LIŠĆE NJIŠE DILEME: Izložba Igora Antića, stvaraoca sa adresom u Parizu, u prodajnoj galeriji Beograd

VEĆ 33 godine, vizuelni umetnik Igor Antić, dobitnik naše ugledne nagrade "Sava Šumanović", ali i priznanja prestižne njujorške fondacije "Polok-Krazner", aktivno stvara u Parizu, pa i ne čudi što ovog rođenog Novosađanina, na međunarodnoj sceni prepoznaju kao francusko-srpskog autora.

Foto Privatna arhiva

Izložba "Pozicioniranje 2", koja će danas biti otvorena u Prodajnoj galeriji Beograd, jedan je od njegova tri trenutna paralelna projekta, odavde do Islanda.

Tačnije, u Banjaluci, na izložbi Arts and facts će predstaviti rad "Trajektografija", kojim opisuje putanju vlastitog života, od rođenja, do otvaranja postavke, a pomoću svojih džudo dnevnika, avionskih karata, datuma na poleđini fotografija... Dok u muzeju primorskog grada Keflavika, u neposrednoj blizini Rejkjavika, sa jednom tamošnjom umetnicom izlaže dela nastala na licu mesta, tokom minulog leta na Islandu (na postavci je čak i jedan video-rad nastao ispred vulkana u erupciji).

Foto Privatna arhiva

Publika će na Kosančićevom vencu videti rad "Nedovršena forma br. 6", iz serije započete pre tri godine, a koju čine veštačke biljke različitih oblika, koje - rastu. Na beogradskoj postavci je tako izloženo drveće. Svaki list nosi jedno pitanja vezano za umetnost, od njene suštine, do prodaje. A pitanja se neprestano umnožavaju.

- To su sva moguća pitanja koja mi padaju na pamet, od formalnih, estetskih, do onih koja zadiru u ekonomiju - priča Antić, dok sa stabla, namenski rađenog za ovu postavku, među 28 novih pitanja, čitamo: "Gde se krije kritična masa umetnički obrazovanih ljudi?", "Koliko košta delo po centimetru, a koliko po kilogramu?", "Umetnici, prepoznajete li svoje ideje i svoj rad u pojmu 'kreativne industrije'", "Kako posrednici u prodaji umetničkog dela deluju na svest o njemu"...

- Ja ne dajem odgovore, samo pitam - nastavlja sagovornik.

- Svako umetničko delo ima svoju publiku i svoje kritičare, kao i potencijalni broj kupaca. I konceptualna umetnost, koja je nekada predstavljala "dobrovoljnu patnju" se odavno dobro unovčila.

Foto Privatna arhiva

U centru likovnih interesovanja ovoga autora je - reč:

- U početku sam radio dela u kojima sam estetski oblikovao slova i čitave reči, rečenice, ali sam s vremenom to ostavio po strani i počeo da se bavim najdirektnijim značenjima teksta. Reči i slova stvaraju slike u svesti onoga koji sluša i onog koji ih izgovara. Imaju i tu sposobnost da vas nečem približe, ali i da vas udalje. Time volim da se poigram. Reči stvaraju sklopove, a kao i rečenice, svoje pravo značenje dobijaju u sklopu nečega, što je u ovom slučaju ova izložba, odnosni čitav moj rad.

Posle šoka koji je izazvala pandemija, i svih izgubljenih meseci i razuma, priča umetnik, u Parizu, gde mu je stalna adresa, stvari se polako normalizuju.

- Iako su moja dela potpuno drugačija, dosta sam vezan za francuskog umetnika Danijela Birena, koji mi je bio profesor i sa kojim i danas sarađujem, a čije ime se vezuje za praksu "in situ" radova - kaže Igor Antić.

Foto Privatna arhiva

MIKIN VOJVOĐANSKI ENFORMEL

SVE što je ostalo iza mog oca Mike Antića, nalazi se kod moje braće, koji se veoma lepo bave njegovom ostavštinom - kaže sin velikog pesnika.

- Ja tome pokušavam da doprinesem na svoj način, odnosno radim na tome da se rasvetle neki aspekti njegovog likovnog rada koji nisu šire poznati. Bilo je njegovih izložbi, od onih dok je bio živ, do posthumnih, ali je problem što sa stanovišta teorije i istorije umetnosti, to još nije dovoljno obrađeno. Želim da ono što je već prepoznato kao vojvođanski enformel, svrstam u pravi kontekst.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije