ZBOG GLUME SAM POBEDIO NEKE STRAHOVE: Miodrag Miki Krstović o "Igri sudbine", saradnji sa Nenadom Jezdićem, raju na zemlji pokraj Dunava...

SNAŽAN, a tih. Takav je čuveni glumac Miodrag Miki Krstović, kome treba samo nekoliko minuta da bi ostavio utisak koji nosimo kroz ceo film, seriju ili predstavu. Iako iza sebe ima karijeru dugu pet decenija, kako kaže za naš list, i danas se trudi da održava plamen igre kao na početku.

Foto I. Marinković

Odigrao je blizu 70 uloga u pozorištu, dok na filmu i televiziji i više od 160. Sarađivao je sa najvećim rediteljima: Emirom Kusturicom, Purišom Đorđevićem, Živkom Nikolićem, Dušanom Kovačevićem, Goranom Paskaljevićem, Zdravkom Velimirovićem, Goranom Markovićem, Milošem Mišom Radivojevićem, Zdravkom Šotrom...

A njegove majstorije sa malo reči i emocije, koja kulja iza mrkog pogleda, prepoznali su i noviji autori avangardnih stremljenja, poput Olivera Frljića, ali i Sebastijana Horvata, sa kojim je sarađivao na predstavi "Cement Beograd", koja mu je donela nagrade "Raša Plaović", "Milivoje Živanović" i "Miloš Žutić".

Posle serija "Dug moru", "Tajne vinove loze 2", "Južni vetar: Na granici", od sredine februara stigao je u popularnu telenovelu "Igra sudbine" (svakog dana, u 20.00, na TV Prva) kao veliko pojačanje. Uskoro, tačnije 12. marta, očekuje ga premijera filma "Poslednji strelac", u režiji Darka Nikolića, gde tumači jednu od glavnih uloga. Poslednjih godina dolazi u rodni Beograd kada ima posla, jer se preselio u Tekiju, na Dunavu, gde živi sa suprugom Ivankom Krstović, kostimografkinjom.

* U "Igru sudbine" doneli ste lik generala Horvata na čijim leđima je teško breme prošlosti, a ljubav koju gaji prema ćerki i unuci prerasta u opsesiju. Kako vam je "u njegovoj koži"?

- Ako se ne osećam dobro u tome, onda to ne može da ispadne dobro. Kada igram i najveće zlikovce, trudim se da u njima nađem nešto dobro jer svakako da ga ima. Takođe, kada igram pozitivne likove, trudim se i tražim kako da ih malo uprljam, i da ih opravdam samim tim, a onda da se i ja dobro osećam u tome. Uostalom, nas i zovu da igramo neki lik zato što imaju pretpostavku da je taj glumac dobar za to, u ovom slučaju da sam ja taj za Tomislava Horvata. Zato se trudim da ga razvijam i vodim u najboljem mogućem smeru.

Foto Prva

* Bliži se premijera filma "Poslednji strelac" u kome igrate rolu glavnog negativca Atanasija. Po čemu se ovaj junak razlikuje od prethodnih sličnih?

- I Tomislav i Atanasije su ljudi iz istog miljea. Oni su dobri sa svim strukturama društva, političarima, uglednim i uspešnim ljudima. Razlika je samo u tome kako je scenario napisan, kako je lik zamišljen i šta se sa njim dešava u datim okolnostima. Ali, da ne mistifikujemo, trudim se da unapredim taj scenario i da damo tom liku mogućnost da bude živ čovek.

* Poznato je da ste igrali negativce, odnosno biznismene i likove s druge strane zakona i u staroj Jugoslaviji. Da li je danas teže braniti ili igrati takve likove nego nekada?

- Razlika je između, recimo, tog koga sam igrao u filmu "Poslednji krug u Monci" još 1989. godine. To su baš bili, prosto, zavedeni kriminalci. Oni su sami znali ko su i zakon je znao ko su, čak su i sarađivali sa zakonom. To je, mislim, poznato. S našim službama, pa su im onda neke stvari dozvoljavali i gledali kroz prste, da bi oni njima služili za neke informacije... A ovi danas su potpuno druga priča, etablirani, priznati u društvu, to je već viši nivo. Oni su bili deca u odnosu na ove.

* Sa Nenadom Jezdićem igrate u "Igri sudbine", kao i u "Poslednjem strelcu", a igrali ste i u "Vikendu sa ćaletom". Inače, poznajete se više od 30 godina.

- Baš juče smo snimali našu prvu zajedničku scenu i radovao sam se tome, kao i Nenad. Malo smo se prisetili davnih dana, kada je on imao 22, a ja 44 godine. To je bilo 1994. kada je počelo sve ono što se dešavalo sa Jugoslavijom, ratovi i nesreće koje su nas zadesile... Filma nije bilo. A moj dragi prijatelj Branko Kičić tada je režirao "Ljubavno pismo" i pozvao me da igram. Sa radošću kažem da će 25. marta biti 30 godina kako igramo tu predstavu. Potom je veliki i božanstevni Muci Draškić režirao "Mariju Stjuart". I Jezdić je tada dobio Mortimera. Samo genije, kao što je Muci, mogao je da tako mladom čoveku da ulogu koja je toliko teška i zahtevna. To su i Hamlet i Romeo zajedno. Nenad se osećao kao da je pao s neba, to sam priznaje, što je divno i logično, a kaže da sam mu ja, eto, nešto pomagao. Možda, nekim iskustvom, ali i ja sam bio u muci i početnik u pozorištu. Kada god smo nešto radili, i taj "Vikend sa ćaletom", uvek je bilo dobro.

Foto RTS

* Neke od svojih najboljih uloga upravo ste ostvarili glumeći te očeve, i problematične veze sa svojim pokolenjem. Koji je bio vaš glavni pokretač da oslikate te odnose?

- Imam dovoljno godina i već neko iskustvo života. Otac sam, a na moju veliku radost i deda. Imam četvoro divnih i prelepih unučadi, tri unuka i unuku. Miroslav Momčilović je "Vikend sa ćaletom" tako dobro napisao da nemate mnogo razloga da se mučite nego samo da uživate. Kada s mojim godinama i iskustvom igram oca, što inače jesam, nema mnogo komplikacija. Da li su moji odnosi s decom takvi kao što su sa Nenadom u filmu, naravno ne, ali lako nađete motive i opravdanja za to što treba da odigrate.

* U odjavnoj špici aktuelne serije "V (fau) efekat" je i vaše ime, ali nema i imena lika. Možete li da nam otkrijete misteriju?

- Ne bih da otkrivam to, ali u poslednjoj epizodi, na samom kraju sam specijalni gost. Ne igram samog sebe, igram nešto posebno. Ne znam mnogo, samo koliko mi je Gordan Kičić, koji me je pozvao, ispričao da bih mogao da igram. Bolje da vidite sami...

* Još u februaru 2023. najavljeno je da bi tokom ove godine trebalo da bude snimljena serija "Generacija Tesla" o Nikoli Tesli, kojeg bi trebalo da igrate.

- Jeste. Nadam se, ali ne mogu da pričam ništa što ne znam i ne zavisi od mene. Najavljeno mi je, razgovarali smo, a kada bude, pričaćemo.

* Već ste tumačili našeg najvećeg naučnika u TV filmu "Tesla ili prilagođavanje anđela". Po čemu pamtite to ostvarenje i vašu ulogu u njemu?

- Moj dragi, nažalost, pokojni kolega Boris Komnenić mi je doneo tekst i rekao da bi mnogo voleo da ja to budem, da nas dvojica igramo. Mi u stvari nosimo celu priču, jer on je novinar koji dolazi da intervjuiše Teslu. Zamolio sam ga za malo vremena da se pripremim, a onda sam shvatio da meni treba 30 godina da proučavam Teslu. I da mi daju tri meseca, šta mi vredi. Pristao sam zbog svih dobrih okolnosti, divnog teksta i najviše Borisa. Uživao sam radeći, jer kad imate divnog partnera, kao što je Boris, onda je sve lakše. Ali kada smo završili, osećao sam, i dan-danas osećam, dug prema Tesli. Jer mislim da smo imali više vremena, da bi to još neuporedivo bolje bilo. Tako da sam dužan Tesli. Nadam se da ću mu vratiti.

Foto Promo

* Šta vas, kao glumca, najviše intrigira u svetu glume?

- Gluma je velika radost i mene čini srećnim. Daje neviđene mogućnosti da sebe upoznate kroz likove koje tumačite. Zahvaljujući glumi, govorim iz svog iskustva, često pobeđujete sebe. Recimo, imao sam strah od visine. I dobijem da igram dramu "Ćilim" u kojoj glavni lik sve vreme visi na mostu. Došao sam prvi put na set i video da je 16 metara između asfalta i mosta na kome treba da se nalazim. Kada sam pogledao dole, bilo mi je muka. Prvi dan je bilo dramatično, a sedmog dana sam se verao po tom istom mostu i ne mogu da opišem koliko sam bio srećan zbog toga. Deseti dan već kao veverica sam išao po onoj konstrukciji da bih došao do mesta gde snimamo. To je klasičan primer pobede. Potom je Gordan Mihić radio divan film, gde igram nekog ledenjaka. I onda s nekom kijavicom, samo u nekom vešu, skačem u Dunav sa pontona, pa izronim, igram valcer, a sneg i led okolo. Da nisam snimao, da sam to uradio ovako, završio bih ne u bolnici nego završio definitivno, a ovo... Najnormalnije su me izmasirali nekim rakijama, istuširao sam se i obukao.

* Diplomirali ste na FDU u Beogradu u klasi profesora Milenka Maričića, ali ste studije upisali tek iz četvrtog puta. Kakav savet biste imali za nekoga ko tek počinje da se bavi glumom?

- To ne važi samo za glumu, to je za sve u životu: upornost, upornost i tačka. Ako vam je do nečega stalo, budite uporni i pobedićete. Nije džabe ono "strpljen - spasen".

* U čemu i gde primećujete najveću razliku kod sebe u odnosu na ono što ste sada i kakvi ste bili na početku karijere?

- Kada sam video ko sve igra u mom prvom filmu "Vrhovi Zelengore", znate, bilo je noge da vam se odseku. Pošto sam igrao bombaša, vežbao sam svaki dan. Pokupim kamenje na gomilu i gađam određenu metu. Mogao sam da odem na Olimpijske igre da je postojala disciplina bacanje kamena u metu. Hoću da kažem, imao sam uvek ozbiljan odnos, bio sam odgovoran prema poslu, ulozi i projektu u kojem sam. Međutim, kako godine prolaze, kada nešto uradite, obaveza je veća i trudite se, ako ništa drugo, da to što ste napravili opravdate. I čini mi se da imam veću tremu pred predstavu nego što sam imao pre 20 godina. To je pitanje odgovornosti.

* Odlučili ste da se sa suprugom osamite u Tekiji na obali Dunava. Jeste li ostvarili plan da postanete profesionalni ribolovac?

- Ne, ali sam to stvarno pomislio kada smo došli tamo i upoznao sve to. Bio sam, a i danas sam očaran tom lepotom. Nestvarno je i svi koji su bili to već znaju, a onima koji nisu bili u tom delu Srbije od srca preporučujem da siđu do Dunava i vide tu lepotu. Mnogi ljudi su obišli pola sveta, pola Evrope, a da nisu bili na 200 kilometara od Beograda, da vide nešto što ne postoji nigde drugde. Odustao sam od profesionalnog, ali idem na pecanje. I uživam u vodi, pre svega, za svoju dušu.

* Koji životni cilj niste ostvarili, a žarko želite?

- Eto, znate već te priče o mojim pokušajima. Uspeo sam da upišem tu meni dragu školu glume, završio fakultet i bavim se od onda poslom kojim sam želeo, krajnje odgovorno i ozbiljno. Imam divnu porodicu. Evo, sad čak i taj divni ambijent, pa onda iz Tekije dođem u drag mi Beograd koji volim, bez obzira na haos u kome sad živimo. Nemam neke želje, ni neostvarene, a nemam ni potrebe za tim pored svega ovoga što imam. Ne znam šta bi više meni trebalo do ove lepote koju imam i kojom sam okružen počev od porodice i posla kojim se bavim.

SAVET MIŠE JANKETIĆA

* ČIJI savet ili sugestiju i danas pamtite?

- Miša Janketić mi je jednom divno ispričao, a to važi i za glumu i za razgovor, da je njemu profesor Mata Milošević rekao da je bolje da sam štrihuješ tekst, bilo da si na filmu ili u životu, nego da te publika štrihuje. Ako ne izbaciš viškove, publika te ne sluša. To je divan savet i božanstveno je. Tako da ja i scenario kada čitam sve viškove pobacam.

Preporučujemo

Kultura

1 1

VOLEO SAM SVE SVOJE ULOGE: Predstava "Cement Beograd" Miodragu Mikiju Krstoviću donela dva glumačka priznanja

17. 04. 2022. u 11:13

Poznati

0 0

POSLEDNjI STRELAC: "Uzimanje pravde u svoje ruke i suočavanje sa demonima - osveta je gubitak ljudskosti"

26. 02. 2024. u 14:24

Reportaže

16 29

U TESLINOJ LICI NI SRBA NI STRUJE: "Novosti" u Smiljanu, rodnom mestu našeg velikog naučnika (FOTO)

09. 07. 2023. u 12:00

Poznati

0 5

PORODILA SE MILjANA GAVRILOVIĆ: Glumica na svet donela treće dete, na Božić, devojčica dobila prelepo ime (FOTO)

08. 01. 2024. u 17:29

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije