POGLED ISKOSA: Šobajićeve "Sublimacije"

Piše: Dejan Đorić

20. 07. 2022. u 21:15

Uzor kao umetnik koji ceni tradiciju i kao stvaralac otvoren za najnovije Miloš Šobajić (1944-2021) i posthumno privlači veliku pažnju sa prvom izložbom u Beogradu u Galeriji Doma Vojske Srbije, naslovljenom "Sublimacije". Za tu izložbu veoma je zaslužna njegova poslednja supruga Maja Iskjerdo, koja nastoji da u Beogradu otvori muzej tog umetnika.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Шобајићеве Сублимације

SLIKA Miloša Šobajića

Sa njim ponovo Srbija ima svetskog umetnika koji je u mnogo čemu ispred vremena i on je sada uz Marinu Abramović najcenjeniji naš stvaralac u svetu. Tim je pre bila gnusna kampanja koja se u više brojeva lista "Politika" vodila protiv njega. Naši vodeći ali spram Šobajića u svetu nepostojeći predstavnici domaće postkonceptualne scene u iskonstruisanoj polemici pokušali su da ospore njegov rad. Snaga i izazovnost njegovog opusa ne samo da nadilaze lokalno već i podelu na tradicionalno i avangardno.

Zanimljivo je u tom smislu i kako Šobajić promišlja savremenu srpsku likovnu scenu.

Kaže da se podelila na desnicu i levicu, na konzervativne slikare čiji realizam i tradicionalizam jesu svojevrsni kič i na postavangardne konceptualiste koji se zbog navodnog napretka bave besmislenim eksperimentima. Šobajić kaže da umetnost ne služi za čulno uživanje već za buđenje svesti, likovno delo je filozofsko i treba da ostavi utisak na posmatrača, da ga razdrma, natera da se zamisli a ne da ga razonodi. Čvrsto utemeljen u likovnom a ne u širem pojmu vizuelnog, spreman na ustupke osim da izda slikarstvo Šobajić nalazi da je prava umetnost u središtu između krajnosti, kao i da je sasvim potisnuta. Ne navodi ko bi bio u toj zlatnoj sredini, koji su to umetnici koji mogu da preporode savremenu umetnost. Može se u tom smislu pomišljati na Balšu Rajčevića, Aleksandra Đurića, Ratka Vulanovića ili Aleksandra Cvetkovića. Niko, međutim, kod nas zaista ne može da se nađe i održi na razmeđi svetova i ideologija a da bude dovoljno snažan i svetu interesantan. Sve je manje-više već viđeno na svetskoj sceni i samo je Šobajiću posle medialnih harizmata uspelo šire da zainteresuje javnost. On je nacionalan na način koji su nalagali Velmar Janković i Dragoš Kalajić, kao Srbin je evropski sin i kosmopolita, ali štiti pre svega svoje pleme i nasleđe. O tome je dobro svedočio nedavni poziv ovom umetniku da u jednom od većih rimskih muzeja svojim radovima obeleži proslavu hiljadusedamstote godišnjice Milanskog edikta. U pitanju je neverovatan uspeh za umetnika koji se angažovao na našoj strani prilikom bombardovanja Srbije 1999. godine i koga bije glas da je bio miljenik predemokratskog režima. Ako kod nas postoje umetnici iz zlatnog, idealnog modernističkog središta, za njih nije zainteresovana zapadna scena. Šobajić je usamljeni ali blistavi primer svoje teze. Samo je njemu i njegovoj uraganskoj umetnosti uspelo da zbriše podele i ograničenja i da postane jedan od vodećih umetnika na posustaloj svetskoj sceni.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

ODRŽIVA ARHITEKTURA: Važnost energetske efikasnosti