KUVAM DA BIH SE DRUŽILA SA LJUDIMA: Poznata šefica kuhinje i tv avanturista Kristen Kiš o novom serijalu

OTKAKO je Kristen Kiš pobedila u najpoznatijem svetskom kulinarskom rijalitiju "Top šef" pre 10 godina, postala je neizbežan začin najgledanijih TV emisija o svetu gurmanluka i kuhinje. Ova poznata američka kuvarica, rođena u Južnoj Koreji, od 5. aprila (sredom u 22.00) u dokumentarnom serijalu "Restorani na kraju sveta", koji se emituje na kanalu Nacionalna geografija, vodi nas na put oko planete. U četiri epizode ova majstorica predstaviće nam kako funkcionišu neki od najudaljenijih restorana, i to u delovima zemlje za koje ne biste pomislili da je do njih stigla civilizacija, a kamoli vrhunska kuhinja.

Foto: Nacionalna geografija

U ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti", Kiš nam otkriva kako vođenje bilo kog uspešnog restorana zahteva određenu dozu izdržljivosti i upornosti, ali i da se oni koji otvaraju svoje restorane daleko od uobičajenih trasa dostave i snabdevanja namirnicama nalaze u posebnoj kategoriji. I kako nam priznaje - upravo je to i bio razlog zbog kog je poželela da ih upozna. I želi da upozna te hrabre ljude.

- Bilo je ovo neverovatno putovanje za mene. Imala sam priliku da iskusim život tih ljudi iz prve ruke. Potpuno je drugačiji doživljaj kuhinje kada radite u restoranu u urbanoj sredini, gde vam je sve nadohvat ruke i vaš najveći napor je da iskombinujete ukuse i receptom oduševite gladne goste. Međutim, u ovoj emisiji bila sam prinuđena da napustim zonu komfora. Tako, u jednoj epizodi, pomažem u branju potočarke vlasniku hacijende u Panami, zatim u sledećoj serviram pastrami na jeziku irvasa u poznatom norveškom hotelu i radio stanici "Isfjord", koji je glavna destinacija ljubitelja avanture jer se nalazi na obali Svalbarda, najudaljenijeg naseljenog dela naše planete na severu. Sve su to iskustva koja zauvek menjaju pogled na život, ne samo na kulinarstvo - priznaje Kristen Kiš, čija je životna priča podjednako neverovatna. Iako je rođena u Južnoj Koreji, sa četiri meseca usvojila ju je američka porodica, i tako je započela novi život u SAD. Kuhinja nije bila njen prvi izbor, a rijaliti u kom je pobedila vidi kao veliku prekretnicu ali, kako priznaje, danas mu se ne bi vratila jer su avantura i izazovi ono u čemu se prepoznaje.

Foto: Nacionalna geografija

Prateći vašu novu emisiju, stiče se utisak da kuhinja nije u prvom planu?

- Tako je, želela sam da kroz kuhinju i zanimljive specijalitete gledaoci čuju priču o ljudima koji stoje iza njih. Ova ideja rodila se još 2019. godine. Tada to još nije bio ni TV projekat. Jednostavno smo pripremali obroke za porodice širom zemlje. Moj život je u velikoj meri porodica. Bilo da je reč o porodici koja vam je na neki način dodeljena kao meni, ili ste njen deo od rođenja. Jednostavno, porodica u svakom svom obliku koji ova zajednica to danas podrazumeva. Fokusirala sam se na istraživanje o tome kako porodični obroci zbližavaju ljude. Tada se pojavio kanal Nacionalna geografija koji je moju ideju prepoznao, podržao i moje putovanje učinio epskim. Želela sam projekat u kojem bih mogla da budem radoznala, i da dopustim da me drugi ljudi podučavaju. Čini mi se da je ova emisija došla u pravom trenutku u mojoj karijeri. U vreme kada sam uspela da pobedim svoju nesigurnost. Dok sam bila mlađa moj ego je u velikoj meri bio podstaknut mojom nesigurnošću. Valjda tako to ide u životu. Dok si mlad samo maštaš o tome da postaneš veliki šef i drugima držiš predavanja. Sada mi je cilj da budem što bolji i poslušniji šegrt pravim šefovima kako bih naučila što više o njima i prihvatila njihovo znanje. To su nekada iskusni profesionalci, a mnogo češće obični ljudi koji su eksperti u svom poslu. Ova emisija dala mi je blagoslov da upoznam mnogo takvih ljudi.

Šta vas je najviše iznenadilo tokom putovanjau "Restoranima na kraju sveta"?

- Svaka lokacija koju sam posetila, i svaka osoba koju sam upoznala. Sve je uticalo na način na koji razmišljam o ljudskoj interakciji, i sve je uticalo na način na koji razmišljam o hrani. Otplakala sam svaku epizodu iz zahvalnosti, i zbog brige i vremena koje su mi ovi ljudi davali. Jer, znate, kad se kamera isključi i završi svoj deo, moje druženje sa tim ljudima se nastavljalo, nekada i nedelju dana. Tu je i taj trenutak kada se zapitate: "Zašto ja? Čime sam zaslužila ovako dragoceno iskustvo? Da li sam stvarno dobra u tome čime se bavim?". Sve te stvari se sudaraju u vama, donose mnogo emocija, suza. Važno je osećati. Smatram da su emocije za čoveka važnije od činjenice da je obdaren razumom i svešću. Život bez osećanja je tužan.

Foto: Nacionalna geografija

Vaša TV karijera traje duže od decenije. U čemu ste pronašli motivaciju da se bavite ovim poslom? Da li to radite zbog slave, novca ili ste ipak ostali dosledni principima koje ste imali i na početku?

- Televizija nikada nije bila nešto što sam planirala ili želela. Privatno, veoma sam nesigurna. Ne krijem da patim od socijalne anksioznosti. Reći da ću postati velika zvezda na televiziji verovatno bi iznenadilo moju majku, to je sigurno. Ali, "Top šef" je jednostavno desio. Bio je to lep prodor u svet televizije, jer je bilo dovoljno samo da uđete u studio i počnete da kuvate. Posle toga, na moju adresu stizali su različiti projekti i bilo je više onih kojima sam rekla 'da' nego 'ne'. Nisam želela slavu po svaku cenu. Bilo mi je važno da ta emisija ima koncept koji će me zainteresovati i kroz koji ću ja doživeti neko iskustvo za pamćenje. da to bude projekat koji će na neki način nadograditi moju ličnost i učiniti me boljom verzijom kao čoveka, ne samo kuvara. Jer sam pre svega čovek. Kuvar sam postala sasvim slučajno. Upravo zbog toga sve emisije na kojima radim izlaze iz moje zone udobnosti, i oživljavam ih kao metodu sopstvenog rasta. Kada snimam neku emisiju ne želim da držim lekcije o kuvanju. Želim da se družim sa ljudima dok kuvamo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije