PLEŠEM TANGO CEO ŽIVOT: Anka Gaćeša Kostić o serijama "Kamiondžije d.o.o." i "Zbornica", i autorskoj predstavi o Isidori Dankan

ЈЕЛЕНА БАЊАНИН

29. 01. 2022. u 15:46

ANKA Gaćeša Kostić već deset godina ne krči samo sebi put od trnja do zvezda, nego i buduće kolege vodi istom stazom.

ПЛЕШЕМ ТАНГО ЦЕО ЖИВОТ: Анка Гаћеша Костић о серијама Камионџије д.о.о. и Зборница, и ауторској представи о Исидори Данкан

Tihomir Stanić, Foto E. Gajić

Čim je završila glumu u klasi Dragana Petrovića Peleta na Fakultetu dramskih umetnosti, postala je saradnik Branke Pujić na predmetu scenske igre. Glumila je u debitantskom filmu Koste Đorđevića "S/Kidanje", serijama "Sinđelići", "Vojna akademija" i "Radio Mileva", a radila je i koreografije za predstave "Ljubav i moda" i "Frenki i Džoni". Njen komad "Moj život - priča o Isidori Dankan" izvođen je dugo na sceni pozorišta "Boško Buha", a krajem prošle godine i u nekoliko mesta na Kosovu i Metohiji. Osim u glumi i plesu, Anka zadovoljstvo pronalazi u porodici, suprugu i detetu. Četiri godine je u braku sa Nestorom Kostićem, čiji su deda Nestor, otac Mihajlo i brat Vuk odreda glumci. Anka trenutno snima sitkom "Zbornica" i priprema predstavu sa kolegom Ivanom Mihailovićem, a uskoro ćemo je videti i u seriji o pevaču Tomi Zdravkoviću.

Sada je vikendom, u 20.05, na RTS 1, gledamo u drugoj sezoni serije "Kamiondžije d.o.o." kao Nevenku, sestru Dare Grujić (Paulina Manov).

- Serija "Kamiondžije d.o.o." je izrazito topla, puna pametnog humora i stavlja u prvi plan vrednosti koje su u današnje vreme pomalo skrajnute: porodicu, poštenje, iskreno prijateljstvo, datu reč. Potisnute su, ali postoje u svima nama, i gledaoci se lako poistovećuju sa likovima i razumeju teškoće i brige običnog čoveka. Smatram da ova serija podjednako privlači i muškarce i žene, i starije i mlađe, tako da subota i nedelja od 20 časova mogu da budu lep porodični ritual - kaže za "TV novosti" Anka Gaćeša Kostić.

"Kamiondžije d.o.o.", Paulina Manov, Foto E. Gajić

Došli ste kao pojačanje u novu sezonu "Kamiondžija". Šta vam je bilo najzanimljivije kada ste postali deo ove priče?

- Glumačka ekipa serije veoma je mala i njen nukleus čine Nenad Jezdić, Tihomir Stanić, Paulina Manov, Branislav Zeremski i deca. Funkcionisali smo lako, bez ikakve tenzije, čuvali se kao porodica. Najlakše mi je bilo da snimam sa Paulinom Manov. Ona je divna glumica koliko je i divan čovek. Pazila je na mene kao na sestru, pa je sestrinski odnos Dare i Nevenke vrlo autentičan.

Vaša Nevenka, Darina sestra od tetke, unela je novu energiju u porodicu Grujić. Čime je vas iznenadila?

- Ne mogu da kažem da je bilo mnogo iznenađenja. Nas dve smo po temperamentu vrlo slične. Pune smo energije, volje i strastveno pristupamo svemu što radimo. Nevenka je izrazito ženstvena, ali donosi odluke bez oklevanja, mogla bi i da se pobije da bi isterala pravdu ili da gura kombi da pomogne. Ovaj deo njenog karaktera sam "pozajmila" od bliske drugarice, tako da mi nije bilo teško da zamislim i oživim lik Nevenke. Ona i ja se najviše razlikujemo u izboru muškaraca.

Na set ove serije dolazili ste sa bebom. Odakle crpite tu strast prema životu i profesiji?

- Nikad nisam oskudevala sa voljom i brzo sam nalazila motivaciju i u nekim "kišnim" periodima života. Nema, međutim, većeg izvora volje i snage od tog malenog bića, od tog novog života koji se razvija uz pomoć sopstvene ljubavi i brige. Nije mi padalo teško što sam u proseku spavala četiri sata, a tekst za scene učila u pauzama za obrok. Mislim da glumicama nije lako da imaju porodicu, jer je veliki izazov uskladiti očekivanja na obe strane. U ovom slučaju meni je mnogo pomogla podrška porodice kao i produkcija koja mi je izlazila u susret i dobrom organizacijom mnogo toga olakšala.

"Zbornica", Nebojša Cile Ilić, Foto A. Letić

I sada ste aktivni pred kamerama jer snimate sitkom "Zbornica". Koga tumačite u priči o školskom kolektivu?

- Igram Milicu, nastavnicu srpskog jezika i književnosti. Ona je nežna, tanana, po manirima i pogledu na život kao da je iz nekog prošlog veka. U odnosu sa muškarcima je vrlo samosvesna, vešta ali i isključiva, jer čeka svog princa i ne pristaje ni na šta manje. Najviše u životu žali što nije upisala glumu, jer bi tako mogla da igra Čehovljeve i Šekspirove junakinje i živi romantični život o kome sanja. Pisac Vladimir Đurđević vešto je stavlja u situacije koje su izvan njene zone komfora, što ume da bude veoma komično.

Sa kime vam je na setu "Zbornice" najzabavnije?

- U seriji "Zbornica" svi likovi su manje-više jednako zastupljeni, tako da smo i na setu često bili svi i družili se. Ipak, snimanje sa Nebojšom Ilićem je bilo najteže, jer Cile ima savršen osećaj za komediju i dar da prosečnu situaciju izvrne tako da hoćeš da se ugušiš od smeha. Veoma je teško raditi sa njim a ne zasmejati se, zbog čega je neke kadrove bilo gotovo nemoguće snimiti. Pamtiću dan kada nam se kao gostujući glumac pridružio Gordan Kičić. Radili smo scenu koja je bila improvizacija na zadate okolnosti. Da bi bila autentičnija, snimali smo je bez probe. Svaki glumac je izmišljao tekst na licu mesta, a Kičić se briljantno nadovezivao i humorom nadograđivao scenu.

Bilo je urnebesno smešno, okretali smo glave i sakrivali se iza rekvizite da se smeh ne vidi u kadru, izlazili smo da nam šminkerka obriše suze, a i ekipa iza kamere je plakala od smeha. Nadam se da ćemo bar delić ove atmosfere uspeti da prenesemo na publiku.

Već nekoliko godina ste docent na Fakultetu dramskih umetnosti i predajete scenske igre. Šta vas je privuklo pedagogiji?

- Pedagogija je mene pronašla. Bila sam vukovac u osnovnoj i srednjoj školi i jedan od najboljih studenata na fakultetu. Profesorka Branka Pujić je procenila da pored posvećenosti i "štreberluka" imam dar da prenesem znanje i nakon studija me je pozvala da budem njen asistent. Od prvog dana sam zaljubljena u rad sa studentima. Privilegija je raditi sa veoma malim brojem studenata - u proseku ih bude deset po godini - koji su radoznali, zainteresovani, kreativni, vredni i izrazito talentovani. Imam utisak da se svake nedelje sa njima dodatno podmladim.

Foto V. Danilov

Kada se u vama pojavila želja za glumom i plesom? Šta vam je tako magično u jednoj, a šta u drugoj umetnosti?

- Plešem ceo život. Prvu diplomu iz škole plesa dobila sam sa tri godine, a glumom sam počela da se bavim koju godinu kasnije. Ono što je zajedničko glumi i igri jeste osećaj slobode, bez koje ne mogu da živim. Imam sreću da nisam morala da biram između ove dve ljubavi, već sam jednako posvećena obema.

Koje su još vaše ljubavi u životu? Čime hranite dušu?

- Imam sreću da je moj ventil upravo moj posao! Bar je tako za sada. Ali najviše se odmorim na putovanjima, koja mi pune dušu. Volim da plešem tango i putujem po tango festivalima. Volim da se šetam kroz šumu ili dolinom reke, plivam i ronim, a bez mora i sunca ne mogu. Volim da se smejem sa najbližima. Volim da pakujem poklone i da smišljam iznenađenja.

Filmska priča o Tomi Zdravkoviću uvukla nas je u svet koji je sazdan od pesama, duše, kafana, boemije, kocke... Koga ćete vi dočarati u seriji o ovom pevaču?

- Igram jednu od Tominih supruga, sa kojom je bio nekoliko godina u braku. Iako je uloga mala, doprinosi potpunijoj slici o liku Tome i njegovom odnosu prema životu. Možda mogu da vidim sličnost mog i Tominog sveta u tome što volim da živim život punim plućima i što volim i pesmu i druženje. Ali, alkohol i kocka definitivno nisu moji poroci - mnogo veći je čokolada.

"Moj život - priča o Isidori Dankan", Foto Promo

SNAGA JEDNE ŽENE, LjUBAV, SLAVA I TRAGEDIJA

TRAGIČNA sudbina Isidore Dankan, koju mnogi smatraju majkom modernog plesa, navela vas je da režirate predstavu posvećenu njenom životu. Čime je ona ostavila trag u vama?

- Predstava "Moj život - priča o Isidori Dankan" moj je master rad i moja najveća borba sa samom sobom. Monodrama je, po mom mišljenju, najteža forma za glumca jer je sam na sceni, bez pomoći partnera. Tu ste samo ti, tvoje telo i tvoja duša, nasuprot brojnih očiju publike. Mnogo puta sam htela da odustanem, ali bi me bilo sramota spram snage žene koju je trebalo da tumačim. Isidora, tragajući za slobodom, kako u životu tako i u umetnosti, nije pravila kompromise, čime je stekla veliku slavu i priznanje, ali i mnogo neprijatelja. Život je bio veoma surov prema njoj, doneo joj je velike tragedije, ali njen jak i neobuzdan karakter nije joj dozvoljavao da odustane ni od ljubavi, ni od života, ni od promene toka plesne umetnosti čiji je bila inovator i revolucionar. Rad na ovoj predstavi je u meni ostavio neizbrisiv trag i nadam se da od tada sa sobom nosim bar delić snage koju je imala ova velika žena.

Nedavno ste ovaj komad izveli na Kosovu i Metohiji. Po čemu je ovo gostovanje bilo posebno?

- Učestvovala sam na prvom Festivalu scenskog pokreta i koreodrame koji je organizovao Fakultet umetnosti Univerziteta u Prištini. Igrali smo predstave u Leposaviću, Zubinom potoku, Gračanici i Kosovskoj Mitrovici. Za mene je učešće na ovom festivalu bilo od velikog značaja zbog razmene iskustava i ovom prilikom zahvaljujem divnoj profesorki Veri Obradović na pozivu. Takođe, verujem u snagu dela, a ne reči. Politička situacija na Kosovu nije laka... Ono što ja kao glumica mogu da uradim jeste da odem tamo i da odigram predstavu za naše ljude, kojima, verujem, to mnogo više znači od praznih patriotskih parola izgovorenih iz udobnosti fotelje toplog doma.
 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (1)

KOMIČNE SCENE NA ODBOJKAŠKOJ UTAKMICI: Evo šta se desilo sudiji (VIDEO)