MARINA I ULAJ, DO POSLEDNJEG DAHA: Izložba pionira umetnosti performansa, od sutra u Muzeju savremene umetnosti u Lionu
MUZEJ savremene umetnosti u Lionu (Musee d`art contemporain de Lyon - macLyon), tokom gotovo četiri decenije, skupio je najviše snimaka zajedničkih radova jednog od najznačajnijih umetničkih i ljubavnih parova u drugoj polovini 20. veka i od sutra će ih predstaviti na izložbi "Marina Abramović & Ulaj: performansi 1976- 1988".
Naime, još 1986. ova institucija prvi put je ugostila izložbu pionira umetnosti performansa, predstavljajući publici ciklus kojim su stekli međunarodni ugled i priznanje - "Prelazak noćnog mora/konjunkcija". Ciklus čini 22 performansa, izvedena na različitim krajevima planete, od Sidneja i Ušimada do Čikaga i Kasela. Sedeli su okrenuti jedno drugom, licem u lice, pred publikom, nepokretni, u apsolutnoj tišini i koncentraciji, nekada i danima. U Lionu je serija konačno zaokužena performansom koji je naručio muzej, a čiji deo su bile i fotografije i objekti sa snimanja ekstremnih momenata njihovih nastupa.
Kako tvrde u ovoj francuskoj ustanovi kulture, najavljujući izložbu, radovi Marine i Ulaja, zastupljeni u njihovoj kolekciji, tiču se fundamentalnih tema, koja se danas nazivaju antropološkim. Ta dela pokreću pitanja polnosti, partnerstva, svesti o izazovima telesnosti, mentalne kontrole bola i izdržljivosti, izlaganja opasnostima, vezama sa prirodnim okruženjem i različitim kulturama, i zapravo su društevna i politička kritika. Pored ciklusa "Prelazak noćnog mora" (obuhvata radove nastale od 1981. do 1986.) na postavci koja će trajati do 2. januara, naći će se najvažniji, rani zajednički poduhvati, kao i delo kojim su završili umetničku saradnju i označili kraj svoje emotivne veze - "Ljubavnici: Šetnja Velikim zidom".
Beograđanka, čijim umetničkim istraživanjima je sredina iz koje je potekla, sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, postala tesna - Marina Abramović (1946) i nemački umetnik rođen u Solingenu, Frank Uve Lajsipen (1943-2020), poznat pod pseudonimom Ulaj, upoznali su se u jednom od studija holandske televizije 1975. Godinu dana kasnije otpočeli su strastveno, dvanaestogodišnje ljubavno i umetničko saživljavanje, iz koga su nastali performansi kojima su iskušavali mnoge aspekte ljudskog postojanja.
Testirali su granice muškog i ženskog identiteta, transformišući tu dvojnost u univerzalni dualizam svetla i tame, pozitivnog i negativnog, tišine i buke, aktivnog i pasivnog, nepokretnosti i kretanja... Snagu njihovog prožimanja, između ostalih, reflektuju performansi "Udisanje/ izdisanje", iz 1977. tokom kojih su satima bili spojeni u neprekidnom poljupcu, udišući i izdišući vazduh jedan iz drugoga, do granice mogućeg gušenja...
- Oni su testirali fizičke granice svojih tela, granice svog odnosa i svojih mentalnih kapaciteta, kao i društvene i kulturne kodove koji su uticali na njih, ili one koji su se odnosili na stereotipe pola, seksa i normalnosti - ističe se u tekstu koji prati izložbu u Lionu, a potpisali su ga Erv Persebo, direktor muzejske kolekcije, i Tijeri Prat, menadžer produkcije.
- U samo nekoliko godina Marina Abramović i Frank Uve Lajsipen kreirali su snažan umetnički opus, koji ostavio trajan utisak na gledaoce koji su imali sreće da uživo prisustvuju njihovim performansima.
Sa "Marijom Kalas" u Parizu
PROJEKAT naše umetnice "Sedam smrti Marije Kalas", premijerno izveden prošle godine u Bavarkosj državnoj operi u Minhenu, početkom septembra gostovao je u Pariskoj operi. U predstavi, igranoj od 1. do 4. septembra u francuskoj prestonici, život grčke dive predstavljen je kroz operu, video i performans. Marina Abramović pozivala je sedam operskih pevača da izvedu čuvene arije, a ona se tokom predstave pojavljuje na video snimcima u kojima predstavlja "smrt" operskih junakinja, od Toske do Karmen, ali i poslednje sate života Marije Kalas.
Preporučujemo
PET NEDELjA ZA PET UMETNOSTI: Četvrti Kaleidoskop kulture od četvrtka u Novom Sadu
27. 08. 2021. u 21:13
SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu
SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.
26. 11. 2024. u 17:09
(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)
JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.
24. 11. 2024. u 18:59
PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj
NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).
25. 11. 2024. u 15:22
Komentari (0)