NEZABORAVNO DELO VRSNOG GRADITELJA I NAŠEG VIZIONARA: Od danas u Biblioteci Sanu kamerna postavka posvećena arhitekti Nikoli Dobroviću

PROŠLO je vreme kada su arhitekturu neki smatrali samo tehnikom, a drugi samo umetnošću. Danas je izvesno da je ona i tehnika (derivat prirodnih nauka - čist racionalizam), i umetnost (čist iracionalizam) i misaonost (čista filozofija o lepom).

Foto Z. Jovanović

Velikan naše arhitekture, akademik Nikola Dobrović (1897- 1967) zabeležio je ove misli u pristupnoj besedi Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, posthumno objavljenoj u Spomenici u čast novoprimljenih članova SANU. Ovo izdanje iz 1967, otvoreno na stranici gde je Dobrovićev tekst "Šest slika iz sveta arhitekture", deo je kamerne postavke koja će od danas biti pred posetiocima u Biblioteci SANU.

Autor izložbe, prve u nizu događaja kojima će biti obeležen jubilej, 125 godina od rođenja, jeste Sanja Petrović. U SANU će čitava 2022. biti posvećena Dobroviću, a planirana je i velika izložba u Galeriji Akademije. Iako nevelika po obimu, ova postavka u Biblioteci SANU otkriva retka i vredna dokumenta o životu i radu znamenitog umetnika i inženjera, mislioca i pedagoga.

Nikola Dobrović, Foto SANU

Kucano na pisaćoj mašini, na tankom belom papiru, u jednoj od vitrina nalazi se obrazloženje predloga da Dobrović, tada dopisni član i redovni profesor Arhitektonskog fakulteta, bude izabran za redovnog člana SANU. Ovaj dokument, koji čuva Arhiva SANU, potpisali su u junu 1965, akademici Stanojlo Rajičić, Petar Lubarda i Aleksandar Deroko.

Prema njihovom mišljenju, upućenom Odeljenju likovne i muzičke umetnosti, "on se mnogobrojnim svojim radovima, kako teorijskim, tako i izvedenim, kreativnim projektantskim, naročito istakao kao jedan od vodećih arhitekata i urbanista savremenog stvaranja":

Foto SANU

- Njegovi mnogobrojni radovi daleko su prevazilazili samo uže okvire praktične arhitekture i urbanizma i postavljali su nove osnove i za teorijsko, pa i čisto naučno tretiranje materija - navode predlagači, uz sve druge zasluge, objavljena dela, dobijene nagrade u zemlji i inostranstvu, ističući naročito da je Dobrovića Kraljevski institut britanskih arhitekata izabrao za svog počasnog člana.

Među četiri snimka koje čuva fototeka SANU, za postavku su prikazana dva portreta. Iz Fonda Biblioteke SANU izložena su dela koja je napisao o dubrovačkim dvorcima, urbanizmu kroz vekove, savremenoj arhitekturi, ali i ona objavljena o njegovom radu. Od periodike, tu je časopis "Misao" iz 1930. godine, u kome je tekst o čuvenoj zajedničkoj izložbi u Paviljonu "Cvijeta Zuzorić", sa bratom, slikarom Petrom Dobrovićem i vajarem Ristom Stijovićem. Izložen je i članak povodom uspeha braće Dobrović u Holandiji, kao i jedan Nikolin stručni rad objavljen u Zborniku Arhitektonskog fakulteta. Deo postavke je i oproštajni govor, koji je povodom smrti, izgovorio akademik Branislav Kojić.

Generalštab, remek-delo slavnog arhitekte, Foto N. Fifić

Deo baštine koju je našoj kulturi ostavio graditelj i vizionar Nikola Dobrović jeste i ranjeno remek-delo, zgrada Generalštaba stradala u NATO bombardovanju, ali i urbanistička koncepcija po kojoj je građen Novi Beograd, za koju je posthumno dobio Oktobarsku nagradu.

- Arhitekt je društveno i individualno biće u isti mah - napisao je u pristupnoj besedi SANU.

- On je subjektivan pri rešavanju objektivnih činjenica, malo čudno, ali istinito.

OD PEČUJA DO BEOGRADA

ROĐEN u mađarskom Pečuju, u porodici bogatog srpskog trgovca, studije arhitekture započeo je 1915. u Budimpešti, ali ih je prekinuo zbog mobilizacije. Posle Prvog svetskog rata, školovanje je nastavio u Pragu, gde je diplomirao i radio kao arhitekta projektant. Dobrović se 1943. priključio antifašističkom pokretu, a posle oslobođenja i u obnovu ratom razorenih gradova. Kao profesor urbanizma na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu formirao je niz generacija graditelja, koji su kasnije stekli afirmaciju u zemlji i inostranstvu.

BIBLIOTEKA

POSLE smrti Dobrovićeve supruge Ivanke, deo njihovih ličnih knjiga dospeo je u Biblioteku SANU. Reč je o književnim delima, kao i časopisima iz oblasti arhitekture, ali ne i njegovim autorskim publikacijama, koje su u Akademijinu bilioteku stigle iz drugih izvora.

Preporučujemo

Kultura

0 0

U BEOGRADSKOM "PAROBRODU" IZLAŽE MLADA MARIJANA RAKIĆEVIĆ:Intimni mikrokosmos instinkta i fantazije

22. 02. 2022. u 17:54

Kultura

0 0

IZLOŽBA IVANA MILENKOVIĆA U PRODAJNOJ GALERIJI "BEOGRAD": Ljudi zarobljeni u ekrane

22. 02. 2022. u 17:50

Kultura

0 0

DELA DANKE DIMITRIJEVIĆ U GALERIJAMA "HAOS" I "SANjAJ": Vratiti čoveka stvarnosti

22. 02. 2022. u 17:41

Beograd

0 0

NOVA DELA GOJKA VARDE: Doajen jugoslovenskog dizajna izlaže u Galeriji '73

22. 02. 2022. u 13:58

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije