KAD JE GRADSKA BANDA SVIRALA PO VAROŠI: "Novosti" istražuju kako se dočekivala "najluđa noć" u starom Beogradu

PRVU zabelešku o dočeku Nove godine u Beogradu ostavio je anonimni novinar lista "Videlo" koji je januara 1850. napisao: "Poslednje predvečerje stare godine gradska banda svirala je po celoj varoši. Deset svirača, dobro uvijenih u gunjeve, cupkalo je i sviralo gdegod je bio razgrnut sneg ".

Beograd, Doček Nove godine 1932. Foto ( Venus) /M. Jurišić

Krenuli su, kao što i pristoji, od Gospodske ulice, pa potom na Varoš-kapiju do pijace pred opštinskom kućom." (Radi pojašnjenja ovog opisa, Godspodska ulica je današnja Brankova, Varoš-kapija je deo grada oko Pop Lukine ulice, pijaca se nalazila na sadašnjem Studentskom trgu, a opštinska kuća - današnja zgrada Kinoteke - je na trgu podignuta još 1846, ali od 1928. godine ima izmenjenu fasadu i dodatni sprat.) U članku dalje piše da je "banda" čestitala Beograđanima nastupajuće Novo leto, a tamo gde nisu stigli zvanični gradski muzikanti, ovaj posao su obavljale njihove kolege iz Ciganske male. Ćemane, zurle i goč odjekivali su po sokacima. Reklo bi se da su svet i svirka nestali sa ulica daleko pre ponoći, čim je čaršija utonula u mrak, kako su tada nalagale turske vlasti, te su po ulicama ostali samo panduri i stražari.

Dugo se u Srbiji Nova godina dočekivala tiho i skromno, kod kuće, u krugu porodice. Ovo se znatno promenilo posle Prvog svetskog rata. Iz ondašnje dnevne štampe saznajemo da su brojni gradski restorani i hoteli krajem decembra reklamirali ne samo maštovite jelovnike i živu muziku, već i svakojaku zabavu za "ludu noć", uključujući i pozorišne predstave, filmske projekcije, igranke, operete i balete, mađioničare i pantomimičare, kao i tombolu, na kojoj se među zgodicima mogla naći i punjena ćurka ili pečeno prase. Na sačuvanim starim fotografijama i novinskim ilustracijama se može videti da su restorani bili ukrašeni girlandama, balonima i cvećem, kao i da je personal bio u svečanim uniformama.

Proslava Arhitekta Brašovan sa suprugom, 1934. Foto B&G

I gosti su dolazili glamurozno odeveni, gospoda u odelima i leptir mašnama, a dame u svilenim i čipkanim haljinama i sa elegantnim frizurama, ali bi tokom noći, u euforičnoj atmosferi, većina prihvatala smešne papirnate kape i opuštenije zabavljanje, pa je dolazilo i do konkursa za mis Nove godine, a u nekim slučajevima su se birale i najlepše novogodišnje ženske noge. Zapazili smo da se na stolovima najfinijih restorana često vide tanjiri sa krofnama, a zatim smo u starim reklamama za dočeke Novih godina pronašli i razlog za popularnost ovih tradicionalnih poslastica u novogodišnjim noćima: u jednoj od takozvanih "Napoleon krofni" nalazio se zlatni dukat "Napoleon" koji je čekao srećnog dobitnika. Štaviše, u pretprazničnim oglasima hotela "Moskva" najavljuje se čak nekoliko krofni sa skrivenim dukatima!

Hotel Ekscelzior 1932. Foto B&G

U broju za prvi dan novog leta dnevnih listova međuratnog perioda, osim apotekarskih reklama za medikamente protiv mamurluka, mogu da se nađu i simpatične anegdote sa burnih novogodišnjih slavlja. Tako je zabeleženo da su studenti tehnike na dočeku nove 1923. u Francuskom klubu (koji je postojao u Ratničkom domu), imali numerisane stolove, a na svakom stolu se nalazio i telefon. Ukoliko bi se nekome dopao gost ili gošća, recimo sa stola br. 10, mogao bi da okrene desetku na telefonu i dotičnoj simpatiji čestita Novu godinu ili je pozove na sledeću igru. A nalazimo i pominjanje urnebesnih dogodovština. Recimo, bio je običaj da se u nekim restoranima u ponoć ugasi svetlo i među goste pusti živo prase, pa ko uhvati prase, dobije ga na poklon. Jednom prilikom se dogodilo da je prase pobeglo iz kafane, te su gosti morali da ga jure i po ulicama Dorćola. Uhvatili su ga tek na nekom daljem dorćolskom stovarištu.

Foto J. Jovanović, iz kolekcije B. Nakaniši i D. Gajića

U međuratnom periodu se Nova godina često dočekivala i po kućnim zabavama. Za dobru atmosferu dovoljno je bilo veselo društvo prijatelja i rodbine, muzika sa gramofona (i poneka gitara ili harmonika), piće i pečeno prase. Nekad bi se neko od zvanica preobukao u dimničara, tradicionalni simbol sreće, kako bi svi prisutni imali srećnu novu godinu. O ovim kućnim proslavama svedoče dragocene fotografije iz porodičnih albuma starih Beograđana sa kojih saznajemo da su naši preci i te kako umeli da se opuste i ludo zabave, a uvek u ime nade za boljom, lepšom i uspešnijom nastupajućom godinom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije