ISKUPLJENJE ZA NEPRAVDU: Monografija Bogdanke Đurić "Olga Skovran - kolo s ljubavlju" svedoči o životu i radu jedne izuzetne ličnosti

Vukica Strugar

12. 04. 2022. u 09:36

IMPRESIVNA, dvotomna monografija ("Olga Skovran - Kolo s ljubavlju" i "Olga Skovran - rukopisna zaostavština") nastala je kao rezultat posvećenog, trogodišnjeg rada nekadašnje direktorke ovog ansambla Bogdanke Bobe Đurić.

ИСКУПЉЕЊЕ ЗА НЕПРАВДУ: Монографија Богданке Ђурић Олга Сковран - коло с љубављу сведочи о животу и раду једне изузетне личности

Doček "Kola" u Pekingu, Foto Ansambl "Kolo"

Na taj način, vraćen je dug jednoj izuzetnoj ličnosti, koreografu, pedagogu, osnivaču i dugogošnjoj direktorki jedinog profesionalnog ansambla, osnovanog davne 1948, koji do savremenih dana čuva i baštini našu narodnu igru i umetnost.

Osnovni pokretač za nastanak ovog kapitalnog dela je, pre svega, činjenica da se o Olgi Skovran (1908-1995) i njenoj velikoj tekovini, do sada uopšte nije pisalo.

- Niti jedan redak, osim usputnih komentara u novinskim člancima u kojima se uglavnom pratio uspeh Ansambla, a ne njen uticaj i značaj - ističe Vladimir Dekić, današnji direktor "Kola".

Foto Milica Novaković

- Zaista mi je bilo šokantno otkriće da za sve ove decenije koliko postojimo (a 15. maja punimo 74 godine), nije se našlo razloga, motiva, odlučnosti, sredstava i saradnika koji bi se uhvatili ukoštac sa tako velikim zadatkom.

Kako objašnjava, ubrzo posle dolaska na čelo Ansambla, Dekić je stupio u kontakt sa Bogdankom Bobom Đurić, igračicom, bivšom direktorkom i savremenicom Olge Skovran, koja je predložila da se napravi monografija.

Desetogodišnjica "Kola", Foto Ansambl "Kolo"

- Odlazak Olge Skovran iz našeg Ansambla bio je sraman. Tako smo se lako odrekli naše prve koreografkinje, direktorke i izuzetne ličnosti da i danas, čini mi se, ne možemo da se rešimo te sramote. Monografija predstavlja prvi, sigurno ne i jedini korak ka ispravljanju velike nepravde koju smo joj naneli. Olga je utemeljivačica umetnosti narodne igre, pesme i muzike na prostoru bivše Jugoslavije. U današnje vreme ne možemo ni da zamislimo kakve se odgovornosti prihvatila, kao ni okolnosti u kojim je počela da stvara. Prvo, osnivanjem Ansambla 1948. godine, bez ikakvog uzora, predznanja i mogućnosti da se osloni na neko iskustvo, počela je da osvaja taj neistraženi prostor scenske postavke narodne umetnosti. I briljirala je, i kao koreografkinja, direktorka i kulturna diplomatkinja.

Narodnim orkestrom, Foto Ansambl "Kolo"

U monografiji autorka Boba Đurić upoznaje čitaoce sa vremenom koje je prethodilo osnivanju Ansambla "Kolo". Tu je priča o Olginoj porodici, školovanju, iskustvima i društvenim okolnostima u kojima je živela i radila.

- Njen kapacitet da u tako kratko vreme (od osnivanja do prvog celovečernjeg nastupa - 25. decembra 1948. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu), stvori igrački ansambl koji je spremila za scenu, a zatim i da osmisli čak osam koreografija, uspeh je bez presedana - ističe Dekić.

- Tokom kreativnog rada u Ansamblu napravila je 25 koreografija, koje su i danas neprevaziđene, aktuelne, avangardne, ali i izuzetno scenski pismene, uprkos tome što nikakvo formalno obrazovanje u tom polju nije imala. "Suv" talenat, izuzetan rad i smisao za saradnju sa drugim umetnicima i saradnicima. Mislim da je, kako i kroz kreativni deo svog života, taj dar da se okruži sjajnim saradnicima nešto što je ostavila za budućnost.

Olga u autobusu, Foto Ansambl "Kolo"

Kao i ostale scenske umetnosti, i ova se naša bazira na timskom radu, a najbolji primer možemo da nađemo upravo kod Olge Skovran.

Današnji čelni čovek "Kola" dodaje da značaj monografije leži u simbiozi autorskog dela Bogdanke Bobe Đurić i originalnih dokumenata, fotografija, novinskih članaka, lične i kolektivne građe. Zato je knjiga i osmišljena kao dvotomna:

- U prvom tomu Bogdanka Đurić nas izuzetnim stilom vodi kroz materiju, prostor, vreme i ljude. S jedne strane, vrlo faktografski, skoro naučno, opisuje okolnosti, lične i društvene, podatke i sadržaj, a sa druge strane (kada predstavlja koreografije) nailazimo na poetska ostrva koja nam pružaju uvid u koreografije - iz "prvog lica jednine". Jer, Boba je bila Skovrankina igračica. I danas je neverovatno kako su njene koreografije dobro skrojene, čvrsto formirane i od svih umetnika zahtevaju izuzetnu angažovanost. Zato je Olga Skovran i dalje najveća, neprevaziđena - objašnjava Dekić.

Olga u sali, Foto Ansambl "Kolo"

- U drugom tomu predstavljamo zaostavštinu Olge Skovran koju do sada javnost nije imala priliku da vidi. Rukom pisane izveštaje, scenarija, naučne radove. Ali, verovatno najvredniji deo njene zaostavštine je radna sveska koju je počela da piše već 15. juna 1948, samo mesec dana od osnivanja Ansambla, u kojoj možemo da pronađemo rukom zapisivan materijal, kola, pesme i muziku, crteže, danas kultnih koreografija. Stvaranje celog jednog sveta - sveta umetnosti narodne igre, pesme i muzike.

Sa sinom Dušanom, Foto Ansambl "Kolo"

O motivima zbog kojih se posvetila koliko izazovnom, toliko i zahtevnom zadatku, autorka Boba Đurić kaže:

- Kao njen igrač (dvanaest godina) i sledbenik, osećala sam potrebu da napišem ovu knjigu, želeći da iza Olge Skovaran i prve generacije igrača ostane trag. Ona mnogo više zaslužuje, jer je grandiozna ličnost, tvorac nove narodne umetničke igre koji u istoriji igračke umetnosti zauzima vrhunsko mesto. Kao direktorka Ansambla "Kolo" posle Olgine smrti, dobila sam na dar od njene snahe Anike Skovran rukopisnu zbirku koju sam poklonila "Kolu", ali sam je i iskoristila u monografiji.Beskrajno sam srećna što je knjiga naišla na tako dobar odziv. Mada sam, da ne budem lažno skromna, tako nešto i očekivala. Mislim da je ispravljena velika nepravda prema Olgi i njenom imenu. Takođe, verujem da je i Ansamblu nedostajalo ovakvo delo. Jer, ono odslikava vreme i situacije koje su uslovile da nastane naše "Kolo".

Foto Milica Novaković

Hrabriji nego danas

MONOGRAFIJA nas nije samo nečemu podsetila i naučila, već i osvestila da je ova naša umetnost bila hrabrija, odgovornija, pismenija nego danas, sedamdesetak godina kasnije.

Ne znam u kom trenutku se desilo zatvaranje u sopstvene sužene kreativne granice, preimenovanje stvaranja u zaštitu i negovanje straha od novog. To, sigurno nismo nasledili niti naučili od Olge Skovran. Taj široki pogled na svet, uzimanje najboljeg od svega, hrabrost uprkos svemu da se stane iza umetničkog, nešto je čemu danas ponovo težimo. I zbog toga možemo da zahvalimo Olgi Skovran i Bogdanki Bobi Đurić, koja nam je učinila čast da svoje znanje, iskustvo i materijal podeli prvo sa nama, a onda i sa čitaocima - kaže Dekić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

SRAMNO PISANJE BRITANACA: Udarili na Mareja zbog Đokovića