SANJAM DA IMAM OKO SEBE NASMEJANE I SREĆNE LJUDE: Intervju - Nikola Ristanovski

SA pozorišne scene, kojom suvereno vlada, Nikola Ristanovski tek povremeno "silazi" na veliko platno i još ređe na male ekrane.

Foto promo

Prvak Makedonskog narodnog pozorišta, ali i našeg nacionalnog teatra, oživeo je na beogradskim daskama Ahmeda Nurudina u antologijskoj predstavi "Derviš i smrt", Leona Glembaja u "Glembajevima", Nikolaja Aleksejeviča Ivanova u "Ivanovu"... Igrao je i u Paskaljevićevom filmu "Bure baruta", Bjelogrlićevom "Montevideo, Bog te video", Marinovićevom "Igla ispod praga", "Zverinjak" Marka Novakovića, "Balkan nije mrtav" Aleksandra Popovskog, "Ime naroda" Darka Bajića...

Jednog od najvoljenijih glumaca na eks-Ju prostorima imamo prilike da na Superstar TV i Prvoj gledamo kao negativca  u jednoj od najiščekivanijih uloga u serijalu "Ubice mog oca". U šestoj sezoni popularne krimi-drame, Nikola Ristanovski tumači Arbena Curnaja, nedodirljivog narko-bosa i ubicu oca glavnog junaka Aleksandra (Vuk Kostić).

Mladen Sovilj, Foto IMDb

- Ljudima, koji su me zvali da igram tu ulogu, poverovao sam da imaju razloga da izaberu baš mene. Kada sam proverio priču, nisam imao mnogo dilema. Pre svega me je zanimala dramaturgija serije, jer sam o njoj znao glavno, ali nisam baš sve pohvatao. Publika vrlo ozbiljno gleda tu seriju i učestvuje u priči, što sam shvatio iz usput uhvaćenih komentara. Zanima ih sve što se događa, a to je za mene još nepoznat fenomen, možda zato što mnogo više radim u pozorištu. Naravno da me i tamo gledaju ljudi, ali ne moram sam sebe da gledam, pa sam u prednosti. U pozorištu imam utisak da učestvujem u priči koja se dešava u tom trenutku, i završava se kada se predstava okonča, a ovde to nije situacija - priča za "TV novosti" Nikola Ristanovski.

"Ubice mog oca"/Sara Cizelj, Foto Vladimir Avramović

Curnaj je kriminalac koji sarađuje sa političarima i Službom državne bezbednosti, i niko ne može da mu stane "na rep". Kako ste izgradili njegov profil i odbranili ga?

- Mislim da svaki lik, kao i svaki čovek, ima puno toga u sebi što je vredno pažnje. To sam mislio kada sam igrao i najgore momke. Kad prihvatam uloge, imam princip, uslovni refleks da lik branim čak i kada je neodbranjiv. Veoma su spojeni sudovi toga šta je loše, šta je dobro, šta se sme, šta se ne sme, šta je kriminal, šta nije. To se preliva jedno iz drugog, ali zadatak glumca je da koliko god može opravda biografiju, bez obzira na to da li je određena zlom ili dobrim. Kada je lik dobar i pozitivan, treba tražiti u tome kap crne boje. Važi i obrnuto, ali koliko god razumeo svačiju poziciju, ipak vrlo precizno znam šta se sme a šta ne. Svaki čovek čuva svoja stanovišta i vrlo često pri tome povređuje druge. I to je velika zamka. Tu ne može racionalno da se nađe kap bele boje. Ali čim čovek postoji, jednostavno živi u svim nijansama crne i bele. Treba tražiti razloge i uglavnom duboko osećam da je to samo posledica životnih okolnosti.

Koji još junaci su vas mučili? Ko je na vas ostavio dubok trag?

- Čovek provede dosta vremena baveći se nečijom biografijom, i onda to hteo-ne hteo ostavi traga. Često su to likovi koji igraš godinama, pa postaju neka vrsta tvoje psihologije. Na početku svog rada, recimo, igrao sam Raskoljnikova, i toliko sam se trudio da opravdam njegov zločin. Sa 20 godina sam mislio da je to moguće, ali dve decenije kasnije, kad sam već imao dosta godina iskustva za sobom, ponovo sam igrao Raskoljnikova i onda sam shvatio da ne mogu da ga opravdam. Igrao sam ga, ali nisam poverovao u njega. Bilo je nepodnošljivo, jer nisam imao veru u to. Treba doći do tačke kada odlučiš "ne", stvari stoje tako i tako, i to se ne može opravdati. Bilo je još dosta kompleksnih likova. Imam sposobnost, a možda i nameru, da zadržavam ono što je kvalitet, ono što lika pravi čovekom, a ono drugo odbacujem. I Derviš, i Ivanov, i Leon Glembajev su likovi koji su jako kompleksni i koji nose različita dvojstva. Vrlo su intenzivni, ulaze u krajnosti, ali na kraju krajeva, da citiram Nikolu Teslu, nemojmo zaboraviti da je ovo ipak igra. Nekad je to ozbiljna igra, ali je ipak igra.

"Bure baruta", Foto IMDb

U čemu danas nalazite draž te zaigranosti?

- Zašto bismo pričali priče koje nekome donose nešto, svejedno da li su poučne ili samo razonoda? Pričati priču je važna stvar. Čovek ima puno toga da nauči, pogotovo kad su veliki autori u pitanju. Sebe razumem kao posrednika između onih koji su napisali velike priče i onih koji treba da ih slušaju. Nisam postavio sebi pitanje motiva.

Naravno da svaka nova predstava i svaki novi film donose novo istraživanje i zadovoljavanje svojih kriterijuma, bili oni ispravni ili ne. Čovek želi da napreduje, želi i dalje da priča neke važne priče. Eto, to je. Nema ničeg spektakularnog.

Na koji put ste se uputili, osim glumačkog? Čime ste se još okupirali?

- Imao sam u planu jednu ozbiljnu profesiju, arhitekturu. Ali to se prosto nije desilo, ko zna zašto. Bio sam na prijemnom ispitu, ali mi se gluma desila kao trenutna impresija. Verovatno se bavim glumom zato što su me četiri-pet puta odbijali na prijemnom. Da su me primili odmah, verovatno se ne bih njome ni bavio, shvatio bih da postoji i nešto drugo.

"Igla ispod praga", Foto IMDb

A ovako je proradio inat?

- Samo sam se pitao "Šta je, Bože, to što mi toliko ne daju?", a onda čovek počne da razmišlja, pa proradi, naravno, i malo inata. Potom više nije bilo nazad. Kad sam na kraju uspeo da završim akademiju, počeo sam dosta brzo da radim. Bio sam srećan zbog toga, i tako je prošlo 30 godina.

Na šta se oslanjate i u šta verujete, ne samo u poslu nego i u životu?

- Velika je privilegija biti na ovom mestu i u ovo vreme. Nemamo rezervne živote, pa da se zamislimo da li treba da idemo dalje. Ne, ovo je naše vreme, nemamo rezervno, ovo su naše okolnosti, ovo je naše podneblje. Naravno da će se čovek zapitati u životu, ali ne treba prečesto. Nekako sam stalno mislio da je važno da čovek radi svoj posao, i možda je to neka moja dogma. Važno mi je da svaki čovek radi svoj posao najbolje što može. I Čehov kaže u svim svojim dramama - "treba raditi".

Šta vas ispunjava nezavisno od posla i donosi zadovoljstvo, mir, sreću?

- Meni i rad pravi mir. Imam normalne, svakodnevne obaveze, porodicu, posao i radno vreme. Ništa van toga, ali vidim da sve to zajedno daje neki smisao. I nema tu neke velike filozofije. Niti se odmetnem od posla, niti se odmetnem od nečeg drugog, prosto moj dan sadrži sve to kao i kod svih koji pokušavaju da žive normalno.

"Jedini izlaz", Foto Promo

Rođeni ste u Češkoj, odrasli i živite u Makedoniji, i baratate barem trima jezicima. Na kom od njih sanjate?

- Nijedan jezik ne znam dovoljno, tako da nisam razmišljao o tome (smeh). Rođen sam u Češkoj, i osim češkog prilično dobro govorim sve južnoslovenske jezike, a srpski mi je u samoj biti bio dosta blizak. Mogu da igram na dosta jezika, i to mi se čini jako lepim, kao malo bogatstvo. Prilike da radim na različitim jezicima stalno donose nove izazove.

Ne samo u smislu učenja samog jezika, nego i različitih mentaliteta, humora, pristupa životu i tako dalje. Volim jezike koji nisu prihvaćeni kao glavni svetski, uglavnom su me više zanimali jezici istoka nego zapada. Zanima me i grčki, i vlaški, i farsi. Kad kažem "istok", uglavnom mislim na razvoj civilizacije i umetnosti od Mesopotamije, preko Grčke, Makedonije, do Mediterana i Balkana. To je moj krug, i prirodno je da me to zanima jer prosto osećam da tom podneblju pripadam.

O čemu sada sanjate?

- Sanjam samo da imam oko sebe stalno neke nasmejane i srećne ljude, koji su kreativni u svojoj razmeni. Najvažnije mi je da ima što manje nesrećnih ljudi na svetu. Eto, to sanjam.

Ako pomislim šta mi fali, upravo je to. Često me dira tuđa nesreća.

DVE PREDSTAVE I DVA FILMA

ŠTA vas od posla očekuje u narednom periodu?

- Na moje ogromno zadovoljstvo, još imam dve predstave u Beogradu na repertoaru, "Derviš" i "Ivanov". I u Skoplju sada imam četiri-pet ozbiljnijih scenskih naslova, koji su zbog zdravstvene krize bili prekinuti. Za ovu godinu su najavljena dva filma, koje baš radosno čekam. Film "Živi i zdravi" je drugi posle "Igle ispod praga" koji sam radio s Ivanom Marinovićem, a tu je i film Vuka Ršumovića, čiji je radni naslov bio "Među bogovima".

Preporučujemo

Kultura

0 6

JAKOVLjEVIĆ POSTAJE SUPERHEROJ: Na snimanju šeste sezone serije "Ubice mog oca", reditelja Miloša Kodema

28. 05. 2022. u 10:38

Kultura

0 4

STRAHOVIT I SRČAN SAM BORAC, POGINUO BIH ZA PRAVDU: Slaviša Čurović o serijama "U klinču" i "Ubice mog oca", emisiji "Srcem kroz ravnicu"...

12. 03. 2022. u 17:44

Kultura

0 2

STIŽU "KAMIONDžIJE D.O.O." I "UBICE MOG OCA": Premijere novih sezona popularnih domaćih serija od 8. januara

08. 01. 2022. u 09:47

Kultura

0 5

OBRAČUN SA VRŠNjAČKIM NASILjEM I OČEVIM UBICAMA: "TV novosti" na snimanju pete sezone serije "Ubice mog oca" u režiji Maše Nešković

24. 01. 2021. u 15:46

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije