ODBRANA RUSKOG DUHA: "Novosti" za Sajam pripremile aktuelna izdanja u čijem je fokusu sukob u Ukrajini

IZDANjA Kompanije "Novosti", na Beogradskom sajmu knjiga, već godinama izazivaju veliko interesovanje posetilaca.

N. Skenderija

I ovoga puta smo aktuelni - u fokusu je ratni sukob u Ukrajini. O ovoj vrućoj temi govore naše najnovije knjige, "A vi tako volite Dostojevskog", čiji je priređivač Želidrag Nikčević i "Dosije Ukrajina: Politički nekorektno" Milanka Šeklera.

Više nego zanimljiv zbornik "A vi tako volite Dostojevskog", sačinjavaju izabrani publicistički tekstovi savremenih ruskih pisaca, filozofa i intelektualaca koje je preveo i priredio književni kritičar Želidrag Nikčević. U knjizi su kolumne Zahara Prilepina, Germana Sadulajeva, Lava Pirogova, Anatolija Vasermana, Andreja Tkačova, Marine Hakimove-Gacemajer, Borisa Mjačina, Olge Andrejevne, Marije Zaharove..., koje su objavljivane u ruskim novinama od februara kada je kulminirao sukob u Ukrajini. Ti tekstovi su svojevrsna svedočanstva o neuporedivoj životnoj snazi ruskog duha i ruske književnosti.

- Ruski pisci, intelektualci i filozofi su veoma vezani za sudbinu svog naroda - kaže Nikčević. - Oni komentarišu rusku zbilju, sudbinu, politiku i obaveze. Njihova politička uverenja su drugačija, ali su jedinstveni u odbrani ruskog duha, teritorije i kulture. U potezima aktuelne ukrajinske vlasti oni su videli napad na svoj narod. Rat u Ukrajini nije počeo pre šest meseci, nego osam godina ranije. Ruski intelektualci otada govore: "Rusijo, okreni se i pogledaj kako tvoj narod strada." Na ubistva, zločine, bombardovanja, Rusija je morala da reaguje. Ruski intelektualci nisu militaristi, ali u svojim kolumnama objašnjavaju da su ovoga puta viši interesi u pitanju.
U tekstu "Dođi kući" Prilepin kaže:

- Znam da Rusiju, tako ružnu, teško možete ozbiljno zavoleti, ali bar nešto odglumite, bar joj u lice ne pljujte. Ne. Evo opet iz Jermenije odjekuje - istovremeno: Zašto ste okupirali Nagorno Karabah, i - zašto niste okupirali Nagorno Karabah? Zašto ti gledaš očima, Rusijo, zašto hodaš nogama, Rusijo? Zašto uopšte postojiš, iščezni napokon. Da? I gde si iščezla? Gde si nestala u najtežem trenutku? Zašto ne pevaš moju pesmu, zašto nisi spasla moju zemlju, zašto nisi vaspitala moju decu, zašto mi nisi izgradila fabrike, gasovode i kosmodrom? Odvratna si, Rusijo. Mrzim te. Pobeći ću od tebe na Azurnu obalu Indijskog okeana. ... Nigde ti nećeš otići, ljubavi moja. Zauvek zajedno. Moje srce je pusto. Dođi kući.

A, German Sadulajev u kolumni "Ne ratu!" poručuje:

U tekstu "Posejali ste pre osam godina, sad žanjite" Andrej Tkačov piše:
- Prokleti Majdan - koren svega što se danas dešava! Ne treba tražiti krivce sa strane, kriv je Majdan i oni koji su ga organizovali... Posejali ste pre osam godina, sad žanjite. Da ste posejali juče, a požnjeli danas, imali biste dovoljno pameti da shvatite zbog čega vam se vraća. Pošto ste posejali davno, već ste zaboravili za šta plaćate... Nemoguće je nekažnjeno vršiti zločine godinama, i pevati o tome i šaliti se na taj račun, na krvi plesati i misliti da ti se za to ništa neće desiti. I da će ti ruke biti čiste. Tako ne biva.

Aktuelnom sukobu u Ukrajini, koji je izazvao najveću pometnju u Evropi od 1945, Milanko Šekler je pristupio, pre svega, kao naučnik. U knjizi "Dosije Ukrajina", pozivajući se na činjenice i izvore, on traga za korenima sukoba i analizira događaje koji su doveli do trajnih posledica u odnosima između Rusije i Ukrajine.

- Mnogima koji prate dešavanja u Ukrajini često nije jasno ko tamo koga oslobađa i od koga, a ko koga osvaja - pokušao je Šekler da da svoje viđenje tog problema. - Potrebno je da se vratimo u prošlost, odnosno na period kada se u Ukrajini desio "Majdanski" državni prevrat, i kada je smenjena demokratski izabrana vlast Ukrajine. Na njihovo mesto došla je "prozapadna" vlast, kako u smislu orijentacije ka Zapadu, tako i porekla vodećih "uličara političara" koji su mahom bili iz zapadnog dela Ukrajine. Taj deo ukrajinske države jedini je baštinio nacizam kao ideologiju. Kada je Vladimir Zelenski postao predsednik, pomislio sam da je to dobar izbor. Smatrao sam da je ekonomski uništenoj Ukrajini, možda baš potreban čovek umetnosti i vedrog duha, koji sigurno neće podržavati nacističku ideologiju i okupaciju Zapada.

Šekler je bio ubeđen da čovek koji u predsedničkoj kampanji prkosno govori ruski jezik u već ozbiljno nacifikovanoj Ukrajini, gde je to zakonom zabranjeno, može baciti zlo nacizma pod noge i vratiti spokoj:

- Prevario sam se. Zapad je opet doveo svoje ljude na vlast, da bi mogao da ostvari svoje interese. Ukrajina je ostala razvaljena, bez ikakve razvojne perspektive. Pritom, predsednik Zelenski ovaj rat doživljava kao najvažniju ulogu u životu. Deluje mi da on veruje da svojim glumom spasava sudbinu države i naroda, a, bogami, i čitavu planetu.

Poricanje očiglednog

Sudbina ruske kulture je "neodvojiva od sudbine ruske države, čak i tamo gde joj se suprotstavlja" - napisao je Milorad Vučelić, glavni i odgovorni urednik "Večernjih novosti" u predgovoru knjige "A vi tako volite Dostojevskog". - Probuđena i preporođena Rusija suočila se sa zapadnim svetom koji dovršava proces potpune revizije istorije. Ruski narod i njegova država i kultura svrstani su na goru stranu sveta i proglašeni najvećim svetskim zlom. Sve žrtve pale za pobedu dobra u Evropi proglašene su nehumanim zavojevačima. Svetom su ovladale potpune inverzije i poricanja očiglednog.

U Srbiju utkali znanje i  život

Prvi put na Beogradskom sajmu biće predstavljena i naša izdanja "Pupin, lovac na zvezde" Radoslava Laleta Pavlovića i "Stranci koji su zadužili Srbiju" Žiže Radivojević. Poznati pisac i scenarista osvetlio je život Mihajla Pupina, naučnika, pronalazača, profesora na Univerzitetu Kolumbija, jednog od osnivača NASA, velikog patriote i rodoljuba, prvog Srbina koji je dobio Pulicerovu nagradu.

BONUS VIDEO: NAJBOLjE KARIKATURE U SRBIJI: Otvorena izložba, počeo Festival “Novosti”

Preporučujemo

Kultura

0 0

SVETSKI ROMAN: Nobelovci i bukerovci na Sajmu knjiga

18. 10. 2022. u 13:25

Kultura

0 0

DOMAĆA POEZIJA NA SAJMU: Vitalnost srpskog stiha

18. 10. 2022. u 13:36

Društvo

0 0

POPE ILI OČE? Kako treba da se obratimo svešteniku

18. 10. 2022. u 09:35

Poznati

0 0

POKORILA EVROPU: Kako je Ivo Andrić spasao našu glumicu - lepoticu tragične sudbine

17. 10. 2022. u 08:25 >> 21:04

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije