Kultura

ŽIVOT STVARA ISTINSKE HEROJE: En Šefer, zvezda trilera "Kriminal u Barseloni" o ženama u muškim profesijama...

Nikola Dražović

23. 07. 2022. u 06:00

NAKON što smo savladali "Zločine na Jadranu", nemačka TV produkcija, očigledno željna mediteranskog sunca, od 22. jula (petkom u 22.00), počastila nas je drugom sezonom serije "Kriminal u Barseloni", koja nas vraća u živopisnu Kataloniju.

ЖИВОТ СТВАРА ИСТИНСКЕ ХЕРОЈЕ: Ен Шефер, звезда трилера Криминал у Барселони о женама у мушким професијама...

U nove tri dvočasovne epizode pratimo stručnu ekipu odreda za zločine koju vode Ćavi Bone i njegova šarmantna partnerka Fina Valent - neustrašiva junakinja uvek spremna da se uhvati u koštac sa prikrivenim zlom ulica Barselone.

U ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti", glumica En Šefer, koja je dočarala lik ove samohrane majke i samouverene lepotice, otkriva nam kako izgleda život u korak sa zločinom.

- "Kriminal u Barseloni" vodi nas uzduž i popreko katalonske metropole. Sa neverovatnim misterijama koje čekaju da budu rešene, Ćavi i Fina imaju pune ruke posla. U nastavku, Ćavi će se baviti slučajem kidnapovane devojčice. Fina se upušta u rešavanje misteriozne smrti građevinskog magnata koji je stekao bogatstvo rušeći stare zgrade i kuće, gradeći na njihovom mestu luksuzne objekte. Ova istraga, međutim, Ćavija i Finu dovešće u lični sukob, jer su među osumnjičenima i neki njima bliski ljudi - poručuje na početku razgovora lepa nemačka glumica, kojoj je rola u seriji "Kriminal u Barseloni" jedna od prvih na kojoj je radila sa međunarodnom ekipom glumaca i producenata.

Šta je to što vas je privuklo ovoj seriji? Da li je žanr bio presudan?

- Volim trilere. Razrešavanje misterija u stilu "Istražitelja" oduvek me je privlačilo. Odrasla sam na krimi romanima, tako da mi je ova serija došla kao nagrada za dugogodišnji staž ljubitelja TV vežbi za vijuge. Međutim, kod ove serije "kupilo" me je to što ovo nije klasičan krimić u kom se muško-ženski duo iz epizode u epizodu susreće sa misterioznim slučajevima i sve se svede na to da ih uz manje ili više na kraju, po pravilu, reše. "Kriminal u Barseloni" priču razvija na više nivoa. Svaki od junaka ima svoju životnu priču, a Fina kao lepotica u svetu kriminala mora da balansira između role majke i inspektorke kojoj svakog dana život visi o koncu. Ova uloga me je naterala da se zamislim, ne samo o položaju žena u redovima zakona već o tome ko su ljudi u uniformi i šta sve žrtvuju onog trenutka kada je obuku. Da li su svesni da ih možda tog dana njima najbliži i najdraži vide poslednji put kada krenu na posao? Posle ove serije imam veliko poštovanje prema njima.

I sami ste pomenuli da su krimići veoma popularan žanr. Kako se izdvojiti u moru sličnih serija i gledaocima podariti nešto novo?

- Originalnom idejom, pre svega. Međutim, "Kriminal u Barseloni" specifičan je projekat i zbog toga što prati takozvanu "zelenu politiku" u kinematografiji. Prvi put sam se susrela sa tim i oduševila me je ideja da se za važna ekološka pitanja možemo boriti različitim sredstvima. Na primer, na setu nema plastičnih flaša za jednokratnu upotrebu. Vodimo računa da svako ponese svoju flašicu ili termos za vodu i druge napitke. Takođe, na posao dolazim biciklom, i privatno za kretanje po gradu koristim javni prevoz. Kada je reč o meniju, veći akcenat se stavlja na povrće, mada smatram da to može još da se poboljša, jer nisam veliki ljubitelj mesa. Čini mi se da je hrana postala poput konfekcije. Proizvodi se masovno i sa malo ukusa. Izgubio se mit "nedeljnog ručka".

Kada ste se poslednji put kao porodica okupili oko nedeljnog pečenja, recimo. Bez televizora i brze hrane? Povrće jeste moj izbor, ali smatram da i meso mora ponovo da postane nešto posebno, a ne jeftino proizveden prehrambeni standard.

U bioskopu i na televiziji ima mnogo priča o herojima. Koliko su ti likovi realni i da li teško danas biti heroj?

- Svakodnevno se susrećemo sa ljudima koji iz dana u dan postižu istinski herojske podvige. Zanimljivo je da nam je pandemija korone bila potrebna da bismo se bavili takozvanim sistemski važnim profesijama - odnosno ljudima koji održavaju naš svakodnevni život. Ljudi koji nam dostavljaju pakete, čiste stanove i kancelarije ili rade u samoposluzi. To su svi oni koji su morali da rade pod visokim rizikom bez vakcinacije, iako je sve ostalo stajalo - samo da bi naše države funkcionisale. To su pravi heroji.

Kako biste opisali odnos vaše junakinje sa njenim kolegom koga tumači nama dobro znani glumac Klemens Šik, koga smo gledali i u seriji "Podmornica"?

- Fina je odgovorna za postupke svog kolege i njegovo nesvakidašnje ponašanje. Njih dvoje su partneri, ali mi je zanimljivo to što mu je fina šef, i ima poslednju reč. U isto vreme, oni su i partneri, i moraju da veruju jedno drugom slepo. Njihov osećaj za pravdu čini ih dobrim timom. Imaju različite pristupe, što je uvek dobro u rešavanju komplikovanih slučaja. Veoma je intrigantno posmatrati kako se jedan muškarac u muškoj profesiji potčinjava ženi sa pištoljem. Fina je ambiciozna i ima dobre instinkte, tako da poseduje sve kvalitete da bude na poziciji šefa, ali je, ipak, prokleta time što je žena, i svako priznanje mora da "zaradi" duplo teže nego muškarci.

Fina je i majka, i to veoma problematične ćerke. Kako reaguje na njeno buntovno ponašanje?

- Obe su tvrdoglave na svoj način. Po glavobolji koje zadaju jedna drugoj rekla bih da su ravnopravne. Marija je Finino ogledalo. A znate i sami da u odrazu uvek vidite sopstvene mane. Fina se u ulozi majke postavila kao kontrolor, donekle zbog toga što je bila prinuđena da Mariji "glumi" oba roditelja. Uprkos tome, njih dve su prijateljice i uspele su da očuvaju odnos majke i ćerke, nezavisno od od Fininog posla, njene opsesije da ne izgubi kontrolu nad ćerkom, ali i Marijinog tinejdžerskog bunta. Svakoj majci deca su Ahilova peta.

Da li je teško biti roditelj u današnje vreme?

- Iz ličnog iskustva, nažalost, nisam uspela da pronađem odgovor na ovo pitanje, ali smatram da su današnja deca na neki način u odgoju više prepuštena pop-kulturi i društvenim mrežama nego porodici koja bi trebalo da ima primarnu funkciju u tome.

Tužno je to što se o etici i tradiciji danas govori tiho i sa stidom, a veliča se nešto što je za ranije generacije bilo sinonim sramote. Današnja deca su mali ljudi. Lišena su nevinosti, ali pravo pitanje jeste - ko im je ukrao detinjstvo? Svi znamo koji je odgovor.