PUT ka ambisu za srpski jezik i srpsku književnost trasiran je po čitavom srpskom kulturnom prostoru koji podrazumeva više država, a kreirali su ga i u Srbiji i u inostranstvu.
Najnovije iz rubrike
ČEHOV U RUSKOM DOMU: Povodom 165 godina od rođenja svetskog klasika
RUSKO pozorište mladih "Jurij Rakitin" gostuje 27. januara u Ruskom domu sa predstavom "Bračna ponuda" - povodom 165. godina od rođenja jednog od najistaknutijih klasika ruske književnosti Antona Pavloviča Čehova.
23. 01. 2025. u 06:45
LUTKARSKE "TIKVE": Kultni naslov Dragoslava Mihailovića na niškoj lutkarskoj sceni
PREDSTAVA "Kad su cvetale tikve" premijerno će biti izvedena u četvrtak, 23. januara, u niškom Pozorištu lutaka: po motivima romana Dragoslava Mihailovića, nastala je predstava u režiji Stevana Bodrože.
22. 01. 2025. u 18:16
BEZVREMENA ZDANJA RUSKOG GRADITELJA: Uzbudljiva knjiga "Beogradski opus Nikolaja Petroviča Krasnova (1922-1939)" Sanje Kiproskip
SVOJ raskošan sedamnaestogodišnji opus arhitekta Nikolaj Petrovič Krasnov je gradio u periodu kompleksnih stilskih preplitanja na jugoslovenskoj arhitektonskoj sceni, koja je obuhvatala koegzistenciju akademizma, srpsko-vizantijskog stila, modernizma, folklorizma, ar dekoa, kao i elemenata zakasnele secesije.
22. 01. 2025. u 17:11
DOSTOJANSTVO ČOVEKA I PRIRODE: Nastavak kulturne saradnje sa Austrijom u dva srpska muzeja
SARADNjA austrijskih i srpskih umetnika ove godine nastaviće se projektom "Zamisli dostojanstvo - umetnosti i ideje" (Imagine Dignity - Arts & Ideas), u okviru programa "Kultura za budućnost" (Culture for Future), pa će naša dva muzeja - Muzej primenjene umetnosti i Muzej savremene umetnosti, tim povodom ugostiti tri izložbe.
22. 01. 2025. u 15:30
OD BAROKA DO MODERNOSTI: Na programu dela Baha, Skarlatija, Kosorića, Timošenka
KONCERT laureata međunarodnih takmičenja Hasana Muratovića i Alekseja Mikitenka, pod nazivom "Od baroka do modernosti", održaće se u četvrtak, 23.januara, u Ruskom domu u Beogradu.
22. 01. 2025. u 06:30
Da
20.02.2022. 12:04
I sve receno u Trsicu, rodnom mestu coveka koji je trasirao taj ponor. Lomparu je trebalo 20 godina da predje u ambivalenciju po pitanju Vuka, jer zaboga, toliko vremena u Becu, predaje ga... A "nenacionalni" ili anacionalni Basara, istio toliko poziva na skup o Vuku, gde bi se rekle i jezicke i istorijske istine, koje su sad passe, jer su i bez nasih profesora prodrle u javnost. Dakle, i kad mogu da oblikuju javno mnjenje to ne cine, zasto? Stice se utisak mnjenje pokusava da ih izvuce iz svojih ljustura, i to i cini, ali uvek prekasno.