NAJPLODNIJI SRPSKI FILMOLOG I TEATROLOG: Napustio nas je profesor Petar Volk (1931-2021), istaknuti filmski i pozorišni kritičar
TRAGAO sam za kriterijumima koji će pomoći da identifikujemo trajne vrednosti, da pratim razvoj izraza i sva ona značajna i kvalitetna preobraženja koja nas navode na nove poduhvate i još originalnije filmove" pisao je Petar Volk pre desetak godina, u nekoj vrsti bilansa svog fascinantnog radnog veka.
"Tada sam i načinio osnovu za stvaranje istorijskih pretpostavki kako bismo ono najdragocenije sačuvali od zaborava. To je, verujem, naš zalog za budućnost, kao što verujem da je srpski film dosegao do svoje autentičnosti, da poseduje trajne vrednosti, da ima moć neprekidnog kreiranja novih i originalnijih dela i da je tako ušao u svet."
U petak, 3. decembra umro je u Beogradu, u devedesetoj godini, prof. dr Petar Volk, istaknuti srpski filmski i pozorišni kritičar, redovni profesor istorije filma na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i predsednik Akademije za filmsku umetnost i nauku Srbije. Trag koji je za sobom ostavio u srpskoj i evropskoj kulturi dubok je i trajan. Ceo svoj život posvetio je prikazivačkim umetnostima o kojima je napisao najviše knjiga u celoj našoj filmologiji i teatrologiji (preko šezdeset!), uglavnom monografskih studija, ali i istorijskih sublimacija i tumačenja gotovo svih značajnih pojava u našem teatru i filmu. Pored toga, Volk je ostvario veliki uticaj na razvoj umetničke prakse, kao direktor najznačajnijih jugoslovenskih filmskih festivala u Beogradu i Puli, upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta, direktor Pozorišnog muzeja Srbije, osnivač i prvi direktor beogradskog međunarodnog festivala Fest... Nije bilo gotovo nijedne značajne umetničke pojave u pedesetogodišnjoj istoriji teatra i pokretne slike pod ovim nebom kojoj nije dao svoj doprinos i stoga se može smatrati jednim od najznačajnijih poslenika novije istorije naše kulture.
Rođen u Bosanskom Petrovcu 1931, diplomirao je jugoslavistiku na Filozofskom fakultetu u Zagrebu 1953, a doktorirao na Karlovom univerzitetu u Pragu ("Estetika moderne animacije") 1971. i na Univerzitetu umetnosti u Beogradu 1985. (sa svojim kapitalnim delom "Istorija jugoslovenskog filma od 1896. do 1982"). Objavio je veliki broj pozorišnih i filmskih kritika u časopisima "Izraz", "Kultura", "Književnost", "Scena" i "Teatron" (saosnivač) i listovima "Književne novine" (član redakcije), "Telegram", "Politika" i "Ilustrovana Politika" (dugogodišnji filmski kritičar). Profesor Volk bio je, bez sumnje, najplodniji srpski istoričar filma i pozorišta, čije su studije postale nezaobilazne u proučavanju srpske i jugoslovenske umetničke prošlosti. To su, između ostalih, monografije o Raši Plaoviću, Milivoju Živanoviću, Peri Dobrinoviću, Dobrici Milutinoviću, Žanki Stokić, Nikoli Simiću, Miri Banjac i Petru Kralju, te o filmskim režiserima Alekandru Saši Petroviću i Predragu Goluboviću. Autor je istorijskih sinteza "Pozorište bez maske", "Pozorišni život Srbije 1835-1944", "Pisci nacionalnog teatra", "Ilustrovana istorija srpskog pozorišta", kao i "Sloboda filma", "Opasne slike", "Moć krize", "Svedočenja 1 i 2", "Savremeni jugoslovenski film"... Bio je sastavljač dvotomne "Antologije svetskog filma" i pisac leksikografskih sinteza "Srpski film", "Dvadeseti vek srpskog filma" i "Imenar srpskog filma"... Za svoje istoriografske i teorijske radove dobio je visoka priznanja, među kojima Sterijinu nagradu za teatrologiju, Nagradu za najbolju knjigu o filmu Instituta za film, Oktobarsku nagradu grada Beograda, Nagradu za životno delo Udruženja filmskih umetnika Srbije i Kristalnu prizmu Akademije filmske umetnosti i nauka za svoju poslednju knjigu "Nova vremena", 2013. godine.
"Srpski film postoji! Vreme je njegova egzistencijalna realnost! Bez obzira na to što iza njega stoji preko sedamsto dela, ne oblikuje se samo u prošlosti nego i u sadašnjim generacijama. Ta dela se ogledaju u traganju za jasnim, celovitim, aktuelnim pojmovima i simbolima. Stvaralaštvo koje poznajemo, međutim, opire se svakoj statičnosti i ukazuje na svoja stalna preobraženja." To je pouzdan presek i rezultat jednog organskog kontinuiteta: "Film koji smo stvarali od prvih zapisa na Terazijama ili od 'Karađorđa' do najnovijih ostvarenja sazdan je od samog života. Tu nalazimo sve što su proživeli pojedinci, generacije ovog naroda, što je bilo za pamćenje ali i zaborav, sva razočarenja i kolektivne zablude... pa na šta bi naša prošlost ličila bez tih dramatičnih, sadržajnih, lepih i bolnih slika? Ugrađujući tako najbolje filmove koji su stvoreni u ovom podneblju u ono što naslućujemo kao budućnost, verujemo da su ovi filmovi, koje čuvamo od zaborava, izraz beskrajne moći filmske umetnosti. To je ujedno - srpski film."
Petar Volk bio je dobar, postojan prijatelj i saradnik, uvek spreman da pomogne i ohrabri.
SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu
SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.
26. 11. 2024. u 17:09
(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)
JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.
24. 11. 2024. u 18:59
PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj
NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).
25. 11. 2024. u 15:22
Komentari (0)