U POTRAZI ZA PRUSTOVIM VREMENOM: "Novosti" na pariskim stazama velikog francuskog pisca povodom stogodišnjice njegove smrti

GROBLjE, kiša, novembar, sumrak, gavrani, bljuzga i uvelo lišće.

Zgrada u kojoj je živeo u Pariz, Foto Goran Čvorović

U isti mah, prava, ali i kontradiktorna slika, za preispitivanje odnosa vremena i pamćenja, pred nadgrobnom pločom velikog francuskog pisca, intelektualca i filozofa reči Marsela Prusta čija je stogodišnjica smrti obeležena ovih dana.

- Istina je. Ako ovde ne pronađemo odgovor za odnos tela i psihe, neuspeha i unutrašnje praznine, identiteta i stvarnosti, gde ćemo ga naći - kaže za "Novosti" Damjan, koji je sa Amandin i Gijomom došao da obiđe književnikov grob.

Groblje je. Pa ipak, živi smo. Znameniti "Per Lašez", koji Parižanima služi kao park i šetalište. Jesenje boje razlile se u akvarel, po uzorima Prustovog impresionističkog pisanja u kome se posvećuje vraćanju istine duši, u dugim rečenicama punim prefinjenog ritma, u kome se postavlja pitanje da li vreme uopšte postoji. Kod Prusta, vreme ne teče ni u sadašnjosti, ni u budućnosti, već samo u prošlosti, o čemu je sticanje svesti blisko smrti, čak i u raskošnim pariskim salonima gde se sučeljavaju aristokrate i buržuji.
Ovde uvek ima nekog.

- Ljudi stalno dolaze. Vikendom najviše, ali svakoga dana se neko raspita za Prusta - kaže nam, na ulazu Sandrin, zadužena da upućuje znatiželjnike ka grobnicama slavnih.

Na pokisloj ploči od crnog kamena, buketi, školjke, kamenčići, kestenovi, kovanice, istrošena karta za metro. Različite amajlije kojima hodočasnici ostvaruju kontakt s Prustovom filozofijom i estetikom. I, pisamca. Mnogo poruka. Na vlažnoj, kišom ispranoj, nečitkoj hartiji, elož Prustovoj poeziji uz večito traganje za nadom.

Pariz i Francuska ovih dana odaju počast piscu koji je podsećao da određeni filozofi smatraju da spoljni svet ne postoji i da sami razvijamo naše živote, književniku koji je pisao da je naše "ja" sastavljeno od superpozicije unutrašnjih stanja, ali da to nije nepromenljivo kao slojevitost planine, već da neprekidni pokreti izvlače stare slojeve na površinu.

U Ulici Turen, otvoren je, možda baš zato, do kraja godine, efemerni kafe u Prustovu čast. Kuća koja predstavlja čuveni porcelan iz Limoža, u svojoj kolekciji ima šest ličnosti među kojima su Iv Sen Loran, Serž Genzbur, Koko Šanel, Marija Antoaneta, Fransoaz Sagan i Marsel Prust.

- Imajući u vidu godišnjicu, odlučili smo da baš u ovom trenutku odamo počast velikom piscu - kaže Andre i u starom dobrom običaju nudi šoljicu kafe.

Na groblju "Per Lašez" cveće i poruke, Foto Goran Čvorović

Na stalku šoljice, tanjiri, kutijice. Od porcelana čak i madlena kao držač noža za stolom, naročito urađena za ovaj događaj, u podsećanje na kolačić koji je malom Prustu tetka davala umočen u čaj, što je i opisao u svojim delima u kontekstu činjenice da željeno pamćenje ništa ne sačuva od prave prošlosti. Tu je i prava madlena, u obliku školjke, od vanile i limuna. Osim porcelana, tu su i torbe, knjige, notesi, predmeti za svakodnevnu upotrebu. Sve u znaku Prusta.

Put preko Marea, Trga Republike, Velikih bulevara čije su mondenske večeri ušle u Prustova dela i čuvenog kafea "Mir" (Paidž) u koji je umeo da svrati kada se ne bi zatvarao nad hartijom, vodi ka broju 102 na bulevaru Osman, gde je, na drugom spratu, živeo od 1906. do 1919. godine i gde su nastali prvi tomovi njegovog najčuvenijeg dela, i jednog od najbitnijih u svetskoj književnosti, u sedam knjiga, "U potrazi za izgubljenim vremenom", gde je bio posvećen uglavnom tom stvaralaštvu, isključen iz drugih aktivnosti, osim retkih izlazaka, poput onih na večere u "Ric". Tu se sada nalazi banka, kao potvrda efemernog sećanja na bivše prebivalište.

Marsel Prust, Foto Wikipedia

U ovaj stan, njegova služiteljka i kasnije spisateljica, Selest Albare, donosila mu je naročitu mešavinu kafe iz kilometar i po udaljene ulice Levis, a ritual pripreme do tančina opisala je u svojim memoarima.

- Morala je tačno da se izmeri količina koja će dati dve šoljice, taman da stane u malu srebrnu kafetijeru - sećala se madam Albare, dodavši da je, u ono vreme, ta kafa, praktično bila jedini Prustov doručak.

Foto Goran Čvorović

Krhkog zdravlja, preminuo je 18. novembra 1922. u 51. godini od bronhitisa u 16. pariskom arondismanu gde se kasnije preselio, ostavivši nas da razmišljamo o tome da li je ljubav zaista "recipročna tortura" koja neprestano istražuje odnos nemogućeg i ostvarivog, ljubavi i ljubomore.

Andre iz kafea posvećenog Prustu, Foto Goran Čvorović

LEPE USPOMENE IZ BEOGRADA

ANDRE iz pariskog efemernog kafea posvećenog Prustu bio je u Beogradu, na "Fešn viku" pre nekoliko godina, tada kao modni novinar.

- Ostali smo četiri-pet dana, uspeo sam i da obiđem grad. Sačuvao sam lepe uspomene - kaže Andre za "Novosti".

Preporučujemo

Svet

0 3

ZBOGOM, "GOSPODINE ALFREDE": Na aerodromu "Šarl de Gol" u 77. godini preminuo najslavniji beskućnik na svetu (FOTO)

14. 11. 2022. u 22:21

Društvo

0 4

ODATA POČAST SOLUNCIMA: Na Srpskom vojničkom groblju u Parizu održan pomen ratnicima koji su ovde sahranjeni (FOTO/VIDEO)

12. 11. 2022. u 15:54

Svet

1 0

MIGRANTI POSVAĐALI PARIZ I RIM: Košmar za 230 izbeglica okončan u francuskoj vojnoj luci u Tulonu

12. 11. 2022. u 08:31

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije