VARVARI (NI)SU MEĐU NAMA: Bojan Jovanović, o civilizaciji, političkim i vojnim igrama

DA li je u savremenom dobu vidljiva i jasna granica između civilizacije i varvarstva? Jesu li oni koji nadmeno sebe nazivaju "civilizovanim", zapravo, veći varvari od država na koje upiru prstom? I, konačno, kako neke zapadne sile uprkos invaziji na druge zemlje i dalje slove za demokratske, pa s "punim pravom" dele lekcije ostatku sveta? Na ova pitanja, između ostalih, odgovara antropolog Bojan Jovanović u knjizi "Novo varvarstvo".

Foto Privatna arhiva

- Varvarstvo nije samo kulturno - istorijski pojam već i antropološki i psihološki.

Aktuelan i zanimljiv. "Novo varvarstvo" za mene je, pre svega, jedan oblik civilizacijskog nihilizma. Poništavanja vrednosti sa stanovništva ljudi koji oličavaju civilizaciju, sa stavom da oni drugi izvan njihovog kruga, manje vrede. Istovremeno, osećaju nelagodnost i strah kao što su nekada prema njima osećali predstavnici grčkog i rimskog kulturnog kruga... Može to da bude i svojevrstan alibi predstavnika visoke civilizacije i onih (kako se pokazalo u okviru Zapadne Evrope) koji imaju motiv osvajanja, nameru da potčine druge.

Citirate izjavu Tonija Blera koji je napad na našu zemlju 1999. godine opravdao kao sukob dobra i zla, civilizacije i varvarstva?

- Ovo je ilustracija kako osvajačke pretenzije, militarizam, nastoji da vidi predmet svoje agresije i pronalazi alibi da se predstavnici druge kulture napadaju. I onda se taj, ne samo motiv već i etička opravdanost za rat nalazi u odbrani civilizacijskih tekovina.

Zarad takve odbrane, drugi se proglašavaju varvarima i onda se protiv njih pokreće sila, kao što znamo od davnina.

U kontekstu gorućih zbivanja na relaciji Rusija - Ukrajina, u čemu prepoznajete novi varvarizam?

- Pre svega, reč je o odnosu prema drugoj kulturi. Kroz istoriju malo šta se menja u strategiji odnosa, naročito kad civilizacija poput zapadnoevropske ima i dalje ostavajačke pretenzije, oličene u anahronom vojnom savezu kao što je NATO. Vidimo u odnosu prema Rusiji da je pretenzija tog širenja i osvajanja iskazana kroz provociranje odgovora da se najpre njeno suprotstavljanje protumači kao vid agresije koja ugrožava civilizaciju, da bi se potom na nju izvršio napad. U politici postoji taj vokabular da je ruski uticaj uvek maligan i da se tome treba suprotstaviti kao zlu. I da je, s druge strane, benigno i poželjno širenje NATO pakta koji, suštinski, ugrožava stabilnost i mir u svetu. Sve sa ciljem sprečavanja razvoja demokratske i ljudske, humane osnove planetarne civilizacije, a to je multipolarnost, mogućnost da se osim jednog civilizacijskog centra ravnopravno razvijaju i drugi kao što su Kina i Rusija.

Svet nije više suprotstavljen ideološki već ekonomski?

- Kapitalizam je, u međuvremenu, postao gotovo neupitni privredni poredak koje su usvojile sve zemlje sveta, pa i Kina i Rusija. Sada se rast i razvoj tih zemalja doživljava kao opasnost. Jer, upravo zemlje koje su prihvatile zapadnoevropski način privređivanja imaju izvesne komparativne prednosti. Rusija u prirodnim resursima, Kina u radnoj etici i mogućnosti da u okviru svog modela ostvari uspeh koji, faktički, prevazilazi ono što ostvaruju SAD i Zapad. Zbog toga su ove dve zemlje nepoželjne i treba ih limitirati u razvoju. To što se radi na Istoku prema Rusiji, istovetno je sa onim što se pokušava sa Kinom. Savez koji SAD ponovo iniciraju sa Velikom Britanijom i Australijom, nastojeći u to da uvuče i Indiju, ima prvenstveno za cilj da spreči razvoj i ekspanziju Kine. Ne više ideološki, nego ekonomski. I tu smo zapravo na planu "novog varvarstva" koji ne priznaje drugog već nastoji da uspostavi dominaciju nad njim.

Kakav bi mogao da bude epilog?

- Veoma je teško pretpostaviti razvoj događaja. Kad se krene u vojni sukob, ulazimo u realnost iracionalnog. Svaki rat poništava kulturu, odlučuju potpuno drugi faktori. Ukoliko bi se kultura i civilizacija uzeli kao kriterijumi izgrađivanja međusobnih odnosa, onda bi bilo lako predvideti sve. Ali, ukoliko se krene u iracionalno - sve je nepredvidivo. Jedan lokalni sukob na istoku Ukrajine, može postati varnica koja će zapaliti svet.

Žan-Lik Godar bojkotovao je 2010. Kanski festival, uz komentar da je "Grčka zemlja kojoj bi Evropljani trebalo da doživotno plaćaju autorska prava za civilizacijske tekovine". U to vreme Grčka je iz EU dobila ciničnu ponudu da reši krizu prodajom jednog od ostrva?

- Godarove reči nas podsećaju kako civilizacija gubi respekt prema svojim temeljima. I skandalozna izjava Tonija Blera pokazuje kako se drugi, kroz demonizaciju, imenuje kao središte odakle kreće varvarski napad. Godarov stav nas uverava do koje mere su ljudi civilizacije spremni da poruše same svoje temelje, iskažu nekritički odnos prema vrednostima i, naravno, u kontekstvu moralnog licemerja pokažu svoje ogoljeno varvarstvo. Jer, ljudi civilizacije mogu da iskazuju jedno a rade drugo, pronalazeći alibi za ispoljavanje agresivnosti u zaštiti sopstvenih materijalnih i političkih interesa.

Foto Privatna arhiva

Da li smo svedoci potpune zamene teza? Kao civilizacija predstavljaju se oni koji su, u suštinskom značenju te reči, zaista varvari?

- O tome pričamo sve vreme. Ali, tu treba praviti razliku. I u Evropi, u okviru civilizacije, ima civilizovanih ljudi. Naravno, njihova svest i moralnost je anestezirana ili su potkupljeni. Sa našim iskustvom, dovoljno smo osetljivi da lako čitamo sve te manipulacije. U zapodnoevropskoj civilizaciji gotovo da nemate glasa koji prepoznaje o čemu govorimo. Godar je redak primer koji ne dolazi do izražaja, uopšte. U Evropi ne postoji intelektualni pokret koji bi se suprotstavio onome što čine NATO i zapadna civilizacija.

Kako to objašnjavate? U dvadesetom veku, za razliku od našeg, bilo je mnogo više angažovanosti i samosvesti?

- Danas takvi pokreti i pojednici nemaju prohodnost jer su mediji interesno vezani za određene centre moći i ekonomske diktate. Najveća baza krupnog kapitala je u vojnoj industriji. I tu se krug zatvara... Zbog toga su intelektualci inferiorni. Javljaju se na društvenim mrežama da iskažu svoju istinu, ali je to nevažno i bezuticajno u kontekstu prepariranja javnog mnenja i odobravanja najšire populacije za akcije koje planiraju i ostvaruju centri moći i vojni krugovi.

Grčku drevnu civilizaciju opljačkali su Britanci, kojima ne pada na pamet da vrate kulturo blago. Njihov nacionalni muzej "bogatiji" je antičkim arefaktima od Atine...

- Britanci iznalaze sve moguće načine da izbegnu vraćanje, između ostalog, sa obrazloženjem da se u Britanskom muzeju bolje čuva friz Partenona nego što bi to Grci bili u stanju. Reč je o vrhunskom cinizmu. Novo varvarstvo, tako, preko kulturne politike uskraćuje pravo drugim narodima da uspostave vlasništvo nad svojim kulturnim vrednostima. Vandalizam, dakle, postoji kao kulturni koncept.

Preporučujemo

Kultura

0 1

DVA UGLA MONTENEGRA Aleksandar Ćuković za "Novosti": Jedan vidi Njegoša, drugi sve osim Njegoša

10. 01. 2022. u 11:00

Kultura

0 2

PISAC JE ZATOČENIK SUMNjE: Književnik Aleksandar Jugović povodom nagrade "Kočićeva knjiga"

08. 01. 2022. u 14:15

Kultura

0 0

KAO PORUKE U BOCI POSLE BRODOLOMA: Stoleće Dobrice Ćosića - Sećanje na ličnost i pogled na delo

28. 12. 2021. u 11:00

Kultura

0 1

ŠTA JE ŽIVOT BEZ SUZA: Ako si imao nekoga zbog koga sada izbegavaš gradove, imao si mnogo, a čim si imao mnogo, mnogo si i izgubio

23. 11. 2021. u 17:51

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije