Kultura

NA OSMEH I LJUBAV NIKO NIKAD NEĆE BITI IMUN: Vaja Dujović o "Državnom službeniku", posebnoj ulozi poručnice specijalne brigade...

JELENA BANjANIN

05. 06. 2022. u 16:46

KADA je bila mala, Vaja Dujović je imala privilegiju da zaviri iza zavese, ali i u garderobu i gde god poželi. Koliko god puta bila iza scene, kaže da svaki put kada je u publici iznova veruje i navija za dobro, čak i kada zna kako će priča da se završi, što je, ističe, divno osećanje.

НА ОСМЕХ И ЉУБАВ НИКО НИКАД НЕЋЕ БИТИ ИМУН: Ваја Дујовић о Државном службенику, посебној улози поручнице специјалне бригаде...

- Kada snimam stalno sam između uzbuđenja, odgovornosti i koncentracije. A zapravo me najviše uzbuđuje ono o čemu ne razmišljam u tim trenucima - finalni proizvod. Kada ga pogledam, kada se setim kako je izgledao ceo proces i vidim šta smo napravili, to mi je toliko magično i čarobno da me uvek podseti da se bavim najlepšim poslom na svetu. Nema veće satisfakcije nego kada pomislim da neko veruje u ono što radim, da sam nekome pružila magični svet glume, filma i te vrste stvaranja - kaže za "TV novosti" Vaja Dujović.

Njen otac, glumac Vladan Dujović, bio je, i ostao, pokazatelj ka stazama koje su je na putu umetnosti vodile daleko od stranputica. Vešta, uvek nasmejana glumica neobičnog i pamtljivog imena biranim koracima gradi karijeru, prepliće je sa privatnim životom, i trudi se da ostane srećna. Za to je, priča nam, dovoljno more, šlageri i dragi ljudi. Vaju smo gledali u ostvarenjima "Branio sam Mladu Bosnu", "Jedne letnje noći", Santa Maria della Salute, "Vojna akademija", "Lud, zbunjen, normalan", "Aleksanar od Jugoslavije", "Nečista krv", kao i najnovijoj, trećoj sezoni "Državnog službenika".

* Šta vam je posebno intrigantno u "Službeniku" posle toliko godina?

- Meni je intrigantno to što ne znam u kom će pravcu Anin lik da se razvija. Živim od dana do dana, i ne znam kuda će život da me odvede, a takva je i Ana - nepredvidiva. Svaka sezona je segment njenog života, ali uvek postoje odškrinuta vrata sledeće sezone, i ne znamo šta se iza njih dešava. To mi je najuzbudljivije. Serije i filmovi koje sam ranije radila uvek su imali početak i kraj, a ovde toga nema, sve je na parče.

* Ovo "parče" donelo je borbu sa koronom i nove izazove za junake.

- Deo o koroni je veoma važan. Blizak nam je, svež, nismo još ni izašli iz pandemije. Svi znamo kako nam je bilo tokom vanrednog stanja, i u ove dve godine, a sada smo videli kako je bilo nekom ko je operativac. Teško je boriti se sa strahom od nepoznatog i neizvesnog, ali mislim da je to Anu na kraju osnažilo. Uzimajući u obzir kojim se poslom bavi, odmah je morala da upliva u riskantne situacije, ali čini mi se da se u tome dobro osećala.

* Da li tajni agent ima pravo na strah?

- Kako da ne. Ne smemo da zaboravimo da su svi ti neustrašivi likovi ipak ljudi. Plaše se, plaču, strepe, samo je pitanje kako se sa time bore. To je zanimljivo u ovoj sezoni, ali i u prethodnim, jer uvek govorimo o situacijama koje su daleko od normalnih, mirnih života. Očigledno je da ta serija zaista ima nešto što je publici blisko i uzbudljivo. Rado se gleda i ovde i na drugim kontinentima. Da sam publika, da ne igram u toj seriji, gledala bih je, ali pomišljam da je to do mog ukusa. A onda shvatim da smo napravili seriju koja pokriva širok dijapazon ukusa, i to mi je milo.

* Od nedavno snimate seriju "Nemirni" u režiji Darka Nikolića.

- Da, igram sa Nikolinom Friganović, božanstvenom koleginicom iz Banjaluke, što me veoma raduje, a tumačim njenu ćerku.

* Igrate majku u "Državnom službeniku", a sad ćerku u "Nemirnima"?

- To je posao. Zanimljivo je kako ljudi doživljavaju glumca ili glumicu, i koliko on ili ona mogu da "prevare". To je uvek izazov, neki mogu, neki ne mogu, pitanje je i osećaja lika i drugih okolnosti, ali načelno se svašta može - od dečaka preko princeze, majke, studentkinje, poručnice specijalne brigade, moje omiljene uloge...

* Zašto vam je baš uloga iz "Vojne akademije" omiljena?

- Poručnica u Specijalnoj brigadi, Radmila Vuruna, je amazonka, jaka, stroga. Imala sam motiv da se psihofizički spremim jer smo išli na treninge i u vojsku. Privilegija je da uđeš u Specijalnu brigadu i iznutra vidiš kroz šta prolaze, i da kroz to prolaziš sa njima. Da ne pričam o vožnjama helikopterom, spuštanju niz užad, pucanju... Igrala sam se kao malo dete. Kad sam bila devojčica, nisam to volela kao što vole dečaci, ali zato sam bukvalno živela dečački san.

* Ta serija ima sličnosti sa "Državnim službenikom".

- Ima, ali "Državni službenik" je više dramski, dok je ovde bila akcija u kojoj smo imali svu opremu na sebi. A meni je bilo važno da vidim koliko je to teško, koliko treba ceniti vojsku, ali i koliko je rat grozan. Tek kada uzmete pušku u ruke, vidite da nije samo fizički teška, već se oseća i težina na duši.

* Razmišljate li nekada o tome šta biste želeli da postignete u umetnosti?

- Pre svega bih volela da postignem umetnost. Mislim da se ona desi, i da je malo više iznad svih nas. Svi se školujemo, imamo zanate, uverenja i stomake iz kojih radimo. Ali retki su momenti u kojima se sve to poklopi i dobijete umetnost koja komunicira sa ljudima na poseban način. Možda sam nekad u tome i uspela, ali to mora neko drugi da kaže.

* A čemu stremite u životu?

- Nisam bila spremna za ovako teška pitanja (smeh). Pošto obično razmišljam pet koraka unapred, odnedavno učim da živim u sadašnjem trenutku, da ga prihvatim takvog kakav je. Važno je da onaj "peti korak" ne bude primaran. Mislim da je to ulog za dobru budućnost, i da je to važnije nego da planiram. Svašta želim, ali često nas život demantuje. Fokusiramo se na nešto daleko pa zaboravljamo ove trenutke u kojima živimo.

* Vaš osmeh je, saznali smo, razoružao ispitnu komisiju na FDU.

- Umem da budem ozbiljna, ali sam zapravo vesela. Kada sam bila klinka moto mi je bio citat iz divne Bajagine pesme iz "Otvorenih vrata": "Ne treba ti osmeh, dovoljan je kez, sa njim sve se može, a ne može bez". Zaista mislim da osmeh i lepa reč gvozdena vrata otvaraju. Retko je da neko ne reaguje na to. Volim da se ljudi što više smeju. To nekad ume biti izazov, ali je malo do karaktera i do životnih okolnosti. Na osmeh i ljubav niko nikad neće biti imun. Moramo to da potenciramo što više.

* Da li vam je osmeh i danas zaštitni znak?

- U poslednje vreme sam shvatila da nešto za šta sam bila sigurna da jeste, baš i nije tako. Bila sam sigurna za osmeh i da sam veoma nasmejana. I jesam vedra, ali sam od nekih ljudi čula da sam im delovala veoma ozbiljno, distincirano, čak i strogo dok me nisu bolje upoznali. To me je zaprepastilo, ali očigledno da toga ima u meni. Samo više volim i potenciram ovu nasmejanu Vaju.

* Da možete da birate vreme u kome biste živeli, koje bi to bilo?

- Tridesete, šezdesete i osamdesete. Pošla bih od muzike, mode i atmosfere. Imala sam sreću da sam upoznala dve prababe, Darinku i Milu, koje su mi pričale mnogo o tridesetima u Beogradu. I kada pogledamo tridesete u svetu, veoma su zanimljive. Šezdesete su i duh Beograda i sveta, počevši od Bitlsa i Rolingstonsa, i mojih baba i deda koji su tada bili mladi, i od kojih sam slušala mnogo o vrednostima koje su negovali, o načinu na koji su živeli. Veliki sam ljubitelj šlagera, u kolima imam mnogo jugoslovenskih, i kada prijatelji uđu u moj auto prvo kažu "Jao, opet ona tvoja muzika", a onda pitaju "Možeš li da mi pustiš onu pesmu". Osamdesete su mi možda i najbliže. Kultura koja se tada vinula i dalje ima veliki uticaj, i grehota je što sam se rodila 1990. (smeh). Zato i priželjkujem da glumim u nekoj od tih epoha.

POGLEDAJ GALERIJU

- Stana iz "Nečiste krvi" je jedan od tragičnijih likova koje sam tumačila, posebno zato što je iz senke, a o njoj bismo mogli dramu napisati. Važno mi je bilo da ona ne bude okarakterisana kao zla, kao neko ko cinkari. Njoj je jasno šta je dobro, šta nije, i jeste nekome unesrećila život, ali to je morala da radi zbog ćerke, i to je njena tragedija. Sa druge strane, baš sam se obradovala kada me je zvao Zravko Šotra, jer kod njega uvek ima zanimljivih ženskih likova. Igrala sam rumunsku princezu koja je trebalo da pođe za kralja Aleksandra, ali on se zaljubio u njenu sestru Mariju. I to je vrlo zanimljiva priča koju smo videli u seriji.

* Rekli ste jednom da je mač sa dve oštrice biti na očevom tragu.

- Na početku jeste. Sada mi je normalno. Prvi put smo zajedno stajali u kadru u "Jednoj letnjoj noći". Tada smo zvanično postali kolege. Ponosna sam što sam njegova ćerka. Imam brata koji je završio produkciju, ali je i on imao nekih uloga, pa funkcionišemo kao mala glumačko-filmska komuna. Samo je mama publika. Na početku to jeste bio mač sa dve oštrice, čudno je kada ulazite u svet koji već znate, a opet vam je sve novo, ali sve dolazi na svoje.

* Da li je u glumi on bio uzor ili su to bili neki drugi glumci?

- On je pre svega moj otac. Naravno i uzor u ljudskom i glumačkom smislu, kao i majka. Ali gluma je toliko intimna i individualna da niko ne može da mi pomogne u pravom glumačkom trenutku. Glumac mora sam da oseti taj trenutak, tako je bilo i pred akademiju i tokom studiranja, i na važnim zadacima, pa i sad. Uzori su tu da kristališemo naš pravac, ali za glumu je važno ono što je unutra.

GLUMA JE VELIKA IGRA

VAJA Dujović ističe da joj je najslađe kada je neko prepozna zahvaljući predstavi za decu.

- Za njih sam princeza, vila, čak i dečak Miša iz komada "Čarobni kliker". Kada me deca prepoznaju i oduševe se, setim se šta su meni kao maloj značili glumci koje sam gledala kroz prizmu lika. Tako sam i poželela da se bavim glumom, želela sam da budem princeza ili veštica na sceni, da se igram. Glumački poziv jeste i posao od koga zarađujemo, ali je na kraju velika igra, i to je dragoceno.

KAD U GRUDIMA ZATITRA

IAKO je rođena Beograđanka, Vaju Dujović magnetski privlači Crna Gora, odakle vuče korene.

- Moja baba je od Ivanovića, to jest Kuča, a otac mi je Dujović, to su Vasojevići. Imam dosta rodbine u Crnoj Gori, i kad god idem tamo u grudima mi titra nešto. Kada ugledam planine, a posebno kada dođem do mora, osećam se posebno, kao u nekom drugom svetu. Poslednja poseta je bila specifična jer je bio Uskrs i otišla sam u Ostrog posle 20 godina. U isto vreme je počeo "Državni službenik", pa je euforije bilo i na ulici, pošto se serija emituje i u Crnoj Gori.