Kultura

MIRKA VASILJEVIĆ O ULOZI VODITELJKE: Ostvarilo se sve o čemu sam maštala

JELENA BANjANIN

02. 10. 2022. u 17:30

GLUMICU Mirku Vasiljević svetla reflektora obasjala su još kao dete, a pod njima je i danas - dve decenije kasnije. Pohađala je školu za talente, bavila se manekenstvom, bila voditeljka u dečjim emisijama, da bi potom dobila ulogu u filmu "Mi nismo anđeli 2" Srđana Dragojevića. Tu je prve trikove glumačkog zanata učila uz Nikolu Koja i Milenu Pavlović. Usledila je rola u seriji "Ljubav, navika, panika", a časove glume dobijala je od novih televizijskih roditelja Seke Sablić i Nikole Simića.

МИРКА ВАСИЉЕВИЋ О УЛОЗИ ВОДИТЕЉКЕ: Остварило се све о чему сам маштала

Foto Boris Krejić/Top manifest

Poslednji u nizu glumačkih angažmana imala je u drugoj sezoni serije "Junaci našeg doba" iz pera Siniše Pavića. Mirka trenutno boravi u Beogradu zajedno sa izabranikom svog srca, Vujadinom Savićem, sa kojim odgaja četvoro dece. Pored porodičnih obaveza snima novu seriju "Dadilja sa sela" i četvrtu sezonu medicinske drame "Urgentni cenar" u kojoj će se pojaviti u većoj ulozi. Odnedavno, šarmantnu glumicu ponovo gledamo kao voditeljku emisije "Svadba iz mog kraja", koja se emituje četvrtkom, od 22.00, na RTS 1. - Kada sam pre dve godine dobila poziv, obradovala sam se tome da radim nešto što je drugačije od glume, a opet maštovito i kreativno. Već kao dete imala sam mogućnost da se oprobam kao voditelj, a sada sam spojila korisno i lepo. Emisija je na Javnom servisu Srbije, a uvek je zadovoljstvo da se pojavim na takvoj televiziji. Bavi se običajima, svadbama, tradicijom, što mi je blisko i što volim. Na tome sam odrasla, jer sam stari folkloraš. Posle dve godine su me pozvali da nastavimo gde smo stali, rekla sam "vrlo rado", i eto me opet sa njima - priča Mirka Vasiljević za "TV novosti".

Zbog emisije "Svadba iz mog kraja" obišli ste razne delove Srbije. Gde vam je bilo najveselije?


- Trudim se da iz svake situacije izvučem nešto dobro, korisno i da nešto lepo vidim i naučim. Tome me je možda naučio život u inostranstvu, stalne selidbe i promene. I ovde sam se trudila da iz svakog grada nešto zapamtim, ponesem sa sobom kao uspomenu, jer to je bogatstvo koje nam ostaje kada dođemo u zrele godine. Zbog običaja su izabrani raznovrsni krajevi Srbije, i svaki je imao nešto specifično, pa onda možete da naučite mnogo novog. U emisiji ništa nije namešteno, ljudi se zaista vesele i puni su pozitivne energije jer se venčavaju oni koji su im bliski, tako da zaista možete da se lepo provedete.

A kakav vam je bio provod na veseljima u inostranstvu?

- Svaki narod ima veselje za sebe. Mi volimo muziku uživo, blizak kontakt i često menjamo tempo i ritam veselja. U inostranstvu to može da bude hladnije za naše pojmove, jer nisu bliski na naš način. Ipak, i oni se raduju, naravno, uz drugu muziku, koja je njima u srcima i krvotoku, a koja je više "evergrin".

Pomenuli ste da ste stari folkloraš. Da li i danas povedete kolo na slavlju?

- Naravno, a to se i očekuje od mene. Čim se čuju prvi taktovi kola, porodica prvo mene gleda i čeka da zaigram. Isto je i na snimanjima emisije "Svadba iz mog kraja". Petnaest godina sam vežbala folklor i stvarno to volim. KUD u kome sam igrala je više forsirao atraktivne igre, u kojima ima dosta solo tačaka, koje su impresivne za gledanje. Ako je na slavlju neki stari folkloraš, onda zaista lepo kolo može da se "oplete", da nema međusobnog gaženja.

Videli smo da nekada stanete među devojke da uhvatite bidermajer.

- Simpatično je kada je neko poput mene, ko predstavlja emisiju, među tim devojkama. Međutim, to je više zbog zabave za emisiju nego iz moje želje da uhvatim bidermajer. Mnogo mi je draže da taj buket uhvati neko ko je blizak mladoj. Ja sam tu samo na radnom zadatku.

Nedavno je Vujadin završio igračk karijeru, pa ste oboje ponovo u svom kraju. Samo nedostaje svadba da bi bio potpun naziv emisije koju vodite.

- Ja malo više kočim oko svadbe, a razlog je jednostavan. Sa 19 godina smo počeli da se selimo i već tada smo živeli u Francuskoj. Ubrzo smo bili i kilometrima odvojeni, pa smo se trudili da to pretočimo u prednost, a ne manu. Nismo želeli da bude "daleko od očiju, daleko od srca", već da cenimo zajedničko vreme. Njegovi odmori bili su kratki i leti i zimi, pa smo pokušavali da te periode iskoristimo samo za nas, da ne gledamo na sat i obaveze, već da radimo šta se nama radi. A organizacija svadbe je upravo gledanje na sat i mnoštvo obaveza. I onda je bilo - hajde sledeće godine, pa sledeće, i niz godina je brzo prošao. Ipak, što sam starija, emotivno zrelija, životno iskusnija, i sama imam manje zahteva i shvatam da je najbitnije da tu bude dobra atmosfera i da oko nas budu dragi ljudi, a ne da razmišljamo o boji mašna na stolicama. Sada, kad smo i Vujadin i ja u Beogradu, svadba će se desiti u skoroj budućnosti, ali ne bih volela da govorim o danima ili mesecima, jer smo tako pričali i pre, pa je prošlo dvanaest godina. Ipak, i sada je svako rastrzan svojim obavezama. Vujadin je veći deo dana u klubu, a nov je u trenerskom poslu, pa mora da ostane i duže kako bi naučio da se time bavi.


Vaša deca se približavaju godinama u kojima ste vi počeli da se bavite glumom. Ipak, tu je i fudbal, kojim se Vujadin bavi. Čemu su više naklonjena?

- Trudim se da naša deca budu deca, da ih ne opterećuje to što smo prepoznatljivi. Uvek sam govorila - ako vas to bude zanimalo, naravno da ću biti prva koja će vam pomoći da nešto o mom poslu više saznate. Ali ako vas ne bude zanimalo, nije obavezno. Sada su više naklonjeni sportu, naravno fudbalu, i to podržavam, jer ih inspiriše i zadovoljava.

Foto: ATA images

 


Ponikli ste u porodici koja je bila orijentisana ka prirodnim naukama. Kako se želja za glumom probudila?

- Od malih nogu sam to osećala i želela, i beskrajno sam zahvalna porodici što me je podržala i bila uz mene. Ne bih uspela da nije bilo njih. Oni su vozili, čekali, organizovali se da bih sve uspela. Dali su mi primer da i sama sutra podržim svoju decu ako su različita od mene, jer će možda uspeti kao što sam i ja, i biti srećna i ispunjena.


Odmalena ste snimali i filmove i serije, a potom ste zaigrali i u teatru. Šta vam gluma znači nakon svih ovih godina?

- Glumu ne doživljavam kao posao ili poziv. Kada sam sa 18-19 godina došla u situaciju da odlučujem šta bih studirala i čime bih se bavila, rekla sam da ne moram ni da razmišljam kada se glumom već bavim. Gluma nije moj posao, već deo mog krvotoka, najviše me usrećuje i ispunjava. Sa time sam rasla, sazrevala i od devojčurka postala devojka pa žena. Počela sam da glumim malo ranije i malo zbrda-zdola, prvo u serijama, pa u filmovima, i falilo mi je pozorište. Imala sam sreće da radim sa velikim legendama, i uvek sam slušala anegdote iz bifea, iz kombija, sa čitanja predstava, i uvek mi je to nedostajalo. Kada su zatajili pozivi za snimanja, raskrstila sam ruke, napravila predstave sa svojom ekipom, i doživela da i sama imam turneje kombijem, da imam dogodovštine, i bife i premijeru i prvu reprizu. Ovih dana najviše čujem "kamera", "akcija", "stop", "idemo ponovo" i "kupljeno", što mi je veoma drago jer sam na tim rečima i odrasla.

 

Odakle crpite snagu da "žonglirate" između snimanja, porodice, prijatelja i drugih obaveza?

- Sve o čemu sam maštala, ostvarilo se. Nekad sam morala da budem dosta strpljiva, a nekada se to desilo odmah, ali ako nešto želim i utrošim vreme, energiju i trud, to se uvek ostvari. Istinski sam želela sve što sam uradila i to mi daje snagu. Niko me nije terao, nisu to bile tuđe želje, već moja ambicija i potreba. Kada čovek boravi u nečemu što ga ispunjava, to mu unapred daje snagu za dalje. Sve što stižem, uz snimanja i brojnu decu koju imam, mi je normalno. To je moj život, moj krst, i trudim se da najbolje igram u tom kolu. Samo gledam da idem napred i da životne stepenice što bolje prelazim.
 

BIĆU I DADILjA SA SELA

U NOVOJ seriji "Dadilja sa sela", koju snima produkcijska kuća "Emoušn", igrate uz Lidiju Vukićević, Nikolu Škorića, Zoranu Bečić i Zorana Pajića. - Ne znam koliko smem da vam kažem. "Dadilja sa sela" je pilot. Snimljene su tri epizode. Šta će biti s tim, zavisi od toga da li će producenti naći televiziju da otkupe seriju. Ako je nađu, sledeće godine bi trebalo da nastavimo snimanje. Naša serija ima veze sa čuvenom "Dadiljom" sa američkog tržišta. Sve zavisi od toga kako će pisci dalje razviti priču, ali epizode koje smo snimili su o čoveku sa troje dece i ženi koja dolazi da bude dadilja. Ja sam tu, naravno, dadilja - otkriva Mirka Vasiljević.


Šta biste još hteli da ostvarite, privatno ili poslovno?

- Želim da ceo život budem dobra majka svojoj deci, da budu ponosni na mene, da imamo dobar odnos, da im na prvom mestu budem majka, a na drugom najbolji prijatelj, koji će biti tu i za dobre i za loše dane. Želim da u karijeri imam kvalitet, a ne kvantitet uloga, da čak i kada budem bila u penziji pomalo radim, jer će me to što mogu još da stvaram u našoj umetnosti sigurno održavati vedrom. Želim da Vujadin i ja ostanemo u našoj zajednici, da mu budem podrška i da ostanem zadovoljna sobom. Za sve to čovek mora mnogo da se trudi, ali nema razloga da ne bude tako ako se radi na tome.

BONUS VIDEO: SEĆANjE: Pavle Vujisić nije završio glumu, ali mnogima je mogao da bude profesor

 

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
TOTALNO NEVEROVATNO: Otkrivena evidencija! Evo kako je Nikola Jokić trenirao kao klinac

TOTALNO NEVEROVATNO: Otkrivena evidencija! Evo kako je Nikola Jokić trenirao kao klinac