priznanje "Mile Nedeljković"

Nagrada "Mile Nedeljković" za životno delo mu je posebno draga jer nosi ime čoveka sa kojim se družio i sarađivao decenijama.

- Mile Nedeljković je bio veliki radnik, erudita, prava enciklopedija. Njegova knjiga "Godišnji običaji kod Srba" je kapitalno delo, a iza njega je ostalo još nekoliko sličnih, vrhunskih knjiga - objašnjava Golemović.

Preporučujemo

Poznati

0 0

"PLAĆAM SVE" Nenad Cvijetić objavio novu pesmu - Ostaću veran i svojoj publici u brojnim klubovima u kojima nastupam (VIDEO)

09. 12. 2022. u 20:09

Poznati

0 0

SADA SAM SLUŠAČ TUĐE MUZIKE IZ PROŠLOSTI: Hitmejker Boris Bizetić za "Novosti", o karijeri dužoj od pola veka i uspesima

28. 11. 2022. u 12:00

Kultura

0 0

SNAGA MUZIKE JAČA OD BILO KOJE POLITIKE: Nataša Bogojević, kompozitor za „Novosti“

27. 11. 2022. u 11:00

Crna Gora

0 20

HRVATI "UKRALI" SVETOG TRIPUNA, A DPS ĆUTI: Crnogorski suverenisti zanemeli pred komšijskim pretenzijama na kulturnu baštinu Boke Kotorske

01. 12. 2022. u 19:25

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije