POZORIŠNA KRITIKA: Kome treba noćna mora?

PO variranju teme "Alise u zemlji čuda" Luisa Kerola (objavljene 1865.) u teatru, možda najmaštovitijeg štiva o složenosti odrastanja i poimanja sveta, reklo bi se da je taj tekst gusta šuma asocijacija na najgnusnije patologije, vezane za decu.

Novosti

Početkom ovog milenijuma, 2004, Aleksandar Popovski je već uradio jednu "Alisu" (autorke Biljane Srbljanović) u Ateljeu 212, sa temom pedofilije. Kao i tada, i ovoga puta, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, poduhvatio se, bez značajnog rezultata, poprilično dramski i idejno spornog teksta mlade slovenačke autorke, Eve Mahkovic, "Alisa u zemlji strahova". Autorka je pokušala da kroz poznatu priču o Alisi, Belom Zecu, Kraljici Herc, Šeširdžiji, Martovskom zecu... prikaže intimni identitetski konflikt, strah od preuzimanja odgovornosti (i krivice) za svoje odluke, pri stupanju u svet odraslih. A taj svet, njegova (nakaradna) pravila odslikavaju se u liku psihoterapeuta, ovde Belog Zeca (zanimljiv Nebojša Ljubišić), koji Alisu samo sluđuje svojim "smernicama", a njen problem mu, očekivano, više puta ponovljeno, samo "ide na k...".

Tamo ide Alisa i sebi, ali i ostalim stavnovnicima rupe u koju upada, naročito ceremonijal majstoru (nedovoljno duhovit Milan Marić, koji igra Šeširdžiju i Mačka), zatim Dodu (energičani histeričan Radovan Vujović), Martovskom zecu (nedefinisano zaigran Denis Murić), a njima se pridružuju i ostale fantazmagorije Rupe, skupljene pod parolom "noćna mora, a ipak život" ( slikovite Jovana Belović, Iva Stefanović i Tamara Šustić). Sama Alisa, koju tumači Milena Radulović, kao devojčicu, koja ne razume svet koji se menja njenim odrastanjem ("a jutros sam bila kao ranije"), to nerazumevanje je prenela i na tumačenje nedramske strukture, koju su joj ponudili spisateljica i reditelj.

Sa istim izrazom lica, u istom dečje povišenom tonu, kostimski monotona (kostimograf Mia Popovska), među ostalim vrlo maštovito odvenim likovima, u poslovično fantastičnoj scenografiji Numena (Vanja Magić), bez koje ove predstave ne bi ni bilo, raspršila bi se u nedorečenosti, kao balon od sapunice, Milena Radulović je bila lepo profesionalna, koncentrisana,napregnuta da smisao, koji izmiče, prikaže u scenskoj formi, i taj napor se jasno video. Songovi darovitog Marjana Nećaka odveli su ovu "Alisu..." u izvesni ekspresionizam, i bili su odlično plasirani, ali nisu bili dovoljni da predstavi podare bitnost i upečatljivost.

"Alisu u zemlji strahova" najbolje je transponovala, kao ideju sveta u koji mlad čovek stupa, beskrupuloznog i surovog, Sloboda Mićalović, kao Kraljica Herc. Sasvim nova, neobična, komična, brzom igrom, na ivici vodvilja, ona je suvereno držala ton predstave, koja je zamišljena kao smešno/strašna, horor sa nasmejanim licem, lepota bez duhovnosti, veselost i izobilje bez pokrića, traćenje životnog vremena na nepodopštine. Odlična kreacija Slobode Mićalović je, nekoliko puta u dvosatnom trajanju predstave, učinila ju je zanimljivom za gledanje. Tumačenje rediteljskog postupka nije bilo neophodno, taj je podtekst Eva Mahkovic protraćila, naslanjajući se se na Kerolovu "Alisu", umesto da napiše sopstveni oiginalni tekst. Dramski, ako je mogućno. Popovski joj u tome ništa nije pomogao.

Preporučujemo

Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA - PUBLIKA KAO RANjENI VOJNIK: "Suprotno", Borisa Nikitina

31. 01. 2022. u 12:31

Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Kodirane poruke za korekciju stvarnosti

18. 01. 2022. u 15:28

Kultura

0 3

POZORIŠNA KRITIKA - UŽIVANjE U PALETI KVALITETNIH PREDSTAVA: Najbolja ostvarenja na beogradskoj sceni u 2021. godini

05. 01. 2022. u 12:19

Kultura

0 3

POZORIŠNA KRITIKA - RADOST ZBOG NOŽA U SRCU: Kafka - Maschine. Reditelj: Veljko Mićunović. SNP

29. 12. 2021. u 13:19

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije